Blumberg: Putinova poseta Saudijskoj Arabiji pokazatelj neuspeh napora Vašingtona da izoluje Moskvu 1Foto: EPA-EFE/ALEXEY NIKOLSKY

Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je danas Abu Dabi, i tamo je razgovarao sa predsednikom UAE Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, prenosi TASS.

Kako je saopštio pomoćnik šefa ruske države Jurij Ušakov, sastanak je počeo uz učešće delegacija, a kasnije su lideri imali sastanak nasamo.

Na kraju svog radnog programa u Abu Dabiju, Putin je otišao u Rijad. Tamo je obavio razgovore sa prestolonaslednikom, predsedavajućim Saveta ministara Kraljevine Saudijske Arabije, Mohamedom bin Salmanom Al Saudom.

Kako je najavljeno na agendi razgovora je bilo rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba i nafta. Sa zvaničnicima obe zemlje vodio je pregovore o pristupanju BRIKS-u 2024.  kada će Rusija predsedavati organizacijom.

Poslednji put Putin je posetio Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju u oktobru 2019.

Povodom posete Putina Saudijskoj Arabiji Blumberg piše da je to pokazatelj neuspeh napora Vašingtona da izoluje Moskvu.

U velikoj analizi Blumberga navodi se da se neuspeh zapadnih sankcija na izvoz ruske nafte može videti na kratkoj vožnji čamcem od grčkog priobalnog grada Gitejo, gde dva tankera sa zarđalim trupovima i ukupne starosti od 57 godina, stoje samo nekoliko metara jedan od drugog. Identitet vlasnika brodova je, pišu, teško otkriti. Oni plove pod jedinom zastavom na svetu za koju vlasti smatraju da je „veoma rizična“, piše Blumberg.

Takođe, konačno odredište profita od trgovine ruskim gorivom je misterija. Čak su i njihovi pokreti sumnjivi. Digitalni sistemi za praćenje pokazali su 26-godišnju Turbu kako pluta više od četiri milje, dok je Simba od 900 stopa ispraznila svoj teret goriva u manji brod.

Istog dana kada se ovaj transfer sa broda na brod dogodio u septembru, više od deset sličnih plovila – deo ogromne flote – plutao je u blizini, radeći istu stvar ili se spremajući za to.

Plan sankcija je zamišljen kao način da se ograniče ruski prihodi od nafte bez izazivanja skoka globalnih cena energije. Nusprodukt je preoblikovanje finansijske arhitekture trgovine naftom i pomorske trgovine na način za koji neki stručnjaci kažu da bi moglo biti teško preokrenuti na kraju sukoba ili nakon eventualnog ukidanja postojećeg režima sankcija.

To je ostavilo otvorena vrata za ove nevidljive naftne fondove koji se vraćaju u Kremlj za finansiranje sukoba u Ukrajini.

Španija, još jedna država članica EU, uspela je da zaustavi sličnu aktivnost ranije ove godine, ostavljajući Grčku — najveću svetsku državu koja poseduje naftne tankere — kao ključnu stranu.

Prema podacima o isporuci, grčki brodovi su prevezli 20 odsto svih ruskih isporuka nafte do sada u 2023. i skoro trećinu njenog izvoza vodeće nafte Urals.

Koliko će to trajati neizvesno je. Ali sve veći značaj flote u senci je očigledan, ona je ove godine pretočila oko 45 odsto ruske nafte, piše Blumberg.

Vlasnici brodova i trgovci koji su uključeni pomogli su Rusiji da se snađe oko paketa sankcija koji je prvobitno bio oglašen kao agresivan potez kojim se po prvi put nameće ograničenje cena za glavnu robu kojom se trguje na međunarodnom nivou.

Ipak, ruski prihodi od njenih glavnih izvora nafte, koji stvaraju poreze, skoro su se udvostručili između aprila i oktobra. Ruski neto prihodi od nafte od 11,3 milijarde dolara u oktobru činili su 31 odsto ukupnog neto prihoda državnog budžeta za mesec, prema proračunima Bloomberga koji su zasnovani na podacima ruskog ministarstva finansija, ali umanjuju prihode od poreza na dobit.

To je bilo najviše od maja 2022. i premašilo je bilo koji mesec u godini pre invazije Ukrajine, što je u početku izazvalo ogromnu volatilnost nacionalnog izvoza.

„Pažljivije ćemo pogledati gornju granicu cena“, rekao je Blumbergu u utorak savetnik predsednika Džoa Bajdena za energetsku bezbednost Amos Hohštajn. On je dodao da „Trezor SAD i drugi“ preduzimaju mere kako bi osigurali da profit Moskve od trgovine naftom padne, nakon povećanja cene ruske nafte.

„Preduzećemo akciju kad god vidimo potrebu da spustimo cenu na limit ili ispod njega“, rekao je on na marginama COP28 u Dubaiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari