BLOG UŽIVO Ukrajina: Ruske trupe ostavile „smrtonosne zamke“ u oblasti Harkova

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.

23.45 Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je danas SAD na novom paketu pomoći od 40 milijardi dolara (37,9 milijardi evra) rekavši u svom video obraćanju da će „sredstva biti iskorišćena brzo i bez ikakve birokratije za jačanje odbrane Ukrajine“ i da će joj omogućiti da dobije više naoružanja i opreme. On je dodao da će američka pomoć takođe pomoći u istrazi ratnih zločina Rusije.

23.30 Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine optužilo je danas Rusiju da krade žito i da pokušava prodati deo toga na globalnim tržištima navodeći da kradja ukrajinskog žita predstavlja „pljačku“. Ministarstvo je u saopštejnu upozorilo zemlje koje kupuju rusko žito da neke od njegovih pošiljki mogu sadržati žito ukradeno iz Ukrajine, što one koje kupuju čini mogućim saučesnicima.

23.10 Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je danas na onlajn sastanku sa studentima francuskih univerziteta da će se rat sa Rusijom završiti kada Ukrajina povrati svoje teritorije, ljude, mir, slobodu i izbor, javlja Ukinform. „Rat će se završiti za ukrajinski narod tek kada vratimo ono što je naše. Istina je. Otvoreno kažem: ništa nam više ne treba… Želimo da vratimo mir našoj zemlji, našoj zemlji“, rekao je Zelenski.

22.48 Jedna osoba je poginula, a tri su ranjene na jugozapadu Rusije u granatiranju iz Ukrajine, objavio je danas ruski guverner pogođene regije. U ovom trenutku jedna osoba je izgubila život, preminula je u kolima hitne pomoći, a ima troje ranjenih“, rekao je guverner regije Belgorod Vjačeslav Gladkov u aplikaciji za razmjenu poruka Telegram.

22.31 Vadim Šišimarin (21) prvi je ruski vojnik koji će se naći na optuženičkoj klupi zbog počinjenog ratnog zločina u Ukrajini, saopštilo je ukrajinsko državno tužilaštvo. Šišimanov, koji je bio komandant jedinice 32010 četvrte tenkovske Kantemirov divizije moskovskog regiona, optužen je da je iz vozila ispalio nekoliko hitaca u 62-godišnjeg nenaoružanog muškarca, koji se u tom trenutku nalazio na biciklu i ubio ga. Zločin se desio 28. februara u selu Čupahivka u Sumi regionu.

22.27 Lideri Ukrajine moraju da počnu definisanje svojih uslova za postizanje prihvatljivog mirovnog sporazumg nakon iznenađujućeg neuspeha Rusije da pobedi u ratu, rekao je danas italijanski premijer. Kada je Rusija prvi put započela invaziju na Ukrajinu „mislili smo da postoje Golijat i David“ rekao je Mario Dragi novinarima na konferenciji za novinare u Vašingtonu.

22.04 Na ukrajinskom Zmijskom ostrvu danas su nastavljene borbe, a analitičari ukazuju da bi preuzimanje potpune kontrole nad ovim ostrvom za Rusiju predstavljalo “prekretnicu” u ratu.
Rusija pokušava da osnaži svoj garnizon na ostrvu, ali je Ukrajina uspešno izvela napade dronovima „barjaktar“ na rusku vazdušnu odbranu i plovila za snabdevanje. Ostrvo je strateški važno jer obezbeđuje pristup ukrajinskim glavnim lukama, odnosno Odesi. Zmijsko ostrvo je postalo poznato širom sveta kada su 13 ukrajinskih vojnika prkosno odbili da se predaju ruskim snagama na ratnom brodu, poručivši im da “idu do đavola”.

21.39 Rusija je dala još jedan snažan nagoveštaj da planira da aneksira velike delove Ukrajine, počevši od Hersona na jugu, koji je već pod kontrolom ruskih snaga. Jedan pro-moskovski zvaničnik u tom regionu rekao je da će se Herson obratiti direkto Vladimiru Putinu da zatraži da se region inkorporira u Rusiju. Portparol Kremlja rekao je da bi za bilo koji takav potez bilo neophodno ono što je nazvao “zakonskom osnovom”. Kako piše Bi-Bi-Si, na jeziku Moskve to bi moglo da znači održavanje lažnog referenduma u cilju zadobijanja podrške javnosti.

