Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio juče u Briselu da je ruskom kolegi Vladimiru Putinu predložio glasanje o rezoluciji u UN-u o ukidanju ruske blokade luke Odesa kako bi se omogućio izvoz ukrajinskih žitarica. „Predložio sam, u razgovoru koji smo imali sa (nemačkim kancelarom) Olafom Šolcom (Scholz) prošle subote, predsedniku Putinu da preuzmemo inicijativu za rezoluciju u UN-u kako bi postao jasan okvir za tu operaciju (izvoza žitarica)“, rekao je Makron posle evropskog samita u Briselu.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
23.24 Ukoliko dodje do posete ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova, Srbija bi mogla da bude prepoznata „kao zemlja koja je nepouzdan partner, koji će se možda na takav način ponašati i kada jednog dana bude članica EU“, ocenio je večeras predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović.
Majstorović je za Insajder TV rekao da nije primetio da je ta poseta potvrđena i ocenio da bi ona „mogla da ostavi veliki trag i štetu Srbiji i odnosima sa SAD i EU“.
23.15 Kolegijum Narodne skupštine Republike Srpske je na zahtev srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, zakazao za ponedeljak, 6. jun, posebnu sednicu Narodne skupštine.
23.00 Kijev i Varšava su se složili da ojačaju trojni savez sa Londonom, ali i da rade sa SAD, EU i NATO na suprotstavljanju zajedničkim pretnjama, navodi se u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj danas tokom međuvladinih konsultacija premijera Ukrajine i Poljske Denisa Šmihala i Mateuša Moravjeckog.
Dve strane su konstatovale značaj daljeg usmeravanja napora vlada Ukrajine i Poljske na jačanje strateškog partnerstva i za okončanje ruske agresije, navodi se u dokumentu na sajtu ukrajinske vlade.
Državni sekretar zadužen za industriju Hans Vijlbrif danas je izdao dozvolu, rekao je on u saopštenju i dodao da je u toku ubrzana procedrura za izdavanje ostalih doumenata.
21.45 Međunarodna organizacija za prava čovekaa „Amnesti internešenal“ (Amnesty International) pozvala je danas Hrvatsku da odmah oslobodi pritvorenu članicu ruskog pank benda „Pusi rajot“ (Pussy Riot) i da je ne izruči Turkmenistanu.
Hrvatska policija uhapsila je na granici sa Slovenijom aktivistkinju i prijateljicu ruskog aktivističkog pank benda „Pusi rajot“ (Pussy Riot), Ajsoltan Nijazovu na osnovu interpolove poternice, rekla je danas u Zagrebu njena advokatica Lina Budak.
21.25 Valentina Matvijenko, predsednica Saveta federacije Federalne skupštine Rusije, jedna od najbitnijih saradnica ruskog predsednika Vladimira Putina, uputila je ove sedmice pismo “predsedavajućem Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Draganu Čoviću u kojem apeluje na zakonodavce u BiH da pažljivo i objektivno procenjuju stanje oko Ukrajine”, prenosi portal istraga.ba.
“Poštovani gospodine Predsedniče! Savet Federacije Federalne Skupštine Ruske Federacije apelujr na zakonodavce Bosne i Hercegovine kako pažljivo i objektivno procene situaciju
oko Ukrajine.
20.20 Zvaničnici Bele kuće potvrdili su da će SAD poslati u Ukrajinu visokomobilni artiljerijski raketni sistem M142, poznat i kao HIMARS. Ovaj raketni sistem srednjeg dometa dugo je bio na vrhu liste želja Kijeva, koji smatra neophodnim za borbu protiv ruskih snaga koje su se fokusirale na istočnu Ukrajinu.
