Borba protiv pandemije i klimatskih promena na vrhu agende „semafor-koalicije“

To znači da će po svemu sudeći ostvariti svoje obećanje da će Nemačka do Božića dobiti novu vladu. Koalicioni sporazum je postignut na sastanku 21 predstavnika Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra, Zelenih i Partije slobodnih demokrata (FDP) orijentisane prema biznisu koje zbog stranačkih boja – crvene, zelene i žute – čine „semafor-koaliciju“.

Koalicioni sporazum mora da bude izglasan na partijskom kongresu u slučaju SPD-a i FDP-a, a u slučaju Zelenih među članovima stranke. Novi nemački kancelar će najverovatnije biti Olaf Šolc, čija je SPD-a na izborima 26. septembra odnela tesnu pobedu.

On će dužnost od Angele Merkel preuzeti nakon glasanja u Bundestagu koje se očekuje da bude održano između 6. i 9. decembra, piše Bi-Bi-Si. Vlada će nakon toga zvanično moći da počne s radom.

Tri partije su saopštile da su postigle koalicioni sporazum u sredu na konferenciji za novinare u Berlinu. Šolc je rekao da su pregovori na kojima je postignut sporazum o formiranju nove vlade kojim će biti okončana era Merkelove protekli „u prijateljskoj, ali napetoj atmosferi, u atmosferi punoj poverenja“, preneo je Dojče vele.

Jedan od lidera partije Zelenih Robert Habek je rekao da će „pomirenje između blagostanja i zaštite klime“ biti važno obeležje politike nove vlade. Analena Berbok koja je takođe liderka stranke je rekla da Nemačka može da transformiše svoju ekonomiju i postane „klimatski neutralna“ i zagovarala je „zajednički odgovor Evrope“ u okviru borbe protiv klimatskih promena.

„Preuzimamo odgovornost za zemlju u teškoj situaciji“, rekao je lider FDP-a Kristijan Lindner, dodajući da „postoji volja i želja za promene“ u Nemačkoj. Šolc je naglasio da će borba protiv pandemije koronavirusa biti prioritet nove vlade. On planira da formira krizni štab koji će koordinirati politiku u domenu zdravlja između federalnih i regionalnih vlasti.

Šolc je takođe ukazao da će vlada razmotriti uvođenje obavezne antikovid vakcinacije za određene grupacije. „Vakcinacija je put koji vodi ka izlazu iz pandemije. Treba da uvedemo obaveznu vakcinaciju u institucijama gde se leče ranjive grupacije“, rekao je Šolc.

Prema koalicionom sporazumu, pored mesta kancelara, SPD-u će pripasti i ministarstva unutrašnjih poslova, rada, odbrane i zdravlja. Zeleni će imenovati vicekancelara i šefa diplomatije, najverovatnije Analenu Berbok, dok će njenom partneru na čelu stranke Robertu Habeku biti dodeljena uloga novog „super ministra“ koji će biti zadužen za Ministarstvo ekonomije i ostvarenje ciljeva u vezi sa zaštitom životne sredine. Zelenima je pripalo i Ministarstvo za porodična pitanja i Ministarstvo za hranu i poljoprivredu.

Ministar finansija će najverovatnije biti Kristijan Lindner, lider FDP-a, a liberali će upravljati i ministarstvima pravde, saobraćaja i obrazovanja. Očekuje se da imena ministara zvanično budu objavljena u narednih nekoliko dana.

Ovo će biti prva trostranačka koalicija na nacionalnom nivou u istoriji Nemačke i prva kojoj će u vrhu agende biti borba protiv klimatskih promena koja će biti jedan od prioriteta svih ministarstava, ukazuje Gardijan.

U koalicionom sporazumu se navodi da će Nemačka poslednju elektranu na ugalj zatvoriti do 2030. godine, osam godina ranije nego što je planirala odlazeća vlada. Cilj je i da zemlja do iste godine 80 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora, umesto planiranih 65 odsto, što znači da bi solarne elektrane i vetroelektrane trebalo brže da se grade.

Gas za proizvodnju energije će biti izbačen iz upotrebe do 2040, a kotlovi na gas će biti zabranjeni u novim zgradama dok će postojeći biti zamenjeni do 2030. Jedan od ciljeva je i da Nemačka na svojim putevima do 2030. ima najmanje 15 miliona električnih automobila.

