Bolton se plaši cenzure Bele kuće

Prvi put od kada je okončan proces opoziva protiv Trampa u Kongresu, Bolton je rešio da na Predsednički dan (svaki treći ponedeljak u februaru kada se obeležava rođendan prvog predsednika SAD DŽordža Vašingtona) prekine tišinu i govori o svojim frustracijama koje su delom iznete i u njegovom rukopisu za knjigu. Ipak, kada je reč o Trampu, predsednikov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost bio je štur u detaljima, nagoveštavajući da je ograničen u onome što može da kaže.

Bolton, koji je u septembru napustio Belu kuću zbog spoljnopolitičkih neslaganja sa Trampom, intervjuisan je u ponedeljak uveče na Univerzitetu Djuk u Daramu, Severna Karolina.

To je ujedno bilo njegovo prvo javno pojavljivanje od kada je najpre pristao pa odbio da svedoči u procesu opoziva Trampa. Demokrate su ga više puta pozivale da svedoči pošto je Bolton navodno rekao da je Tramp hteo da zamrzne pomoć Ukrajini ako ne povede istragu protiv njegovog rivala, demokrate DŽozefa Bajdena, jednog od kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju. Te tvrdnje, koje su navodno iznesene u Boltonovom rukopisu za knjigu, ocenjene su kao suštinske za suđenje.

Intervju sa Boltonom nije bilo dozvoljeno snimati niti uživo prenositi o čemu je Piter Fever, profesor političkih nauka i javne politike na univerzitetu, koji je vodio razgovor sa Boltonom, prethodno obavestio publiku kazavši da je to deo dogovora sa autorom. Ipak, novinari prisutni na tom događaju uživo su tvitovali Boltonove komentare dok su dvojica razgovarala na bini u amfiteatru.

Na pitanje u vezi sa Trampovim tvitovima o njemu, Bolton je rekao da ih ne može komentarisati, pošto očekuje od Bele kuće da mu vrati rukopis za njegovu knjigu. „On tvituje, ali ne mogu da pričam o tome. Koliko je to fer?“, rekao je Bolton, prema rečima jednog novinara koji je bio prisutan.

Na pitanje kako je izgledao Trampov sastanak 2018. sa Vladimirom Putinom u Helsinkiju, Bolton je navodno rekao: „Da bih sproveo prave politike prema Americi, bio sam spreman mnogo toga da podnosim“.

„Nisam tražio da budem mučenik“, dodao je. „Mislim da sam znao u šta se upuštam.“

Prema navodima Si-En-Ena, Bolton i njegovi advokati „vode bitku“ sa Belom kućom oko knjige pod nazivom „Soba gde se dogodilo“ koja bi trebalo da bude objavljena sledećeg meseca.

Trampova administracija je, kako se navodi, zabrinuta zbog toga što se u knjizi iznose tajni podaci koji su zaštićeni izvršnom privilegijom. Si-En-En izveštava da rukovodstvo Bele kuće još pregleda rukopise knjige. Tokom intervjua, Bolton je, kako se navodi, više puta ukazivao na sadržaje iz svojih memoara.

Kada je reč o Helsinkiju, odgovorio je navodno: „Mogao bih ovde da pročitam poglavlje svoje knjige i da vam dam odgovor na to pitanje

“ Na pitanje da li se slaže sa Trampom da je njegov poziv od 25. jula bio „savršen“, rekao je: „Svideće vam se poglavlje 14“.

Takođe je, navodno, spominjao i „cenzuru“ rukopisa. „Ovo je pokušaj pisanja istorije … Videćemo šta će biti sa cenzurom“, rekao je Bolton. Ispred zgrade fakulteta nekoliko desetina demonstranata okupilo se na skupu „Narod protiv DŽona Boltona“.

Na Fejsbuk stranici na kojoj je promovisan događaj Bolton je opisan kao „arhitekta iračkog rata, islamofob i ratni zločinac“, a izrečene su i kritike na račun Univerziteta Djuk jer su ugostili Boltona kao „cenjenog govornika“.

NJegova poseta univerzitetu prva je od dva univerzitetska pojavljivanja ove nedelje. Danas će Bolton razgovarati sa Suzan Rajs, savetnicom za nacionalnu bezbednost u vreme Baraka Obame na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu na temu „definisanja američkog globalnog rukovodstva“.