20.06 Poljska će poboljšati svoju transportnu infrastrukturu kako bi olakšala izvoz žitarica i drugih ključnih proizvoda iz susedne Ukrajine koja je ograničena invazijom Rusije, izjavio je danas poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Preneto je da je Moravjecki to rekao u ukrajinskom gradu Borodjanka, blizu Kijeva, koji je teško oštećen ruskim granatiranjem, gde je prisustvovao montiranju kontejnera za stanovanje koje je obezbedila Poljska za ljude koji su zbog rata ostali bez domova.
19.45 Rat koji Rusija vodi u Ukrajini će trajati još „više meseci“ ocenio je danas državni sekretar SAD Entoni Blinken.
„To bi moglo sutra da se završi ako bi Rusija prekinula svoju agresiju“ ali mi „ne vidimo nikakav znak u tom pravcu u ovoj fazi“, rekao je Blinken na zajedničkoj konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Vašingtonu.
19.25 Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da saziva sastanak visokih zvaničnika Finske, Švedske i Turske kako bi pokušao da prevaziđe protivljenje Ankare pridruživanju nordijskih država alijansi.
Stoltenberg je rekao da će razgovori biti održani u Briselu za nekoliko dana sa visokim zvaničnicima, ali nije naveo detalje.
17.30 Delimični embargo Evropske unije na rusku naftu će imati negativan uticaj na celokupno energetsko tržište, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Ove sankcije će nesumnjivo negativno uticati možda na ceo kontinent, ali sigurno na Evropljane, na nas i na globalno energetsko tržište“, upozorio je on, prenosi TASS.
17.10 Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je danas da rat u Ukrajini skreće pažnju sa klimatskih promena, dok istovremeno pokazuje „samoubilačku“ zavisnost sveta od fosilnih goriva.
Gutereš je uoči ekološke konferencije u Stokholmu rekao da su razmere sukoba neizbežno pomerile fokus sa drugih pitanja, među kojima su napori da se zaustavi porast globalne temperature.
16.59 Ruska aktivistkinja i članica grupe Pussi Riot, Aja Nijazova, uhapšena je nakon što su vlasti u Turkmenistanu za njom raspisale međunarodnu poternicu.
Ruska aktivistkinja iz Turkmenistana Aja Nijazova, koja je u Zagreb došla sa članovima ruske pank rok grupe Pussi Riot, ostaje do daljeg u ekstradicionom pritvoru.
16.35 Moskva ceni podršku Pekinga u njegovim naporima da podrži principijelne pristupe Rusije formiranju evropske bezbednosne arhitekture i ceni stav Kine u vezi sa situacijom u Ukrajini, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. „Veoma cenimo uravnotežen i nepristrasan stav naših kineskih prijatelja u vezi sa situacijom oko Ukrajine“, rekao je Lavrov, prenosi TASS.
16.18 Pod kontrolom ukrajinskih snaga je samo 20 odsto Severodonjecka na istoku Ukrajine, najvećeg grada koji je i dalje u rukama Kijeva u regionu Lugansk, rekao je Oleksandr Striuk, ukrajinski šef gradske administracije. Međutim, i dalje ima nade da ukrajinske snage mogu da spreče ruske da uspostave potpunu kontrolu nad gradom, dodao je. On je naveo da je 60 odsto Severodonjecka pod kontrolom Rusa dok je ostatak postao „ničija zemlja“.
16.14 Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da se nada da će biti ublažena kriza sa hranom koja je izazvana ratom u Ukrajini, ali je upozorio da „još nismo ostvarili cilj“ kada je reč o postizanju sporazuma da se odblokiraju isporuke robe kao što su žitarice. Govoreći na konferenciji za novinare sa ševrdskom premijerkom Magdalenom Andreson, Gutereš je rekao:“Mislim da ima napretka, ali još nismo blizu cilja. To su kompleksne stvari, a zbog činjenice da je sve međusobno povezano, pregovori su naročito kompleksni.“
14.51 Ruske trupe su optužene za mučenje stanovnika u regionu Herson koji je pod kontrolom Rusije na jugu Ukrajine. Bi-Bi-Si je sakupio svedočanstava iz prve ruke stanovnika Hersona koji su rekli da su bili mučeni dok su bili u rukama ruskih snaga.
