Borba za ukrajinsko nebo

Nebo iznad Ukrajine podseća na vazdušnu verziju bitke na Somi iz Prvog svetskog rata. Za razliku od prvih dana iznad Kijeva, nijedna strana ne pokušava da vazduhoplovima – avionima, prodre duboko u vazdušni prostor druge strane. Slično kao mitraljezi u francuskim i nemačkim rovovima, niz raketa zemlja-vazduh i odbrambenih lovaca bi takav pokušaj učinio samoubilačkim. Ovo je rezultiralo stvaranje “vazdušne ničije zemlje”.

Obe strane gađaju jedna drugu duž linija fronta sa izuzetno malih visina, ali nijedna ne može da stekne odlučujuću borbenu nadmoć u vazduhu.

U VAZDUHU – EGAL: Ipak, to ne znači da se ne trude. Stanje u vazdušnom prostoru izražava se kontinuiranim agresivnim delovanjem Rusije i Ukrajine. Ukrajinske snage nastavljaju da pritiskaju zapadne saveznike za snabdevanje ukrajinske avijacije najnovijim tipovima američkih aviona koji bi bili uključeni u borbe, a Rusija je postavila nove flote iranskih bespilotnih letelica.

Sistemi protivvazduhoplovne odbrane su naglašeni u nedavnim paketima pomoći Kijevu, dok se Rusija oslanja na svoje velike zalihe oružja dugog dometa. Ukratko, relativni nedostatak pokreta pokazuje važnost koju obe strane pridaju vazdušnoj borbi, jer se svakom novom potezu, druga strana veoma brzo suprotstavlja.

Možemo da zamislimo posledice ako bi bilo koja strana uspela da dominira u vazdugu. Najvažnija zapadna pomoć Kijevu stiže drumom i železnicom iz istočne Evrope. Ako bi ruska avijacija mogla da zaustavi ove konvoje, ukrajinske kopnene snage bi bile pod teškim pritiskom da održe svoje linije, a još više sa sposobnostima da vode planirane ofanzive. Ako bi Rusija imala vazdušnu nadmoć, mogla bi da iskoristi svoje skoro beskonačno zalihe nevođenog oružja da opustoši ukrajinske gradove kao što su to učinili ruski bombarderi u Alepu.

Nasuprot tome, ako bi ukrajinski jurišni avioni mogli da pretvore ruske linije snabdevanja u „magistralne puteve smrti“, ruska artiljerija i oklopne snage bi kolabirali bez goriva i municije. Zbog ovih visokih uloga, vazdušni i kopneni presretači ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva svakodnevno dolaze u brojne prilike, uprkos tome što su brojčano nadmašeni – deset prema jedan – i tehnološki deklasirani.

Nijedna strana ne može da dobije vazdušnu borbu, ali nijedna strana ne može sebi priuštiti ni da je izgubi, pa zbog toga ona postaje sve važnija u očekivanju snažnijih pokreta trupa jedne i druge strane. Ukrajinska već dugo vremena priprma svoju protivofanzivu, a zapadni saveznici od nje upravo to i očekuju.

UKRAJINSKA OFANZIVA „PRED VRATIMA“: Na osnovu onoga što se događa ne samo nad Moskvom, već i u Kijevu, opravdano je pretpostaviti da će uskoro početi ukrajinski protivnapad. Prethodnih dana u Kijevu je po treći put bio republikanski senator Lindzi Grejem, koji se našao na ruskoj poternici, zbog podrške Ukrajini i antiruskog delovanja. Senator je, nakon što su ga Zelenski i njegov tim brifovali o ukrajinskim vojnim planovima, ocenio da će narednih dana Ukrajina na impresivan način da demonstrira svoju moć, a Rusiji zapretio „grubim buđenjem“.

Zelenski je saopštio da su „donete odluke“ o tome kad će početi pokreti trupa. Grejem nije želeo da otkriva nikakve detalje o operaciji ili njenom početku, ali je rekao da je „oblikovanje operacija“, odnosno udara koji će srušiti rusku odbranu i naterati Moskvu da razmišlja šta sledi, već počelo, pa se u američkim medijima zaključuje da je ukrajinska protivofanziva “pred vratima“.

Savetnik Zelenskog, Mihajlo Podoljak, potvrdio je u intervjuu za CNN da je planiranje operacije počelo ovog meseca.

„Sve što se sada dešava je prethodnica kontranapada i njegov neophodan preduslov“, rekao je on. Upitan da li misli da bi Ukrajina mogla da potisne Rusiju do kraja godine, Grejem nije odgovorio „da“. Samo je rekao je da bi početni prioritet trebalo da bude „vraćanje nekih strateških lokacija“.

O tome kako stoje stvari u borbi Ukrajine i zapada za premoć nad ukrajinskim nebom, nedavno je magazin Millitary Watch objavio članak u kojem posebno analizira događaje od 16. maja, kad je došlo do okršaja američkog sistema Patriot, koji je nadavno isporučen Ukrajini, i ruskih raketa Kinžal.

