foto Aleksandar Roknić DanasSrbija je u potpunosti zaustavila evropske integracije sada već davne 2021. godine i od tada ni makac. U poslednje vreme domaći funkcioneri su počeli da prozivaju EU da je ona odgovorna za neotvaranje poglavlja i zaustavljanje evrointegracija, a ne onaj koji ne ispunjava uslove. Obrnuta logika u svemu.
U međuvremenu, EU je za razvojne projekte kao neku vrstu podsticaja zemljama Zapadnog Balkana usvojila i počela da primenjuje program pomoći težak šest milijardi evra u naredne četiri godine. Međutim, srpskoj političkoj eliti ni to nije dovoljno, jer bi oni da dobijaju milijarde evra ali da ne primenjuju evropske vrednosti.
To dokazuje što je Srbija po izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija pala u grupu zemalja koje se vode kao teški slučajevi u pogledu demokratije, vladavine prava (sudstvo i tužilaštvo), poštovanja ljudskih i prava manjina i medijskih sloboda. I po svemu sudeći padaće još dublje, sve dok 2030. godine kao takva (ne) uđe u EU. Dakle, srpsko državno rukovodstvo (Vučić) radi sve suprotno od onoga što je EU. I ne planira da povuče kočnicu.
Za to vreme vodeće zemlje EU, koje su po procenama ekonomskog i tehnološkog razvoja i privrednog rasta udaljene od Srbije nedostižnih 250 godina (toliko Srbiji treba da bi ih stigla sa postojećim stepenom razvoja i pod uslovom da prekinu da se razvijaju), sada su još udaljenije.
Vlast zato ulaže u ono što jedino i može – besomučnu propagandnu mašinu (polu)tabloidnih medija sa nacionalnom frekvencijom, sa jedinim ciljem – da nas ubedi da je Srbija lider u regionu. I nisu oni tu ništa slagali, jer Srbija zaista jeste lider, ali u svim negativnim aspektima – od vladavine prava, ljudskih prava, političke kontrole sudstva i tužilaštva, ali i fingirane slobode medija, korupcije…
Za to vreme Bugarska, koja je ove godine napunila 17 godina u punopravnom članstvu EU, a kojoj se srpske političke elite već godinama podsmevaju i gledaju na nju sa potcenjivanjem, zbog teške bede u kojoj su bili zahvaljujući komunističkoj diktaturi do 1989, nezadrživo ekonomski grabi napred. Kako je grupa srpskih novinara, koja je proteklih dana boravila u Sofiji i Plovdivu u okviru projekta EU – Puls Evrope, mogla da se uveri iz prve ruke kroz razgovore sa bugarskim zvaničnicima, razvoj Bugarske se ne zaustavlja.
Zapravo, tek je počeo. Jer takozvane nulte godine po ulasku u EU – 2007, prosečna plata u Bugarskoj je bila „basnoslovnih“ 100 evra. Danas, 17 godina kasnije, ta plata je 10 puta veća – 1.000 evra. Prosečna plata u sofijskom regionu je i veća – 1.400 evra. Istovremeno, pre pristupanja EU Bugarska je bila na 25 odsto kupovne moći u odnosu na prosek u EU, dok je danas na 65 odsto, jer je od tada do danas Evropska unija u Bugarsku uložila 11 milijardi evra. Zahvaljujući evropskoj pomoći izgrađeno je 400 kilometara novih auto-puteva, obnovljeno oko 1.700 kilometara, za šta je u periodu 2007-2013. EU dala pola milijarde evra.
Kako smo čuli od direktora sofijskog metroa Stojana Boteva, od 52 kilometra pruge kroz Sofiju, veći deo – 34 kilometra, izgrađen je sredstvima EU. Dodao je da je EU izdvojila od 45 do 60 miliona evra po kilometru za izgradnju i opremanje metroa, sve zajedno sa vozovima, vagonima i stanicama.
– Ulazak Bugarske u EU je nešto najbolje što se desilo Bugarskoj još od pada Berlinskog zida, jer se sećam, kao i moji roditelji, kako je bilo tokom vlasti komunista, siromaštva i bede, finansijske nestabilnosti i koliko smo teško živeli, rekao je Nikola Miladinov iz predstavništva Evropske komisije u Sofiji i dodao da je poverenje u EU veće nego u državne institucije.
Kako je naglasio, korona je bila razarajuća po Bugarsku, ali „da nije bilo pomoći EU ne bismo uspeli“, dok je ruska agresija na Ukrajinu dovela do toga da EU pomogne Bugarskoj da se sa potpune zavisnosti od Rusije u pogledu snabdevanja gasom, potpuno oslobodi tog pritiska, „pa nijedan korisnik nije osetio“ nedostatak gasa.
Jura Vitanova, zamenica ministra za regionalni razvoj, rekla je da je odluka da se auto-putevima povežu regioni uticala na to da se otvore nova radna mesta i da se poboljša poslovna klima i samim tim povećaju investicije.
– Sa Srbijom je u planu realizacija 44 projekta ukupne vrednosti 25 miliona evra, rekla je Vitanova i dodala da je za putnu infrastrukturu izdvojeno pola milijarde evra.
I dok je podrška bugarske javnosti Evropskoj uniji oko 60 odsto, poverenje u EU je veće nego u državne institucije, a 40 odsto stanovnika kaže da ima koristi od EU, u Srbiji ta podrška iz godine u godinu drastično pada. Recimo, 2006. godine ta podrška je iznosila neverovatnih 70 odsto (protiv 12,3 posto), da bi se sa dolaskom naprednjaka na vlast 2012. pala je prvo na 41 odsto (protiv 31 odsto), a deset godina kasnije – 2022. bila je 43 odsto (protiv ulaska u EU – 32 odsto). Danas dobacuje samo do 40 odsto podrške (Ipsos, april 2024). Jer niti srpska vlast populariše EU, niti je zainteresovana da nešto promeni, iako na raspolaganju ima čitav set medija sa nacionalnom frevencijom na kojima bi mogla da populariše vrednosti EU i ekonomsku korist za građane koja se dobija ulaskom u EU.