21.28 Ruski predsednik Vladimir Putin ne želi konfrontaciju između NATO-a i svojih snaga, istakao je američki sekretar odbrane. “To je sukob koji on zaista ne želi”, rekao je Lojd Ostin tokom kongresnog saslušanja, prenosi agencija Rojteres. Prema njegovim rečima, veliki deo ruske vojske je angažovan u Ukrajini, deo je u Belorusiji, dok NATO ima na raspolaganju oko 1,9 miliona vojnika.

21.22 Ukrajina je predložila Rusiji da njeni teško ranjeni vojnici branioci fabrike čelika Azovstal u južnom lučkom gradu Mariupolju budu zamenjeni za ruske ratne zarobljenike, izjavila je podpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk, prenosi Rojters. “Još uvek nije došlo do sporazuma. “Pregovori se nastavljaju”, napisala je ona u jednom postu na društvenim mrežama. Prema njenim rečima, ukrajinska valda radi na različitim opcijama spasavanja boraca zarobljenih u postrojenju Azovstal, ali “nijedan od njih neij savršen”. Vojnici u čeličani insistiraju na tome da se nikada neće predati ruskim vojnicima koji su ih opkolili.

20.51 Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je u Briselu, uoči neformalne večere sa liderima sa Zapadnog Balkana, da je većina partnera EU u regionu od prvog dana rata u Ukrajini u potpunosti usklađena sa odgovorom Unije na rusku agresiju i pozvao one koji se još nisu uskladili da to učine. On je rekao da Zapadni Balkan „ostaje strateški prioritet“ EU, ukazao na potrebu da EU i taj region „ostanu ujedinjeni“ i da „zajedno preduzmu potrebne korake radi osiguranja bezbedne, stabilne i prosperitetne Evrope“. On je kazao da Rusija „pokušava da iskoristi ranjivost“ EU i Zapadnog Balkana i dodao da dve strane zato treba da rade zajedno i da ne dozvole Moskvi da joj to pođe za rukom.

20.34 Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom o pomoći u oblasti odbrane, saradnji u sektoru enegetike i daljem pojačavanju sankcija protiv “ruskog agresora”. “Cenimo visoki nivo dijaloga” sa Nemačkom kao i njenu “podršku u našoj borbi”, napisao je Zelenski na Tviteru.

https://twitter.com/ZelenskyyUa/status/1524435735083995137?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1524435735083995137%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fworld%2Flive%2F2022%2Fmay%2F11%2Frussia-ukraine-war-zelenskiy-says-ukrainian-forces-gradually-pushing-occupiers-away-from-kharkiv-livetop-of-blog

20.19 Vođa samoproglašene Donjecke republike Denis Pušilin rekao je da se proruske snage sada okreću rešavanju situacije u čeličani Azovstal u Marijupolju, poslednjem uporištu u tom gradu koje nije pod ruskom kontrolom , objavio je TASS, a preneo Bi-Bi-Si. Pušilin je kazao da, prema njegovim informacijama, u Azovstalu više nema civila, što znači da njegovoj jedinici ruke više nisu vezane. Proruske snage iz Donjecka učestvuju u napadu na čelilačnu, a bataljon Azov je u sredu saopštio da su Rusi u protekla 24 sata izveli 38 vazdušnih napada na industrijski kompleks.

20.01 Bivši finski premijer Aleksandar Stub kaže da verovatnoća da se Finska pridruži NATO-u iznosi 99,9 odsto. Govoreći za Bi-Bi-Si, Stub je rekao da će finski predsednik sutra objaviti nameru zemlje da se pridruži alijansi. U Finskoj postoji “ogromna podrška” za pridruživanje NATO-u, dodao je on, navodeći rezultate najnovijeg istraživanja koje je pokazalo da je 76 odsto Finaca za priključenje, a svega 12 odsto protiv. “Jedina osoba kojoj možemo da zahvalimo za to je Putin”, izjavio je Stub.