Olegzander Guz iz sela Bilozerka u regionu Herson je rekao da je bio pretučen i da je dobio ozbiljne modrice. „Stavili su mi džak na glavu“, rekao je. „Rusi su pretili da ću ostati bez bubrega.“
Oleg Baturin, novinar nezavisnog lista u Hersonu, rekao je da su ga ruske snage kidnapovale i stavile iza rešetaka na više od nedelju dana. Kako je naveo, dok je bio u zatvoru, čuo je od drugih da su bili mučeni i bio je svedok kada je jedan mladić bio žrtva tehnike „lažnog pogubljenja“. On sam je bio pretučen i dobio je udarce „po leđima, rebrima i nogama kundakom puške“ i polomljena su mu četiri rebra.
Bi-Bi-Si je razgovarao sa lekarem koji je radio u bolnici u Hersonu, a koji je rekao da je primetio znake električnih šokova, tragove vezivanja ruku i davljenja oko vrata, kao i opekotine po stopalima i šakama.
14.20 Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je priznao da snage njegove zemlje dnevno beleže i do 100 poginulih i 500 ranjenih. „Situacija je veoma teška; gubimo dnevno 60-100 vojnika koji su ubijeni u akciji i oko 500 ljudi je ranjeno. Tako da održavamo svoj odbrambeni opseg.“
14.16 Nemačka će snabdeti Ukrajinu sistemom za vazdušnu odbranu IRIS-T, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc nakon molbi Kijeva i nemačkih opozicionih stranaka da intenziviraju dostavu teškog naoružanja. Šolc je rekao da je Nemačka „od početka rata stalno dostavljala oružje“, te je ukazao da je od 24. februara kada je Rusija počela invaziju poslala Ukrajini više od 15 miliona metaka, 100.000 granata i preko 5.000 protivtenkovskih mina.
12.07 Sjedinjene Države neće nastojati da smene ruskog predsednika Vladimira Putina s vlasti, naveo je predsednik SAD Džozef Bajden u tekstu koji je objavljen u Njujork tajmsu u kojem je pisao i o slanju raketnih sistema dužeg dometa Ukrajini. „Koliko god se ja ne slagao s Putinom, SAD neće nastojati da ga smene. Dok god SAD i naši saveznici nisu napadnuti, nećemo se direktno angažovati u konfliktu“, naveo je Bajden. Američki predsednik je dodao da SAD neće težiti da prolongiraju konflikt samo da bi nanele bol Rusiji. On je takođe naglasio da SAD ne žele rat NATO i Rusije i, kako je preneo Gardijan, nastojao je da uveri Moskvu da neće podsticati Ukrajinu da izvrši napad izvan svoje teritorije. Ispostavlja se da je komentarom o smeni Putina s vlasti pojasnio ranije izjave koje je dao tokom govora u Poljskoj u martu. Na kraju govora Bajden je rekao za ruskog predsednika:“Pobogu, taj čovek ne može da ostane na vlasti.“ Analitičari su ukazivali da se tim komentarom rizikovalo da dođe do eskalacije u ratu. Portparol ruske vlade ga je nazvao „šokantnim“ i ubrzo je usledila reakcija zvaničnika Bele kuće. „Predsednik je hteo da kaže da se Putinu ne može dozvoliti da projektuje moć na svoje susede u regionu“, rekao je zvaničnik Bajdenove administracije.
10.46 Papa Franja je apelovao na vlasti da otklone blokadu izvoza pšenice iz Ukrajine, rekavši da žitarice ne mogu da se koriste kao „oružje rata“. Rojters je izvestio da je papa govoreći pred hiljadama ljudi na Trgu svetog Petra, rekao da blokadu treba otkloniti jer milioni ljudi zavise od pšenice iz Ukrajine, naročito u najsiromašnijim zemljama sveta.
10.07 Švajcarska vlada je stavila veto na zahtev Danske da pošalje blindirana vozila za transport osoblja švajcarske proizvodnje u Ukrajinu, pozivajući se na svoju politiku neutralnosti prema kojoj ne šalje oružje u zone konflikata, izvestio je švajcarski medij SRF. Neutralna Švajcarska zahteva da strane zemlje koje kupuju švajcarsko oružje traže dozvolu da ga izvoze.
10.03 Nakon što je američki predsednik Džozef Bajden pristao da pošalje Ukrajini naprednije raketne sisteme, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da njegova zemlja „nema nameru da napadne Rusiju“. SAD su pristale da pošalju rakete s preciznim navođenjem koje imaju domet i do 70 kilometara tek pošto su dobile garancije da oružje neće biti upotrebljeno za napad na mete u Rusiji.
U intervjuu za konezervativni američki TV kanal Njuzmaks ukrajinski lider je naglasio da će oružje biti korišćeno samo u samoodbrani. „Nismo zainteresovani za Rusku Federaciju. Ne borimo se na njihovoj teritoriji kao oni na našoj“, rekao je Zelenski.
09.41 Ruske trupe su „upale“ u Severodonjeck na istoku Ukrajine i „učvrstile pozicije u centru grada“, rekao je Sergij Hejdej, šef regionalne vojne administracije Luganska. Rusija je juče izvršila napade na „severna, južna i istočna područja Severodonjecka“, rekao je Hejdej i „veći“ deo grada je sada pod kontrolom Rusa. „Rusi su izvršili upad i učvršćuju pozicije u centru Severodonjecka dok nastavljaju da uništavaju infrastrukturu i industrijske objekte“, a takođe uništavaju stambene zgrade u i oko grada, rekao je.
On je dodao da je u vazdušnom napadu ruskih snaga pogođen rezervoar azotne kiseline u hemijskom postrojenju u Severodonjecku u utorak u 18.55 po lokalnom vremenu. Milicija samoproglašene Narodne Republike Lugansk je okrivila ukrajinske snage za eksploziju.
09.21 Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je napad na hemijsko postrojenje u Severodonjecku ocenio kao „ludost“. Ruske snage su izvršile napad, nastojeći da potpuno preuzmu grad na istoku Ukrajine, zbog čega je lokalni guverner upozorio građane da ne izlaze napolje.
„S obzirom na prisustvo hemijskog postrojenja u Severodonjecku, tamošnji napad ruskih snaga je ludost“, rekao je Zelenski u svom sinoćnom obraćanju.
09.12 Danski nacionalni operater Energinet je saopštio da je protok gasa u Dansku preko Nemačke danas stabilan uprkos odluci Gasproma da obustavi isporuke.
09.07 Rojters je izvestio da ruske nuklearne snage održavaju vežbe u području Ivanovo, severoistočno od Moskve, pozivajući se na novinsku agenciju Interfaks koja je prenela saopštenje ruskog ministarstva odbrane. Kako se navodi, u intenzivnim manevrima učestvuje oko hiljadu pripadnika ruskih snaga, koji koriste više od stotinu vozila, uključujući lansere za interkontinentalne balističke rakete ‘jars’. Izveštaj je usledio ubrzo nakon što je američki predsednik Džozef Bajden saopštio da će SAD Ukrajini poslati paket pomoći u domenu bezbednosti u vrednosti od 700 miliona dolara, uključujući rakete srednjeg dometa.
08.57 Ukrajinski poslanik i komandant specijalnih snaga Roman Kostenko je rekao da „pobeda sada zavisi od naših prijatelja iz međunarodne zajednice“, izvestio je dopisnik Gardijana koji je razgovarao sa ukrajinskim vojnicima u Mikolaivu. „Imamo dosta ‘kalašnjikova’ i mašinskih pušaka. Ako dobijemo dovoljno teškog naoružanja, Rusija neće moći dalje da napreduje“, rekao je i naglasio da „Zapad može da promeni ishod rata“.