„Udarni lovci MiG-31K Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije lansirali su hipersonične balističke rakete H-47M2 Kinžal (domet gađanja do 2.000 kilometara) na bateriju PVO Patriot u ukrajinskoj prestonici Kijevu.

I, navodno, uspešno su uništili komandno i radarsko vozilo i pet lansirnih baterija. Pošto su, prema ruskim izvorima, Patrioti odgovorili ispaljivanjem 32 rakete zemlja-vazduh (koje koštaju oko tri miliona dolara svaka) kako bi pokušali da presretnu nadolazeći napad, od kojih nijedan nije pogodio njihove mete, operacija je pokazala ozbiljna ograničenja najboljeg odbrambenog sistema NATO dugog dometa, kao i značajne sposobnosti ruskog MiG-31K i njegovog primarnog naoružanja“, piše MW.

Iako još uvek nije definitivno jasno šta se tog dana dogodilo nad Kijevom, jer ukrajinska strana tvrdi da je obirila sve ruske Kinžale i Rusiju „izložila poniženju“, činjenica da renomirani američki časopis ispituje upravo obrnutu verziju, daje novo svetlo na stanje vazdušnih borbi nad Ukrajinom.

Poslednjih nedelja naglo su oživeli razgovori o skoroj isporuci američkih višenamenskih lovaca četvrte generacije F-16, koji očigledno treba da ojačaju odbranu ukrajinskog neba.

„KINŽALI“ ZA POTENCIJALNI SUKOB SA NATO: Američki predsednik Džo Bajden saopštio je 21. maja da je odlučeno da počene obuka ukrajinskih pilota na ovim borbenim avionima. Portparol vazduhoplovstva Ukrajine, Jurij Ignjat tim povodom je saopštio kako će Ukrajina, kada dobije F-16, pobediti. Ovo novo komešanje povodom isporuke aviona Ukrajini, iako su još samo do pre nekoliko nedelja na zapadu, uključujući i Ameriku, većinom bili uzdržani, povezuje se upravo sa promenom odnosa snaga u vazdušnoj bici koja je usledila upotrebom modifikovanih Kinžala.

Mnogi su se oslanjali na pretpostavku da će Rusija brzo ostati bez ovih, strašno skupih, hipersoničnih sredstava, od kojih je prvi upotrebljen 18. marta 2022, za napad na veliko podzemno skladište u Zapadnoj Ukrajini, u kojem se nalazilo oružje isporučeno preko Poljske.

Prema rečima američkih stručnjaka, Moskva je za nekoliko meseci nakon početka ukrajinskog sukoba uspela da poveća proizvodnju hipersoničnih raketa H-47M2 Kinžal za najmanje pet puta. Kako je to uradila? „Balistička raketa H-47M2 nije razvijena u čistoj formi. To je duboka modifikacija balističke rakete 9M723 ruskog sistema Iskander-M, koja je prvi put ušla u službu Oružanih snaga Rusije 2006. i, ispostavilo se, već se nalazi na veoma funkcionalnom transporteru najmanje 17 godina.

Kao raketa sa vazdušnim lansiranjem, Kinžal je dobio mnogo veći domet, a mnogi aspekti njegovih letnih performansi ostaju isti kao originalna raketa“, objašnjavaju Amerikanci.

Tako su Rusi morali da urade vrlo malo: u proizvodnji dodatnih Kinžala mogli su u mnogome vešto da koriste tehnologije kojima su ovladali pre mnogo godina. Imajući u vidu broj hipersoničnih projektila koji su već proizvedeni na ovaj način, na kraju sve to, ipak, izgleda baš impresivno. Ruska odbrambena industrija, za koju se veruje da je napregnuta do krajnjih granica, sada „isporučuje“ Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije do 10 Kinžala mesečno. A ukupno, do ovog maja, od 2019, Rusi su akumulirali do 80 projektila.

Da li je to mnogo ili malo? Poređenja radi, Military Watch je izračunao da je u proteklih skoro godinu i po dana žestokih borbi protiv ciljeva u Ukrajini, „manje od pola tuceta” ovih hipersoničnih raketa dugog dometa lansirano sa ruskih MiG-ova.

Dakle, u arsenalu Moskve još uvek postoji najmanje 70 borbenih projektila. Postavlja se pitanje zašto Moskva čuva ostatak i sve brže poveća svoje zalihe? „Iako se očekuje da će arsenal Kinžala nastaviti ubrzano da raste, treba pretpostaviti da će njegova upotreba u Ukrajini ostati ograničena. Jer najveći deo ovog ruskog arsenala ostaje fokusiran na potencijalno suprotstavljanje NATO ako neprijateljstva eskaliraju u širi rat“, misle u MW.