Nisu ni građani EU baš oduševljeni da vide Srbiju u EU, pa pristupanje naše zemlje evropskoj porodici ne želi oko 37 odsto stanovnika Unije, 28 odsto njih nemaju odgovor na pitanje da li bi trebalo da bude članica EU, dok ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 35 odsto građana EU.
Kako Bugarska vidi Srbiju danas?
Zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Ivan Kondov kazao je da će Bugarska nastaviti da podržava Srbiju na evropskom putu sve do njenog priključivanja EU.
– Za nas je važno da Srbija što brže napreduje ka EU, jer smo susedi i dosta toga delimo. Nadamo se da će Srbija biti u mogućnosti da nastavi svoj EU put i to je jako bitno, jer delimo mnoge zajedničke stvari oko infrastrukture, ali i oko zajedničke balkanske istorije, rekao je Kondov i dodao da se nada da će Srbija uložiti veće napore oko bezbednosnih pitanja i zajedničke bezbednosne politike.
– Ruska propaganda je vrlo jaka i deli narode, ali ćemo zajedno uspeti da se odupremo. Proširenje EU će biti bazirano na zajedničkom odgovoru zemalja članica. To su teška pitanja, ali tako je, rekao je Kondov. On je naglasio da Bugarska podržava postizanje dogovora Srbije i Kosova.
Nešto kritičniji tonovi i direktnije poruke stigle su od Gergane Pasi, bivše ministarke za evropske poslove i predsednica NVO PanEvropa Bugarska, koja kaže da je primedbe da Evropa ima duple standarde opravdana, ali da EU nije država već mirovni projekat.
– S druge strane, imamo problem sa ratnom mašinom, a i Srbija i Bugarska imaju problem sa ruskom propagandom. Volela bih da vidim Srbiju u EU, ali mislim da Srbija ne želi u EU. Takođe, smatram da je Srbija napravila veliku grešku što ne želi NATO. Razumem argumente oko bombardovanja 1999, ali NATO i EU su deo iste priče, tako da Srbiji ne ide u prilog što ne želi u NATO. Ipak, ako se EU ne bude borila za proširenje, onda je gotova, ali mislim da će naredna Evropska komisija biti otvorenija ka proširenju, navodi Pasi.
Dodaje da je EU politički projekat, ali i da je za „naš region EU jedina formula i dobitna kombinacija, jer nas EU spasava od naših regionalnih problema i rasprava“ i da bi Srbija osetila veliku razliku u odnosu sa EU kada bi počela da sledi politiku EU.
– Ne možete imati pet stubova spoljne politike. EU ima samo jedan – kaže Pasi i ističe da će vladavina prava biti ključna za priključenje ostatka regiona EU.
Ipak, nezvanično se u Ministarstvu spoljnih poslova čulo da bi voleli da vide da srpske vlasti ulažu više napora oko bugarske nacionalne manjine i kao jedino otvoreno pitanje ističu pitanje srednjoškolskih udžbenika. Kako objašnjavaju, „imali smo dogovor oko udžbenika, ali to nije realizovano“.
Uprkos tome, ističu da je „Srbija jedna od prioritetnih zemalja za Bugarsku“, iako su odnosi „pragmatični“ i da je biznis jedna od najvažnijih dodirnih tačaka. Kako objašnjavaju, svesni su da je najteži problem za Srbiju Kosovo, ali ističu da je rešavanje tog problema „ključno za ceo region“ i navode da će „najverovatnije podržati članstvo Kosova u Savetu Evrope, mada se još uvek nisu definitivno odredili prema tom pitanju“.
Za to vreme, dok srpsko rukovodstvo javno „hrli u EU“, ali sve radi da do toga ne dođe, takoreći simulira pristupanje EU uz propratno ubeđivanje javnosti i evropskih zvaničnika da se krećemo ka EU i da „svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo“, „bugarski brzi voz“ odmiče sve dalje od Srbije.
Uostalom, vreme u Bugarskoj u odnosu na Srbiju je jedan sat unapred, dok se u Srbiji vreme vraća mnogo desetina godina unazad. I ide sve brže i sve više i sve dalje…
Temelakov: Odlična saradnja policija Srbije i Bugarske
Zamenik ministra unutrašnjih poslova Bugarske Stojan Temelakov ističe da je za njih veoma važno da imaju odlične odnose sa Srbijom, „jer to garantuje bezbednost naše zemlje i naših građana, ali i svih u regionu“. Dodaje da sa Srbijom imaju dugogodišnju dobru policijsku saradnju u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i zaštite granica nakon eskalacije migrantskog pitanja i da nameravaju da je prodube. „Broj ilegalnih ulazaka migranata između Srbije i Bugarske je smanjen posle saradnje srpske i bugarske policije i Fronteksa i nakon ustanovljavanja zajedničkog Centra i uvođenja zajedničkih patrola od septembra prošle godine“, rekao je Temelakov i dodao da Bugarska nema nekih otvorenih pitanja sa Srbijom.
O projektu Puls Evrope
Poseta grupe novinara i snimatelja Sofiji i Plovdivu realizovana je u okviru projekta Delegacije EU u Srbiji pod nazivom „Puls Evrope“. Cilj projekta je da podstakne izveštavanje o procesu pristupanja EU u Srbiji i proširi znanje i razumevanje građana na ovu temu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
