Bocan-Harčenko: Pritisak na većinu članica UN, Srbija neće pristati na sankcije

On je, gostujući u emisiji N1 Studio Live, izneo tvrdnje da uspostavljanje humanitarnih koridora, pre svega kod Marijupolja gde je najkritičnije, „koči“ ukrajinska strana, odnosno da „radikalne snage ne daju civilima da izađu“.

Takođe, tvrdi da ruska vojska nije napala noćas nuklearku Zaporožje, već da su pucale ukrajinske snage, a da je „provokacija učinjena da svima pokažu da ruska vojska želi da napravi veliku katastrofu“.

Ambasador kaže da svu odgovornost za dešavanja u Ukrajini snosi režim u Kijevu. Kad je u pitanju Rezolucija UN – smatra da je na većinu zemalja izvršen pritisak.

Što se tiče aranžmana o gasu, kaže: Ne znam u svojoj praksi da je nešto što je dogovoreno između predsednika Putina i Vučića bilo promenjeno na jednostran način.

U četvrtak je održana druga runda pregovora Rusije i Ukrajine. Dve strane su se dogovorile o humanitarnim koridorima za evakuaciju građana, dostavu lekova i namirnica. Treća runda za sada nije zakazana, ali je najavljeno da će biti održana u najskorije vreme.

Ambasador Bocan-Harčenko kaže da je teško reći kada bi ovi dogovori mogli biti primenjeni u praksi.

Najvažnije je da taj razgovor ide korak po korak i na osnovu zvaničnih izjava sada je teško pretpostaviti šta je sadržaj razgovora – to nije za javnost i neće da bude – a mi očekujemo treću rundu i možda neki pomak napred, rekao je gost N1.

„Rusija nikada nije odustala od razgovora, samo želim da podvučem – niko da ne misli da je ovo put prema popuštanju Rusije, jer je predsednik Putin bio dosta jasan od početka i u svojim izjavama, tokom specijalne vojne operacije da će najvažniji zadatak specijalne vojne operacije biti ispunjen do kraja“, naveo je ambasador.

Što se tiče dogovorenih koridora, kaže da je najteža situacija kod Marijupolja i da očekuje da će se tamo ranije oni uspostaviti.

„Naše snage, snage narodne milicije Donjecka i Luganska, i naša vojska Ruske Federacije je rekla da su spremni da uspostave taj humanitarni koridor, da ljudi izađu mirno i sigurno odande i više su puta potvrdile garancije za bezbednost za održavanje ovih humanitarnih koridora… I samo je jedan problem koji je bio, verovatno i sada postoji – da radikalne snage i onaj deo nacističkih jedinica, da nazovemo stvari svojim imenom, oni ne daju ljudima, civilima da izađu. I ne samo to da ne daju, stavljaju prepreke, ugrožavaju ih i oružjem“, kaže on.

Tvrdi da su lažne informacije da to čini ruska vojska.

Ambasador kaže da je jedan od najvažnijih zadataka ruske vojske da budu brižni prema civilnom stanovništvu i civilnoj infrastrukturi.

Navodi da je predsednik Putin i juče u svom govoru to stavio kao jedan od najvažnijih zadataka i da ruski vojnici to ispunjavaju „po cenu svojih života“.

Na konstataciju da smo videli i granatiranje stambenih kompleksa i da su UN objavile da je najmanje 259 civila poginulo u ovim sukobima u Ukrajini, kaže da on nema takve podatke.

„Uglavnom ginu ljudi u Donjecku i Luganskoj Republici, jer dosta se intenzivno nastavlja bombardovanje potpuno civilnih objekata – škola, vrtića“, kaže gost N1.

Na konstataciju da ginu civili i u drugim delovima Ukrajine, ambasador kaže da je ruska vojna operacija usmerena uglavnom protiv ukrajinske vojske, a više protiv nacističkih jedinica i bataljona.

„Sada puno ginu ljudi od aktivnosti kriminalaca koji su od kijevskog režima dobili oružje, i izvan su svake kontrole i počeli su haos, pljačke i ubistva“, tvrdi ruski ambasador.

Kaže da ne postoji niko ko bi mogao tačno da odgovori na pitanje da li sve može da prestane posle treće runde, mada ima ohrabrujućih znakova i napretka.

„Ali uz to paralelno, rekao sam već o aktivnostima radikalnih jedinica – tu je i dolazak plaćenika spolja, poziv (ukrajinskog predsednika) Zelenskog, a da ne govorimo o situacijama i pokušajima globalne provokacije na nuklearnoj stanici. Provokacije od ukrajinskih snaga kad su počeli da pucaju. Na nuklearku“, dodao je.

Tvrdi da ruska vojska nije napala nuklearku, već ukrajinska. To je lažna intepretacija, mi smo preuzeli pod kontrolu, nismo napadali, dodao je ambasador.

