Bogati Kinezi sve češće pronalaze utočište u Japanu – a spisak motiva za selidbu je poduži

Hidejuki Ishii, agent za nekretnine na severnom japanskom ostrvu Hokaido, kaže da je nedavno bio preplavljen zahtevima kineskih državljana koji žele da kupe nekretninu i presele se u Japan, prenosi Index.hr.

Jedna od njegovih klijentkinja je 62-godišnja Amanda Vu. Kaže da je bivša direktorka u državnoj kompaniji koja se obogatila međunarodnim ulaganjem u nekretnine. Ograničenja zbog covida-19 u Kini i opšta zabrinutost zbog ograničenih sloboda naveli su je da se okrene Japanu, piše The Wall Street Journal.

U Japanu je pre bila kao turistkinja, ali sada ima poslovnu vizu

Vu će se i dalje povremeno vraćati u Peking, ali planira ostati u Japanu. Dodaje da je interes njenih prijatelja za preseljenje u Japan veći nego ikad pre: „Sa sigurnošću mogu reći da će mnogo ljudi putovati u Japan, bilo za kratkoročni boravak ili dugoročnu imigraciju.“

Od novembra živi u kući s četiri spavaće sobe u Otaruu, snegom prekrivenom lučkom gradu, upravljajući pritom s desetak nekretnina u okolini koje je kupila za otprilike 300.000 dolara. Vu je posećivala Japan kao turistkinja, ali ovaj put je u zemlju ušla s poslovnom vizom.

Premašen rekord u vizama

U prvih 10 meseci ove godine 2.133 Kineza su prvi put ušla u Japan s tom vrstom vize, premašivši godišnji rekord od 1.417 postavljen 2019. godine, neposredno pre nego što je pandemija zaustavila većinu putovanja između dve zemlje. Viza generalno traje najmanje godinu dana i može se obnoviti.

Iako se Japanci ponekad opiru doseljavanju stranaca u njihove četvrti, ova zemlja je primamljiva zbog niske stope kriminaliteta, čiste životne sredine i povoljnih cena nekretnina, potpomognutih padom kursa jena u odnosu na dolar i kineski juan.

„Restrikcije su dovele ljude u Kini do ruba“

Vang King, kineska preduzetnica koja živi u Japanu gotovo tri decenije, rekla je da na osnovu razgovora s prijateljima u Kini koji žele da se presele u Japan smatra kako su restrikcije zbog covida i oštre vladine politike dovele neke ljude do ruba. Uprkos popuštanju ograničenja, Vang smatra da mnogi Kinezi i dalje razmišljaju o preseljenju u Japan.

Japan nije jedina zemlja koja prima iseljenike iz Kine. Podaci Ujedinjenih nacija iz 2019. pokazali su da SAD ima najveći broj kineskih migranata, oko 2.9 miliona, a sledi Japan sa 780.000, a zatim Kanada i Australija. Brojke pokazuju broj kineskih državljana i ne uključuju građane tih zemalja kineskog porekla.

Stroža američka imigracijska kontrola tera sve više ljudi da razmišljaju o Japanu. Ako stranac uloži kapital od najmanje 40.000 dolara u posao sa sedištem u Japanu, kao što je kupovina nekretnine i osnivanje kompanije za upravljanje imovinom, ima pravo na poslovnu vizu.

Nasuprot tome, minimalno ulaganje za sličnu vizu za ulazak u SAD je 800.000 dolara. Singapur, još jedno popularno odredište za Kineze, zahteva minimalno ulaganje od 1.85 miliona dolara.

Kineska kultura koju su doneli imigranti s kontinenta i Korejskog poluostrva činila je temelj velikog dela japanske civilizacije, uključujući pismo, uzgoj riže i budizam. Početkom 20. veka, u vreme političke i društvene nestabilnosti u Kini, mnogi obrazovani Kinezi, uključujući revolucionarnog vođu Sun Jat-Sena, živeli su u Japanu.

Milioni Kineza posetili su Japan kao turisti u godinama pre pandemije. Neki su kupili stanove u Tokiju, Osaki i Kjotou ili su uložili u komercijalne nekretnine.

„Ljudi su frustrirani jer im život svakog trenutka može biti poremećen i mogu biti uhapšeni. Mnogi su rešenje pronašli u selidbi u inostranstvo“, rekao je jedan Kinez koji poseduje agenciju za nekretnine u Tokiju.

Mnoge kancelarije koje nudi u svojoj agenciji unajmili su Kinezi. Imati fizički kancelariju jedan je od uslova za dobijanje poslovne vize.

U Otaruu, gde živi Wu, broj stanovnika opada i mnoge su kuće prazne: „U Pekingu nisi mogao dobiti čak ni WC za onoliko koliko košta kuća u Otaruu.“

Kuće se prodaju po tri puta većoj ceni nego što su procenjene

Ishii kaže da je njegova agencija nedavno prodala kuću uz okean kineskom kupcu za 287.000 dolara, što je više od tri puta od procenjene vrednosti.

Ipak, nisu svi u gradu zadovoljni pridošlicama.

Šigemi Suzuki (90), koja sa suprugom i sinom vodi trgovinu odeće, rekla je da je nedavno prodala kuću za odmor u Hokaidu japanskom kupcu iako su kineski kupci nudili više. Kaže da joj nije drago što toliko Kineza kupuje nekretnine.