Borba protiv virusa Bajdenov prioritet

Krizna grupa je već juče počela pripremu plana koji će početi da se primenjuje 20. januara naredne godine kada Bajden zvanično preuzme dužnost, prenose američki mediji. Primećuje se da je odlazeći potpredsednik Majk Pens takođe danasrešio da okupi Trampovu grupu za borbu protiv korone, koja se mesecima nije sastajala zbog izborne kampanje.

„Bajden želi što pre da poništi nekoliko ključnih odluka Donalda Trampa“, prenosi politico.eu.

Pokrenuće dijametralno suprotan način rukovođenja epidemijom u odnosu na Trampa koji je umanjivao značaj epidemije kovida 19, kršio propisane mere kao što su nošenje maske i održavanje fizičke distance.

Bajden je, kako piše Bi-Bi-Si, rešen da čim preuzme vlast izvršnim uredbama poništi dve odluke prethodnika – prva je iz 2017, kada je Tramp povukao SAD iz Pariskog sporazuma o klimi, iako to nije bilo moguće prema njegovom Članu 28 pre 4. novembra ove godine.

Druga je ovogodišnja odluka da usred pandemije iščlani Ameriku iz Svetske zdravstvene organizacije.

Bajden je Amerikancima najavio i radikalno drugačiju viziju energetske politike, usredsređenu na rešavanje pretnji klimatskih promena, a koja će imati nekoliko glavnih posledica, navodi se u analizi konsultantske kuće „Wood Mackenzie“.

U analizi koja je objavljena na sajtu ove kuće ističe se da će Bajden ući u Belu kuću sa ciljem postavljanja SAD-a na kurs „neto nula“ emisije štetnih gasova do 2050.

Ipak, kako se upozorava imajući u vidu velike izglede da republikanci zadrže većinu glasova u Senatu, ostvarivanje Bajdenovih ciljeva u ovoj oblasti moglo bi biti ograničeno.

„Ključni uticaj na oblikovanje američke energetske industrije verovatno će imati tržišna kretanja, baš kao i za vreme Trampa i pre njega Baraka Obame. Ipak, promene u Vašingtonu imaće neke značajne posledice“, kazao je Ed Kroks, potpredsednik „Wood Mackenzie“.

Bajden planira i da nametne strože standarde uštede goriva, što će, kako se ocenjuje, pomoći prodaji električnih automobila.

U skladu sa tim predviđa se da bi do 2030. na američkim drumovima moglo biti četiri miliona električnih vozila, što bi bilo više za gotovo 60 odsto nego u slučaju da ostanu na snazi pravila Trampove administracije.

Međutim, kako se dodaje, uticaj tih kretanja na američku potražnju za gorivom u ovoj deceniji biće minimalan, jer, kako se navodi, četiri miliona električnih vozila predstavlja samo oko 1,5 odsto od ukupno 275 miliona vozila koja se očekuju na američkim putevima 2030.

Iako je Bajden oštro kritikovao Trampovu odluku o izlasku SAD-a iz međunarodnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu i obećao promenu pristupa, to ne znači da će brzo krenuti sa ublažavanjem sankcija Iranu koje su uvedene 2018, smatraju u „Wood Mackenzie“.

Dodaje se, takođe, da pregovori o mogućem povratku SAD-a u ovaj sporazum verovatno neće započeti pre leta naredne godine, nakon izbora u Iranu.

U Evropi, mnogi su se plašili da bi drugi Trampov mandat izazvao potpuni krah transatlantskih odnosa.

Sa Bajdenom u Beloj kući, koji važi za „transatlantskog čoveka“, koji ima jake veze sa najvažnijim evropskim liderima, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel, i Evropa je na dobitku, piše politico.eu.

Ipak, kako se navodi, neće ni Bajden biti lak partner.

Jer, kakve god da su njegove simpatije prema Evropi, on će poput demokrate Baraka Obame pre njega, jasno staviti do znanja da „Evropljani moraju da prestanu samo da govore i počnu da rade ukoliko žele ravnopravno partnerstvo sa SAD“.

Tramp je Evropu proglasio američkim „neprijateljem“ u domenu trgovine.

Čak je uveo carine na čelik i aluminijum, kao i na evropska vina.

Iako će taj ton uskoro postati drugačiji, administracija Bajdena se verovatno neće preko noći vratiti na „status kvo ante“.

Jedno od Trampovih nasleđa, kako se navodi, jeste to što je od trgovine napravio goruće pitanje u američkoj politici.

Iako bi moglo biti lakše da se zaključi trgovinski aranžman sa Bajdenovom administracijom, pregovori neće biti laki, posebno imajući u vidu da je američki trgovinski deficit sa Evropom porastao na više od 170 milijardi dolara.

Kada je o odnosima sa Pekingom reč, procenjuje se da Kina predstavlja dugoročnu pretnju američkim interesima u svetu i da je to jedno od retkih pitanja oko kojih se demokrate i republikanci slažu.

Iako se Evropska komisija pridružila Vašingtonu proglašavajući Kinu „sistemskim rivalom“, takav stav ne dele svi u Evropskoj uniji.

Bajden će, piše politico.eu, tražiti od Berlina i drugih u Evropi da se pridruže koaliciji demokratija pod vođstvom SAD-a u pokušaju da zaustave sve veći uticaj Kine na međunarodnoj sceni.

Jedan od većih zahteva je, kao što je poznato, sprečiti Huavej da postavlja opremu za 5G mrežu.

Ima, međutim, i drugačijih očekivanja.

Vang Huijao, predsednik istraživačkog Centra za Kinu i globalizaciju, kaže da će Bajden usvojiti multilateralni pristup u angažovanju sa Kinom, prenosi Gardijan.

„Pod Bajdenovom administracijom Kina i SAD će se uključiti u mnoge oblike dijaloga i diskusije koji će stabilizovati situaciju“, rekao je Vang.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je tvrdio da bi Bajdenova pobeda predstavljala i pobedu Kine, te da će Amerikanci uskoro morati da nauče kineski.

Ipak, Bajden je u poslednjoj predsedničkoj debati kineskog vođu Si Đinpinga opisao kao „siledžiju“, dok je postupke kineske vlade u regionu Sinđijang nazvao genocidom.

Iako je, kako piše Gardijan, Bajden verovatno za odmereniji pristup, odnosi Kine i SAD-a promenjeni su iz temelja od Obamine administracije u kojoj je i Bajden služio kao potpredsednik.

Oprezan optimizam u Kini

Građani Kine izražavaju oprezan optimizam za bolje odnose dve supersile, piše Gardijan. Bajdenov govor nakon proglašenja projektovanog pobednika bio je među vodećim temama na društvenim mrežama u Kini. „Ovako bi predsednik trebalo da se ponaša“, napisao je jedan korisnik ove mreže. U Pekingu su, kako se prenosi, bili vidljivi redovi ispred prodavnice rezanaca koju je Bajden posetio 2011.