Bolton: Neću započeti nijedan rat

Bolton, ratoborni 69-togodišnji konzervativni političar, bio je među glavnim zagovornicima američke invazije na Irak pre 15 godina, a poznat je po nemilosrdnim pretnjama Severnoj Koreji i Iranu.

Boltonovo useljenje u zgradu na Pensilvanija aveniju, tik uz Belu kuću, izazvalo je u Vašingtonu žustra sporenja pristalica i protivnika predsednika Trampa, a zajedljive komentare u Teheranu, Pjongjangu, Moskvi i Pekingu. ”Treba da budemo veoma, veoma uplašeni,” napisao je urednik starog i uglednog hongkonškog dnevnika “Južnokineski jutarnji glasnik.”

Predsednik Tramp pribavlja sa Boltonom kao savetnikom i novim državnim sekretarom Majkom Pompeom dva glavna protivnika sporazuma šest sila sa Iranom o nuklearnom programu Islamske republike. To preti daljem zaoštravanju odnosa na ionako haotičnom Bliskom istoku.

Bolton će nesumnjivo biti veoma tvrd i u pogledu denuklearizacije Severne Koreje, za koju je ranije zagovarao promenu režima. Pretpostavlja se da će takođe raditi na ograničavanju sve veće diplomatske, ekonomske i vojne moći Narodne Republike Kine u Aziji, naročito u vodama Južnog kineskog mora, te će veoma insistirati na pitanju otcepljene kineske pokrajine Tajvana. “Vezujmo pojase,” apokaliptično je prokomentarisao Boni Glaser iz Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, i sam konzervativac.

Iz ministarstva spoljnih poslova NR Kine je poručeno da, bez obzira ko zauzme poziciju u administraciji SAD, važnost odnosa dve države je neupitna i tako će ostati. Dve države treba da ojačaju saradnju, poštuju jedna drugu i ostvaruju zajedničke interese na obostranu korist, čime, takođe, ispunjavaju interese međunarodne zajednice, poručeno je u petak iz Pekinga.

Boltonovi kristalno jasni stavovi o Tajvanu se poklapaju sa Trampovom. Po njima, politiku “Jedna Kina” treba promeniti jačanjem tešnjih vojnih i političkih veza sa prosperitetnim ostrvom na koje su se poraženi u građanskom ratu u Kini povukli 1949. Analitičari očekuju da će Bolton nastojati i da spreči “opasne prodore” NR Kine, druge najveće privrede u svetu, u ključne ekonomske sektore i podučja, te ojača podršku saveznicima SAD u Azijsko-pacifičkom regionu.

Već raste zategnutost u odnosima SAD i NR Kine, pošto je Tramp u petak zaveo trgovinske sankcije Pekingu koje koštaju 60 milijardi dolara. To je izazvalo početne kontramere vlade NR Kine i ljutite komentare medija u toj zemlji. ”Možemo očekivati još neprijateljskiji pristup prema Kini – trgovinski rat je možda početak šireg geopolitičkog nadmetanja,” smatra Abraham Denmark, zvaničnik u administraciji predsednika Baraka Obame, sada direktor u Vilson centru u Vašingtonu.

Opet, posmatrači u Vašingtonu koji dobro poznaju Boltona i podržavaju njegovo naimenovanje, ističu da je administracija SAD ona predsednika Trampa, a ne njegovog savetnika. Po njima, Tramp nije angažovao odsečnog Boltona zato što se slaže sa njegovim stavovima, već da predsednikove stavove savetnik sprovodi, što je potonji ovaj sam istakao u intervjuu Foks NJuzu.

Dalje tvrde ovi posmatrači, Bolton bi, možda, voleo da dovede u pitanje tvrdnje NR Kine prema Tajvanu, ali neće proizvesti krizu. Predsednik SAD će, u vojnim pitanjima, poslušati realističnu procenu sekretara za odbranu Džejmsa Matisa, možda jedinog preostalog od umerenih saradnika Trampa, čija je politika “Amerika Prvo” sada na steroidima. A kako stvari stoje, SAD malo mogu da učine u pogledu Tajvana ili Južnog kineskog mora, zaključak je tih posmatrača.

Pjongjang koristio pregovore da prikrije razvoj oružja

Bolton je neposredno uoči naimenovanja savetovao Trampu da insistira kako susret sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom mora da bude usredsređen isključivo da nuklearno oružje te zemlje bude što pre uklonjeno. Razgovori o predloženom samitu sa Kimom treba da budu poput onih koji su doveli do odnošenja delova nuklearnog programa Libije u SAD 2004, kazao je Bolton u ponedeljak za Radio Slobodna Azija. “Ukoliko oni nisu spremni na takvu vrstu ozbiljnog razgovora, to bi mogao da bude veoma kratak susret,” poručio je Bolton. Po njemu, Severna Koreja je u prošlosti koristila pregovore da prikrije razvoj oružja, pa je skeptičan u pogledu sadašnjih namera Pjongjanga.

Po Boltonu, SAD ne treba da ponude ekonomsku pomoć Severnoj Koreji. “Treba da su srećni što se sastaju sa predsednikom SAD,” poručio je Bolton.

Izbegao služenje vojnog roka

Prema medijima, Boltonu zadužnom za razoružanje u administraciji predsednika Džordža Buša Mlađeg, na radnom stolu je stajala demontirana ručna bomba. No, kada je mobilisan u armiju u završnoj fazi američkog rata u Vijetnamu 1970-tih, izbegao je služenje vojnog roka prijavom za Nacionalnu gardu savezne države Merilend. “Nisam nameravao da umrem u pirinčanim poljima Jugoistočne Azije,” pričao je kasnije, objašnjavajući da je “rat u Vijetnamu ionako bio izgubljen.”