19.24 Britanija i Finska su “veliki prijatelji” i “snažni partneri u oblasti bezbednosti”, izjavio je finski predsednik Sauli Ninisto na početku zajedničke konferencije za novinare sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom. Nakon što je boravio u Švedskoj, Džonson je otputovao u Finsku. “Potpisali smo zajedničku deklaraciju zahvaljujući kojoj ćemo ostati zajedno i podržati jedni druge u svim okolnostima, u dobru i zlu”, rekao je Ninisto. Prema potpisanom novom bezbednosnom sporazumu, Britanija će obezbediti vojnu pomoć u slučaju da Finska bude napadnuta.

18.38 Gotovo trećina radnih mesta u Ukrajini, ukupno 4,8 miliona, je izgubljena od pošetka ruske invazije, upozoravaju Ujedinjene nacije. “Ekonomske poteškoće, zajedno sa velikim brojem interno raseljenih lica i izbeglica izazvale su gubitke velikih razmera u pogledu radnih mesta i prihoda”, saopštila je Međunarodna organizacija rada pri Ujedinjenim nacijama (ILO). U prvom izveštaju o posledicama ruskog rata u Ukrajini, ILO je pohvalila napore vlade u Kijevu da održi u funkciji ukrajinski sistem socijalne zaštite.

18.13 Bivši kineski ambasador u Ukrajini snažno je kritikovao rusku invaziju tokom govora koji su kineski mediji preneli pre nego što je izbrisan, prenosi Gardijan. Gao Jušeng, koji se povukao pre 10 godina nakon što je karijeru proveo većinom u Rusiji i centralnoj Aziji, je na onlajn seminaru kineske Akademije za društvene nauke rekao da je rat koji vodi Rusija “neuspeh”. Gao tvrdi da Moskva pod Putinom nikada nije zaista prihvatila suverenitet i nezavisnost bivših sovjetskih država i njegovo često “narušavanje” njihove teritorije predstavlja “nejveću pretnju po mir, bezbednosti stabilnost u Euroaziji”.

https://twitter.com/plu91/status/1524029299497574410?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1524029299497574410%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fworld%2Flive%2F2022%2Fmay%2F11%2Frussia-ukraine-war-zelenskiy-says-ukrainian-forces-gradually-pushing-occupiers-away-from-kharkiv-live%3Fpage%3Dwith%3Ablock-627bd3cb8f083b856379860bblock-627bd3cb8f083b856379860b

17.52 Oko 100.000 ukrajinskih izbeglica je dobilo posao u Poljskoj, pošto imaju ista prava kao i domaći državljani, izjavio je danas prvi čovek Lubelske oblasti Leh Spravka. Prema njegovim rečima, izbeglice iz Ukrajine imaju pravo na besplatno obrazovanje, pristup zdravstvenom sistemu i socijalnu pomoć. U Poljsku je od početka napada Rusije na Ukrajinu ušlo više od tri miliona osoba. Sada je u Poljskoj između milion i po i dva miliona izbeglica, uključujući oko 500.000 dece.

17.45 Gradonačelnik ukrajinskog grada Herson Igor Kolikaijev reagovao je na izveštaje ruskih medija da će vlasti u ovom regionu, koje uživaju podršku Rusije, pitati Vladimira Putina da on postane deo Rusije. “Siguran sam da stanovnici Hersona sebe smatraju isključivo delom Ukrajine. Niko nema pravo da u tajnosti donosi takve sudbonosne odluke umesto njih”, napisao je Kolikaijev na Fejsbuku, prenosi Bi-Bi-Si. On je zatražio “hitnu intervenciju” ukrajinskog predsedničkog kabineta i zvanično saopštenje u kojem se potvrđuje da se Ukrajina bori za Herson i da “ceni svakog od svojih stanovnika koji nisu napustili grad”.