„Svaka nuklearka je veliki problem i zbog toga je uzeto za prioritetni zadatak da se preuzmu pod kontrolu da ne dođe do provokacija. Ovo što se desilo noćas – naš predstavnik ministarstva odbrane je dao sliku, počelo je pucanje sa zgrade koja je blizu, od strane ukrajinskih snaga i to je prekinuto. Sada je sve pod kontrolom, i ona radi u normalnom režimu“, naveo je.

Na konstataciju da ukrajinska strana javlja da je nuklearka bila cele noći pod napadom ruske vojske, ambasador kaže da je „provokacija učinjena da svima pokažu da ruska vojska želi da napravi veliku katastrofu“.

Bocan-Harčenko, upitan o milion Ukrajinaca koji su napustili tu zemlju za devet dana, odgovara da kriza u toj zemlji traje osam godina. Ljudi su počeli da napuštaju svoju zemlju i pre i izbeglice su počele u Rusiju da dolaze u masovnim brojkama i ranije, gde su smeštene, naveo je.

Na pitanje N1 od čega sada (ovih dana) beže ti ljudi, ambasador kaže da „ako se ima na umu ceo razvoj događaja – da beže od situacije koja je nastala zbog aktivnosti i politike kijevskog režima, počevši od državnog udara 2014“, od Majdana, Odese, uništavanja u Donbasu… Upitan da li tu ima uloge i Ruske Federacije i odgovornosti, ambasador kaže da svu odgovornost snosi režim u Kijevu.

Na pitanje kako je razumeo poruku rezolucije UN, ambasador navodi da Rusija oseća odgovornost za uspostavljanje mira u Ukrajini i da se zato na ovo odlučila „nakon veoma teških diplomatskih napora ispunjenih do kraja“ sa njihove strane, ali da ih nije slušao Zapad niti režim u Kijevu.

„Tražili smo političko rešenje i zato je došlo do specijalne vojne operacije sa ciljem da se napokon završi taj rat koji traje osam godina“, naveo je.

Na konstataciju da 141 zemlja u svetu misli da Rusija nije u pravu, Bocan-Harčenko kaže da se „zna odlično da ovo u stvari znači uspostavljanje po svaku cenu, uz neverovatan pritisak izvan svih normi diplomatskog ponašanja, na mnoge zemlje, većine njih – pretnje i ucene – uspostavljena je ova većina (…) koja ćuti, koja svoj glas nema“.

On smatra da u toj rezoluciji ne piše pravo stanje stvari, da ljudi smatraju da je sve bilo mirno i stabilno u Ukrajini i da je neočekivano 24. februara predsednik Putin rekao da je doneo odluku o specijalnoj vojnoj operaciji – a da je to laž.

Upitan da li ga je predsednik Vučić obavestio o tome da će Srbija glasati za rezoluciju, ambasador je rekao samo – da su uvek bili kontaktu i sa predsednikom i ministrom spoljnih poslova.

Srbija nije uvela sankcije Rusije, a na pitanje da li smatra da ih možda može biti, ambasador kaže da je odlučeno, odnosno da postoji odluka predsednika i da je jasno i glasno rečeno da Srbija ne pristaje na sankcije.

Znam doslednost predsednika i opšti stav Republike Srbije i predsednika Srbije i on uzima pre svega u obzir nacionalni interes i težnje Republike Srbije i mi smo prihvatili taj stav, naveo je ambasador.

„Nismo mi, za razliku od Zapada, nismo ni pokušavali da pravimo neki pritisak, da tražimo nešto. Temeljni stav naš je da svaka država ima pravo da ima svoj glas i da formuliše neko rešenje sama“, istakao je ambasador. On smatra da je ovakva rezolucija udarac za UN u celini.

Što se gasa tiče, i cena i sporuka i dodatne isporuke postoje na osnovu razgovora dva predsednika nekoliko puta, a pre svega u Sočiju krajem novembra prošle godine i ja ne znam u svojoj praksi da je nešto što je dogovoreno između predsednika Putina i Vučića bilo promenjeno na jednostran način, rekao je, upitan o mogućnosti promene cena gasa i tog aranžmana.

Principijelna odluka postoji da Srbija uživa povoljni odnos, kazao je i dodao – ugovor postoji, ugovor se održava, biće i novi razgovori.

Navodi da NIS radi u uobičajenom režimu, da je razgovarao sa rukovodstvom juče i da su oni spremni da urade sve da ne dođe do eventualnih poteškoća u snabdevanju.

Govoreći o promenama na tržištu, kaže da nije Rusija odgovorna, jer nije ona uvela „nepromišljene sankcije“. Rizik je veliki i za EU i biće velikih poteškoća i za autore sankcija, rekao je.

Mi smo zabrinuti bili i jesmo i ovo je jedan od razloga širenja NATO, vojnih infrastruktura, bili su pored vrata naše kuće, a u stvari na pragu, naveo je ambasador.

O novim zahtevima za ulazak u EU (Moldavija, Gruzija, Ukrajina – što se pominjalo poslednjih dana), ambasador kaže da treba biti realan i da je jasno da je za članstvo neophodno ispunjavanje standarda.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.