Kada je reč o spoljnoj politici, tri partije su saopštile da žele da „povećaju stratešku suverenost Evrope“, što podrazumeva veću nezavisnost kada je reč o energetskim i pitanjima bezbednosti, kao i o drugim međunarodnim pitanjima. Međutim, kako se navodi, odnos Nemačke sa SAD i njeno članstvo u NATO će i dalje biti od najveće važnosti za njenu bezbednost, preneo je Bi-Bi-Si.

U koalicionom sporazumu se navodi da će Nemačka morati da doraste svojoj ulozi evropskog „stuba stabilnosti“.

S obzirom na to da je Zelenima pripalo Ministarstvo spoljnih poslova, očekuje se da Nemačka bude međunarodni lider u borbi protiv klimatskih promena. Stranke su takođe stavile akcenat na vladavinu prava i diplomatiju i planiraju da tri odsto BDP-a zemlje investiraju u međunarodne inicijative, preneo je Juronjuz.

U koalicionom sporazumu se apeluje na Brisel da zauzme stroži stav u borbama u vezi s vladavinom prava sa zemljama kao što su Poljska i Mađarska, piše politico.eu.

„Apelujemo na Evropsku komisiju da doslednije i blagovremeno iskoristi postojeće instrumente vladavine prava“, navodi se u sporazumu i dodaje da će Berlin odobriti isplatu fondova EU za oporavak od pandemije ovim zemljama samo „ako budu ispunjeni preduslovi, kao što je uspostavljanje nezavisnog pravosuđa“.

Tri partije su takođe postavile ambiciozan cilj za promenu ugovora EU. U sporazumu se navodi da aktuelna Konferencija o budućnosti Evrope na kojoj se vode diskusije o potencijalnim reformama EU „treba da dovede do ustavne konvencije i daljeg razvoja federalne evropske države“.

Takav stav, ukazuje politico.eu, neće biti dobro prihvaćen u pojedinim zemljama EU kao što su Poljska i Mađarska koje će najverovatnije uložiti veto na takve inicijative.

Očekuje se da se više pažnje posveti demokratskim vrednostima i ljudskim pravima, a manje starom principu podsticanja demokratizacije ekonomskim angažmanom. Partije takođe zahtevaju nove izbore u Belorusiji i podržavaju uvođenje dodatnih sankcija beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku.

U koalicionom sporazumu se apeluje na „suštinsku reformu evropskog sistema za dodelu azila“ i naglašava da „EU i Nemačka ne smeju da budu otvorene prema uceni“, preneo je Gardijan.

U odnosu s Kinom nova vlada će pokrenuti pitanja kršenja ljudskih prava, naročito u Sinđijangu, a pominje se i podrška većem učestvovanju Tajvana u međunarodnim organizacijama. Stranke, međutim, apeluju da svaki odnos s Kinom bude zasnovan na „partnerstvu, konkurenciji i sistematskom rivalstvu“.

Među planovima je i da se imigrantima omogući da posle pet godina boravka u zemlji podnesu zahtev za državljanstvo. Takođe će imati pravo na dvojno državljanstvo, što će biti velika promena za milione imigranata koji su strani državljani i posle nekoliko decenija provedenih u Nemačkoj.
Planira se i uspostavljanje imigracionog sistema zasnovanog na bodovima da bi se privukli kvalifikovani radnici.

U loalicionom sporazumu se najavljuje i povećanje minimalne plate na 12 evra po satu, kao i izgradnja 400.000 novih stanova godišnje da bi se ublažila kriza sa stambenim nekretninama. Takođe je planirano da se starosna granica za sticanje prava glasa smanji sa 18 na 16 godina, te da se legalizuje kanabis.

Podrška evrointegracijama Zapadnog Balkana

Područje Zapadnog Balkana se pominje u poglavlju gde se govori o „evropskim partnerima“, piše Dojče vele.

“Podupiremo proces pristupanja EU šest zemalja zapadnobalkanskog regiona i za to nužne reforme za ispunjenje Kopenhaških kriterijuma. U sklopu toga jačamo civilno društvo i podupiremo dalje korake približavanja. Kao sledeći korak moraju biti otvorena prva poglavlja pregovora o pristupu EU Albanije i Severne Makedonije, donesena odluka o liberalizaciji viza s Kosovom i nastavljeni pregovori s Crnom Gorom i Srbijom. Podupiremo dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije pod vođstvom EU i nastojanja oko trajnog mira u Bosni i Hercegovini na osnovu očuvanja teritorijalne celovitosti i nadvladavanja etničkog odvajanja. Paralelno s pristupnim pregovorima, Evropska unija da poboljša svoju sposobnost da primi nove članice.“