17.18 Rusija je zatražila zvanično izvinjenje od Poljske i zapretila mogućim budućim posledicama nakon što je njen ambasador Sergej Anreev isprskan crvenom bojom na sovjetskom vojnom groblju u Varšavi u ponedeljak. “Rusija očekuje zvanično izvinjenje od poljskog rukovodstva u vezi sa incidentom i zahteva da bude osigurana bezbednost za ruskog ambasadora i sve zaposlene u institucijama ruskog ministarstva spoljnih poslova u Poljskoj. O daljim koracima će biti odlučeno u zavisnosti od reakcije Varšave na naše zahteve”, navodi se u saopštenju, prenosi Gardijan.

16.52 Pro-ruske samoproglašene republike Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine saopštile su da su blokirale pristup Fejsbuku i Instagramu, što je u skladu sa ruskom politikom u pogledu ovih američkih društvenih mreža. “Pristup američke kompanije Meta resursima informacija je zabranjen, pošto ona poziva na nasilje protiv korisnika društvenih mreža koji govore ruski jezik. U tom svetlu, pristup Fejsbuku i Instagramu na teritoriji republike je blokiran”, navodi se u saopštenju ministarstva komunikacija Donjecka, prenosi Rojters. Slično saopštenje objavile su i vlasti Luganska.

16.41 Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da Kijevu ponestaje strpljenja za pregovore sa Rusijom pošto postoji sve veći broj dokaza o zločinima koje su ruske snage počinile u njegovoj zemlji. “Sa svakom novom Bučom, sa svakim novim Mariupoljem, sa svakim novim gradom u kojem ima na desetine mrtvih i slučajeva silovanja i sa svakim novim zločinom, nestaje želja i mogućnost da se pregovori održe, kao i mogućnost da se problem reči na diplomatski način”, poručio je ukrajinski predsednik prilikom virtuelnog obraćanja studentima i profesorima Instituta za političke studije u Parizu.

16.20 Puk „Azov“ Nacionalne garde Ukrajine saopštio je da su ruske snage danas nastavile da granatiraju opkoljenu železaru Azovstal, poslednje uporište ukrajinskih snaga u lučkom gradu Mariupolju. Azov, čiji su borci opkoljeni u ogromnoj železari, zajedno sa drugim jedinicama ukrajinske vojske i policije, naveo je da su Rusi u protekla 24 sata izveli 38 vazdušnih napada na kompleks Azovstala, uključujući korišćenje strateških bombardera. Ruske snage su koristile i artiljeriju, tenkove i drugo oružje, navodi se.

16.13 U odgovor na današnju posetu britanskog premijera Borisa Džonsona Švedskoj i Finskoj, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Rusija “pažljivo prati” sve što može da ima uticaj na konfiguraciju NATO snaga u blizini granica zemlje. Kako prenosi Gardijan, tokom dnevnog brifinga pred novinarima, Peskov je porekao procenu šefice američke obaveštajne službe Avril Hejns da se Rusija priprema za produženi rat u Ukrajini. On tvrdi da se ruska vojna operacija u Ukrajini “odvija po planu”.

16.03 Oči svih evropskih zemalja koje se u velikoj meri oslanjanju na ruski gas sada su uprte u najnoviji potez Ukrajine, koja je najavila da će obustaviti protok prirodnog gasa u delu svoje mreže gasovoda kroz koju se transportuje oko trećine goriva koje se isporučuje kontinentu.

Iako uticaj ovog poteza na količinu gasa koji će se isporučivati tek treba da bude utvrđen, direktor za odeljenje nafte i gasa u kompaniji Investek Nejtan Piper je za Bi-Bi-Si rekao da će rezultat biti porast cena. Prema njegovim rečima, smanjenje isporuke će izazvati poskupljenje tokom leta, u vreme dok evropske zemlje pokušavaju da obnove zalihe pred narednu zimu.

14.55 Evropska komisija će u naredne dve nedelje predstaviti dokument kojim će izbegavanje sankcija biti krivično delo, što će pomoći zemljama članicama da konfiskuju imovinu zamrznutu u okviru sankcija protiv Rusije, izjavila su danas dva zvaničnika koja su upoznata sa tim predlogom, prenosi Politiko.

14.14 Ako bi jedna od dve zemlje bila napadnuta, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska bi pomagale jedna drugoj na različite načine, rekla je švedska premijerka Magdalena Anderson na zajedničkoj konferenciji s predsednikom britanske vlade Borisom Džonsonom.

