„Bliži smo nego ikada hapšenju Putina, ali SAD moraju da odigraju svoju ulogu“

Sada, uoči avgustovskog samita zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) koji će se održati u Johanesburgu, više od pola miliona je već pozvalo južnoafričke vlasti da uhapse Putina ako sleti u tu zemlju. Ovaj javni pritisak dolazi kada su evropski lideri koji su se sastali u Rejkjaviku intenzivirali svoj poziv na koordinisanu međuvladinu akciju kako bi se pronašao način da se kazni Putin za njegove zločine, navodi se u tekstu.

Autor podseća da je nedavna optužnica protiv ruskog lidera pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) za nadgledanje otmice ukrajinske dece razlog zašto on sada može da bude uhapšen na tlu bilo koje zemlje koja je potpisala njen statut. Rusija je od tada uzvratila izdavanjem naloga za hapšenje britanskog tužioca Međunarodnog krivičnog suda Karima Kana, dok sukob između Rusije i zapadnih saveznika Ukrajine eskalira.

Rusija ostaje nepokolebljiva da će Putin prisustvovati samitu BRIKS-a, ali je specijalna vladina komisija koju je osnovao južnoafrički predsednik Siril Ramafoza zaključila da bi Putinovo prisustvo prekršilo ne samo međunarodno pravo, već i zakon Južne Afrike, i savetuje Putinu da ne prisustvuje sastanku.

Akcija Južne Afrike je važna jer se u aprilu vrhovno telo za odlučivanje vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa žalilo na „nejednaku” i „često selektivnu primenu međunarodnog prava”. Ramaphosa je izvestio da je ANC odlučio da povuče Južnu Afriku iz članstva u sudu, iako je to kasnije razjašnjeno kao „greška u komentaru“ i potvrđeno je da će Južna Afrika poštovati svoje obaveze.

Kampanja za hapšenje Putina dolazi u ključnom trenutku u ratu, dok se ukrajinski vojnici pripremaju za prolećnu ofanzivu osmišljenu da ponovo preuzmu kontrolu nad mostobranom prema Krimu. Vođenje kampanje „hapšenja Putina“ uporedo sa ovim vojnim kontranapadom stavlja dodatni pritisak na lidera i njegovu kabalu, koji sada znaju da su persona non grata na većini kontinenata sveta i da mogu završiti iza rešetaka ako putuju van Rusije. Kako je tvrdila ukrajinska dobitnica Nobelove nagrade za mir Oleksandra Matvijčuk, to bi moglo da natera Putinove generale da dvaput razmisle o izvršavanju budućih naređenja za činjenje ratnih zločina.

Ove nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iskoristila je sastanak Saveta Evrope da intenzivira svoj poziv za „poseban sud za suđenje ruskom zločinu agresije”, navodeći dve opcije: sud zasnovan na multilateralni ugovor prema kojem se grupa zemalja kao što je Savet Evrope slaže da deluje jedinstveno; ili specijalni hibridni sud zasnovan na ukrajinskom domaćem zločinu agresije i međunarodnom pravu.

Takav sud, na koji je Rusija stavila veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, mogao bi biti imenovan većinom glasova 193-člane Generalne skupštine UN koja bi mogla da optuži Putina da planira invaziju na Ukrajinu počevši od 2014. kada su se njegove trupe spustile na Krim.

Šta god da se desi, zaključuje autor komentara, avgust će predstavljati raskrsnicu. Ili će Putin prisustvovati samitu BRIKS-a, rizikujući hapšenje, ili će razotkriti strah od hapšenja time što neće prisustvovati. Bez obzira na ishod, linija će biti pređena.

Na kraju, on ističe ulogu Sjedinjenih Država.

„Sledeća faza kampanje za stavljanje Putina iza rešetaka zahtevaće američko učešće. Džo Bajden je rekao da podržava Putinovo hapšenje, ali SAD i dalje izbegavaju osnivanje specijalnog suda. Moramo ih podsetiti da nije dovoljno želeti ciljeve: moramo želeti sredstva”, prenosi N1.