ž08.51 U ruskoj invaziji na Ukrajinu je ranjeno ili ubijeno 689 dece, saopštio je ukrajinski parlament Vrhovna Rada u postu na Telegramu.
„Do 1. juna ujutru zvanični broj žrtava među decom je 243 dok je 446 ranjeno“, navela je Vrhovna Rada.
Parlament je ukazao da ove cifre nisu konačne, pošto se još uvek radi na potvrdi broja poginulih na okupiranim teritorijama i u područjima gde su borbe intenzivne. Pravi broj je verovatno veći. U gradovima kao što je Severodonjeck gradonačelnici kažu da nije moguće utvrditi tačan broj civilnih žrtava, pošto su non-stop pod udarima granata.
08.44 Ukrajinske bolnice su pod ogromnim pritiskom, pošto se vozovima transportuje više stotina ranjenika zapadno od linija fronta.
08.42 Britansko ministarstvo odbrane je objavilo izveštaj o svojoj najnovijoj proceni situacije na terenu u Ukrajini. Kako se navodi, ruske kopnene operacije su pretežno fokusirane na malo područje oblasti Luganska. Između 30. i 31. maja borbe su intenzivirane na ulicama Severodonjecka, pri čemu se ruske snage približavaju centru grada.
Ruske snage, uključujući čečenske borce, dodaje se, su najverovatnije okupirale polovinu grada. Rusija je izvan Donbasa izvela napade raketama dugog dometa na infrastrukture širom Ukrajine.
https://twitter.com/DefenceHQ/status/1531881373262290944?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1531881373262290944%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fworld%2Flive%2F2022%2Fjun%2F01%2Frussia-ukraine-war-biden-approves-medium-range-rocket-systems-to-bolster-ukraine-defences-live
07.24 Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je da će SAD poslati napredne raketne sisteme u Kijev, kritično oružje koje su ukrajinski lideri tražili dok se bore da zaustave ruski napredak u regionu Donbasa, prenosi Gardian.
Iz Ukrajine je od početka rata 24. februara otišlo skoro sedam miliona ljudi, saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice. Više od polovine, 3,6 miliona, utočište je našlo u Poljskoj, u Rumuniju je otišlo 989.000, a u Rusiju 971.000, navodi se u izveštaju.
Nemački ambasador Tomas Šib izjavio je da ruski napad na Ukrajinu predstavlja „prekretnicu“ i da on mora da se završi što pre. „Ovaj rat mora da prestane što je pre moguće“, rekao je Šib na dodeli nemačkih stipendija srpskim studentima i naučnicima u ambasadi Nemačke. On je dodao da je rat Rusije protiv Ukrajine poremetio poredak u svetu i da „činjenica da se rat vratio u Evropu“ predstavlja prelomnu tačku.
Zabrana uvoza ruskog gasa neće biti deo narednog paketa sankcija koje će Evropska unija uvesti Rusiji, izjavio je danas u Briselu austrijski kancelar Karl Nehamer.
Hrvatski energetski stručnjak Davor Štern izjavio je da uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji, koji podrazumeva embargo na kupovinu nafte, ne vidi kao pobedu, jer će zbog toga stradati ekonomije zemalja koje će sprovoditi tu odluku.
Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto počeo je u Zagrebu razgovore o jačoj upotrebi Jadranskog naftovoda za snabdevanje Mađarske naftom za zamenu nafte iz Rusije.
Sjedinjene Države su objavile da neće slati rakete dugog dometa za upotrebu izvan Ukrajine, javlja Rojters. Sekretarka za odnose sa javnošću Bele kuće Karin Žen-Pjer izjavila je danas da SAD trenutno razmatraju mogućnost da pošalju raketne sisteme u Ukrajinu koja je suočena sa vojnim gubicima u borbi protiv Rusije, ali je pojasnila da neće biti poslate rakete dugog dometa za upotrebu van bojnog polja u Ukrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.