Sličan stav je izneo i Džonson koji je na pitanje šta bi Britanija uradila kada bi Švedska bila napadnuta, odgovorio da kada su „suočene sa očiglednom pretnjom po liberalne demokratije“, obe zemlje bi „podržale jedna drugu“, bilo da je reč o prirodnoj katastrofi ili vojnom napadu.

14.03 Vlasti u regionu Herson na jugu Ukrajine koje uživaju podršku Rusije su saopštile da planiraju da pitaju Vladimira Putina da region postane deo Rusije. 

13.46 Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da će doći trenutak kada će biti održani mirovni pregovori o Ukrajini, ali da ne vidi da će se to desiti u bliskoj budućnosti. „Rat neće trajati zauvek. Doći će trenutak kada će biti održani mirovni pregovori. Ja ne vidim da će se to dogoditi u bliskoj budućnosti. Ali mogu da kažem jedno – nikada nećemo odustati“, rekao je Gutereš.

13.43 Ako Finska preda zahtev za prijem u članstvo u NATO alijansi, to će biti „zarad bezbednosti“ njenih građana, rekla je finska premijerka Sana Marin. Ona je na zajedničkoj konferenciji za novinare s japanskim premijerom u Tokiju rekla da je razgovarala sa Fumiom Kišidom o „planovima Finske da preda zahtev za članstvo u NATO“.

„Ako Finska napravi ovaj istorijski korak, biće to zarad bezbednosti njenih građana. Pridruživanjem NATO savezu bi se ojačala cela međunarodna zajednica koja se zalaže za naše zajedničke vrednosti“, rekla je Marin.

13.16  Prokremljanske vlasti u Hersonu, koji su od početka marta okupirale ruske snage, zatražiće od Vladimira Putina da postane deo Rusije, prenosi agencija Tass.

Ruska novinska agencija navodi da je Kiril Stremousov, zamenik načelnika vojne administracije u Hersonu, rekao da dekretom traži da Hersonska oblast postane „punopravni subjekt Ruske Federacije“.

Kao odgovor, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da stanovnici Hersona sami odlučuju o svojoj sudbini. Dodao je da mora postojati jasna pravna osnova za takav potez, tvrdeći da je postojala i za aneksiju Krima od strane ruskih snaga 2014. godine.

11.35 Harkov je pod žestokom vatrom, a u regionu se vode „žestoke borbe“, rekao je guverner Oleg Sinegubov.

Harkov je drugi po veličini ukrajinski grad i bio je u žarištu intenzivnog granatiranja od početka invazije.

Sinegubov je rekao da su ruske trupe iza sebe ostavile „smrtonosne zamke“ u regionu i pozvao je stanovnike da ostanu u skloništima, a ne da „jure u oslobođena naselja“.

„Neprijatelj je podmukao i čini sve da povredi što više civilnih Ukrajinaca“, rekao je on na Telegramu.

Zbog uspešnih ofanzivnih operacija ukrajinskih trupa, oni su oslobodili nekoliko obližnjih gradova od ruskih snaga, dodao je Sinegubov.

„Tako je neprijatelj odbačen još dalje od Harkova, a okupatori su imali još manje mogućnosti da pucaju na regionalni centar“, rekao je on.

10.30 Predlog Evropske unije da se uvedu sankcije na naftu Rusiji će uništiti mađarsku ekonomiju i ne nudi rešenje za velike probleme koje bi to napravilo Mađarskoj, rekao je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto. Rojters je izvestio da je on naveo u videu na svojoj Fejsbuk stranici da nakon dosadašnjih razgovora Evropska komisija nema rešenje, tako da bi jedini način da se postigne sporazum o embargu na naftu bio ako bi se to odnosilo na isporuke nafte pomorskim putem dok bi sve isporuke ruske nafte preko naftovoda bile izuzete.

10.15 U piku izbegličke krize u Poljsku je iz Ukrajine ušlo deset puta više ljudi nego što ih je u Beogradu bilo na vrhuncu talasa izbegličke krize sa Bliskog istoka 2015. godine, rekao je portparol UNHCR u Poljskoj, Rafal Kostrzinski.

