Boing se oprostio od poslednjeg „džambo-džeta“

Od svog prvog leta 1969. godine, džinovski, ali graciozan 747 služio je kao teretni avion, komercijalni avion sposoban da preveze skoro 500 putnika, transport za NASA-ine „spejs-šatlove“ i predsednički avion „Er fors uan“ (Air Force One). Doneo je preokret u putovanju, povezujući širom sveta gradove koji nikada ranije nisu imali direktne rute i pomogao omasovljenje putničkog avio-prevoza.

Ali tokom proteklih 15 godina, „Boing“ i njegov evropski rival „Erbas“ su predstavili profitabilnije i efikasnije širokotrupne avione, sa samo dva motora što je ekonomičnije za održavanje, umesto četiri motora modela 747. Poslednji avion je 1.574. koji je izgradio „Boing“ u regionu Pjudžet Saund kod Sijetla, u državi Vašington.

Velika gužva sadašnjih i bivših radnika „Boinga“ je bila na ispraćaju poslednjeg 747 – teretne verzije tog avion za prevoznika „Atlas Air“.

„Ko god voli ovaj posao, plašio se ovog trenutka“, rekao je dugogodišnji analitičar avijacije Ričard Abulafija. Iako „više niko više ne želi avion s četiri motora, to ne briše ogroman doprinos koji je 747 dao razvoju industrije i njenom izuzetnom nasleđu“.

Boing je 1967. krenuo u proizvodnju 747 pošto je izgubio ugovor za ogroman vojni transporter, C-5A. Ideja je bila da se iskoriste prednosti novih motora razvijenih za njega – turboventilatorski motori s „visokim bajpasom“, koji su sagorevali manje goriva propuštanjem vazduha oko jezgra motora, omogućavajući veći domet leta, i da se koriste za novozamišljene civilne avione.

Više od 50.000 radnika „Boinga“ manje od 16 meseci je radilo da se proizvede prvi 747. Proizvodnja „džambo- džeta“ zahtevala je izgradnju ogromne fabrike u Everetu, severno od Sijetla, najveće zgrade na svetu po obimu.

Trup tog aviona je dugačak 68,5 metara, a rep je bio visok kao petospratna zgrada. Avion ima i drugu, gornju palubu koja se proteže od kokpita preko prve trećine aviona, dajući mu karakterističnu grbu i inspirišući nadimak: „kit“. Još romantičnije, 747 je nazvan i „Kraljica neba“.

Neke avio-kompanije su drugu palubu pretvorile u prvoklasni koktel-salon, dok je čak i donja paluba ponekad imala salone ili čak bar za klavir. Jedan 747 koji je prestao da leti, prvobitno izgrađen za „Singapur Airlines“ 1976. godine, pretvoren je u hotel sa 33 sobe i nalazi se kod aerodroma u Stokholmu.

„Bio je to prvi veliki avio-prevoznik, prvi širokotrupni avio-prevoznik, postavio je novi standard za avio-kompanije da shvate šta da rade sa njim i kako da ga popune“, rekao je Gijom de Sion (Guillaume), profesor istorije na Olbrajt koledžu u Pensilvaniji koji je specijalizovan za avijaciju i mobilnost.

„To je postalo suština masovnog putovanja avionom: niste mogli da ga ispunite ljudima koji plaćaju punu cenu, tako da morate da snizite cene da biste dobili putnike. To je doprinelo onome što se dogodilo kasnih 1970-ih sa deregulacijom vazdušnog saobraćaja“, rekao je on.

Prvi 747 ušao je u službu 1970. godine na liniji „Pan Am-a“ Njujork-London, a to vreme je za prevoznike bilo užasno, rekao je Abulafija: debitovao je neposredno pre naftne krize 1973. godine, usred recesije u kojoj je zaposlenost u „Boingu“ opala sa 100.800 zaposlenih 1967, na najniži nivo od 38.690 u aprilu 1971. godine. Tada se pojavila parola:“Kada poslednja osoba napustiti Sijetl neka ugasiti svetla“.

Ažurirani model – serija 747-400, stigao je kasnih 1980-ih i imao je mnogo bolji tajming jer se poklopio s azijskim ekonomskim procvatom ranih 1990-ih, rekao je Abulafia. Ljudi su masovno mogli da putuju u Aziju, rekao je Abulafija, a „ranije su avioni morali da slete po gorivo na Aljasci ili Havajima i putovanje je koštalo mnogo više. Zato je 747 je bio pravi pogodak – i po razumnoj ceni“.

„Delta“ je bila poslednja američka avio-kompanija koja je koristila 747 za putničke letove, koji su završeni 2017. godine, iako su neki drugi međunarodni prevoznici nastavili, uključujući nemačku avio-kompaniju „Lufthanza“.

„Atlas Air“ je početkom prošle godine naručio četiri teretna 747-8, a poslednji je napustio fabriku u utorak.

„Boingovi“ koreni su kod Sijetla, ali ima i druge fabrike u državi Vašington i u Južnoj Karolini. Kompanija je u maju objavila da će preseliti svoje sedište iz Čikaga u Arlington u Virdžiniji, čime će se njeni rukovodioci približiti ključnim zvaničnicima savezne vlade i Federalnoj upravi za vazduhoplovstvo koja sertifikuje putničke i teretne avione „Boing“.

Boingov odnos sa FAA je bio zategnut posle smrtonosnih nesreća njegovog najprodavanijeg modela aviona, 737 Maks, 2018. i 2019. FAA je trebalo skoro dve godine – daleko duže nego što je „Boing“ očekivao, da odobri promene dizajna tih aviona i dozvoli im da se vrate u vazduh.