10.13 Bugarska će od juna dobijati američki tečni prirodni gas (LNG), koji će joj pomoći nakon što je ruski Gasprom prekinuo isporuke gasa, saopštila je vlada u sredu. Aranžman je dogovoren na sastanku premijera Kirila Petkova i potpredsednice SAD Kamale Haris u Vašingtonu, saopštila je vlada.

10.11 Na ukrajinskom Zmijskom ostrvu su nastavljene borbe, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane. Kako se navodi, Rusija pokušava da osnaži svoj garnizon na ostrvu, ali je Ukrajina uspešno izvela napade dronovima „barjaktar“na rusku vazdušnu odbranu i plovila za snabdevanje. Plovila sada imaju minimalnu zaštitu na Crnom moru nakon povlačenja posle potapanja krstarice „Moskva“, dodalo je Ministarstvo. Ostrvo je strateški važno jer obezbeđuje pristup ukrajinskim glavnim lukama, odnosno Odesi.

10.02 Rusija je od početka invazije na Ukrajinu 24. februara izgubila 26.350 vojnika, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo odbrane.

09.58 Britanski premijer Boris Džonson će kasnije danas posetiti Švedsku i Finsku da bi razgovarao o ratu u Ukrajini, pošto obe zemlje razmatraju da li da se pridruže NATO alijansi. Džonson će se tokom 24-časovne posete danas sastati s liderima obe zemlje. Njegov zvanični portparol je rekao da će se poseta ticati i „šire bezbednosti Evrope“.

09.51 Odluka Litvanije da proglasi Rusiju „državom koja podržava i realizuje terorizam“ je provokativna i ekstremistička, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova za ruski Sputnjik radio. „U zemljama koje usvajaju takva dokumenta, objave i saopštenja preduzimaju se ekstremistički koraci – to ne može drugačije da se nazove. Sve te zemlje su članice NATO. U proteklih deset godina smo više puta videli nelegalna i agresivna delovanja NATO, koja su dovela do strašnih gubitaka ljudskih života“, rekla je Zaharova. „To treba tretirati tačno kao element provokacije, ekstremizma i političkog licemerja.“

09.42 Urednik u Gardijanu Patrik Vintur je putem Tviter naloga izvestio uoči posete britanskog premijera Borisa Džonsona Švedskoj da u zemlji raste podrška za pridruživanje NATO.

„Pošto Boris Džonson stiže u Švedsku, rezultati ankete Aftonbladet pokazuju da 61 odsto Šveđana želi da se pridruži NATO, što je porast za četiri poena u odnosu na april. Dvadeset odsto je protiv. Zajednički zahtev za pridruživanje s Finskom će najverovatnije biti predat sledeće nedelje, ali švedske socijaldemokrate tokom vikenda treba da odluče o svim uslovima“, napisao je Vintur.

09.27 Rusija je rasporedila oko 20 bataljonskih taktičkih grupa u Belgorodu, ruskom gradu u blizini ukrajinske granice, i zabrinuta je zbog mogućnosti ukrajinskih kontra-napada, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik. „Prema Generalštabu ukrajinskih oružanih snaga, veoma su zabrinuti zbog naše kontraofanzive u regionu Harkov, odnosno preciznije na severu regiona Harkov“, rekao je za ukrajinsku televiziju Vadim Denisenko, savetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova.

09.14 Ruska novinska agencija RIA je izvestila da pomoćnik lidera Čečenije Apta Alodinov tvrdi da su preostali ukrajinski vojnici koji su potisnuti iz grada Rubižne u Donbasu blokirani u fabrici Zarja. „Svih ovih dana smo bili zauzeti blokadom fabrike Zarja. Imali smo zadatak da očistimo područje od levog krila Zarja do Kudrišovke od tih uporišta koja su bila tamo, tako da ne ostavljamo neprijatelja iza sebe. Zadatak je već izvršen, našim snagama i sredstvima je praktično blokirana fabrika Zarja“, rekao je. Rubižne je u regionu Lugansk na istoku Ukrajine. Zarja je fabrika za proizvodnju hemijskih supstanci.

09.01 Nemačka snabdeva Ukrajinu lakim naoružanjem, a uslediće i teško, poput tenkova i artiljerije – na čemu Kijev već dugo insistira. Koje sve to oružje Nemačka šalje Ukrajini pročitajte ovde.

08.44 Rakete su pogodile dva područja grada Slovjansk u istočnoj Ukrajini, saopštio je gradonačelnik Vadim Liah. Kako se navodi, za sada nema žrtava, a nadležni procenjuju štetu. Slovjansk je glavni cilj ruskih snaga koje pokušavaju da se probiju na jug u region Donjecka. Grad je u fokusu od kada je Rusija početkom aprila svoje strateške manevre prebacila sa severa Ukrajine.

08.25 Predstavnički dom Kongresa SAD je juče izglasao predlog zakona prema kojem će za Ukrajinu biti obezbeđena pomoć od 39,8 milijardi dolara. Ona uključuje šest milijardi za pomoć u bezbednosti, kao i 8,7 milijardi za popunjavanje američkih vojnih zaliha koje su već poslate u Ukrajinu. Još 3,9 milijardi je namenjeno za podršku obaveštajnoj službi.

Za predlog zakona je glasalo 368 zakonodavaca dok je 57 bilo protiv. Sada ide pred Senat gde će najverovatnije takođe da bude odobren.

08.13 Ukrajina je prvi put od početka rata saopštila da će obustaviti protok prirodnog gasa preko tranzitne tačke za koju je navela da prenosi gotovo trećinu energenta koji iz Rusije preko Ukrajine dolazi u Evropu. Kijev krivi Moskvu za ovu inicijativu i tvrdi da će protok gasa izmestiti na drugu lokaciju.

07.15 – Naselja serevno od Harkova ponovo su u ukrajinskim rukama, kažu ukrajinski zvaničnici. Kako navode, njihove trupe povratile su neke gradove u blizini ključnog grada na severu Ukrajine, u pokušaju da potisnu ruske snage nazad ka granici. U pitanju su naselja Čerkaski Tiški, Ruski tiški, Borščova i Slobožanske, naveo je vojni portparol a prenosi BBC.

Gasprom je juče dobio obaveštenje od Ukrajine da će obustaviti tranzit gasa preko stanice „Sohranovka“ zbog „više sile“, ali mi ne vidimo prepreke da se tim pravcem nastavi tranzit prema evropskim potrošačima, izjavio je predstavnik Gasproma Sergej Kuprijanov. On je naveo da je Ukrajina predložia da gas bude preusmeren na gasnu stanicu „Sudža“, ali je istakao da je to tehnološki nemoguće uraditi, preneo je Tass.

Operator gasnog transportnog sistema Ukrajine saopštio je da od danas obustavlja tranzit gasa u Evropu preko gasne stanice „Sohranovka“, koja se nalazi u Luganskoj oblasti.

Ukrajina je danas saopštila da su ruske snage granatirale njenu ključnu luku Odesu, što je očigledan pokušaj izazivanja poremećaja u snabdevanju i isporukama zapadnog oružja, važnog za odbranu Kijeva.

Belorusija će razmestiti trupe za specijalne operacije u tri područja u blizini njene južne granice sa Ukrajinom, reagujući na „sve veću pretnju“ SAD i njihovih saveznika, saopštile su oružane snage, pošto je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao da je Moskva pristala da pomogne Minsku da proizvede rakete.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je juče da je inicijativa šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja da se zamrznuta sredstva Rusije u zapadnim bankama daju Ukrajini pljačka. „To bi moglo da se nazove pljačkom, a oni to više ne pokušavaju ni da sakriju“, rekao je Lavrov na konferenciji za medije u Alžiru, prenosi Tass.

Italijanski premijer Mario Dragi i američki predsednik Džozef Bajden su danas u Beloj kući stavili akcenat na transatlantsko jedinstvo kada je reč o odgovoru na invaziju Rusije na Ukrajinu, izvestila je agencija Frans pres.