Borba za uticaj: Kina, EU i korona virus

Kineska vlada koja je bila žestoko kritikovana zbog propusta da uspori širenje virusa u decembru i januaru, i jer je nedeljama prikrivala čak i njegovo postojanje, jača kampanju pružanja pomoći širom Evrope.

U poslednje dve nedelje Kina je poslala maske, rukavice, respiratore i medicinske stručnjake kako bi pomogla Italiji, Španiji, Francuskoj, Grčkoj, Češkoj i drugim zemljama.

Pošto su zalihe istovarene iz kineskog aviona u Italiji, ministar spoljnih poslova Luidji Di Majo je rekao da ta pomoć pokazuje da „na svetu ima ljudi koji žele da pomognu Italiji“.

Dimitar Bečev, istraživač u Centru Atlantskog saveta za Evropu i Aziju, rekao je da je pomoć Kine Evropi primer primene načela da „nikada ne treba dopustiti da dobra kriza propadne“.

Peking, iako, kako je Bečev rekao, snosi veliki deo krivice za globalnu pandemiju, nastoji da oblikuje „novi narativ“, prema kojem je Kina uspela da suzbije korona virus zahvaljujući svom jednopartijskom sistemu koji je efikasniji od zapadne demokratije.

Pomoć Kine EU, smatra Bečev, „predstavlja preokret uloga s obzirom na dugu i negovanu istoriju Evrope u projektovanju svog modela na svet, još od starih kolonijalnih carstava, do regulatornog uticaja savremenog Brisela sporazumima o slobodnoj trgovini i multilateralnoj saradnji“.

To je primetio ruski predsednik Vladimir Putin i „uskočivši u kineski karavan, Kremlj je pomoć otpremio i u Italiju“, rekao je Bečev.

Bečev smatra da je još rano otpisivati EU jer se ona tek aktivira kao zajednica, te on očekuje da, „iako će COVID-19 napraviti haos, Evropa će se kako-tako izvući, kao i tokom krize evrozone“.

Rano je i za zaključak o koristi koju će na kraju imati Kina, jer ona je „zasad ispalila samo početnu salvu u borbi narativima i ima prednost“, rekao je Bečev i podsetio da je prvi premijer Kine, Ču Enlaj (1898-1976) na pitanje o ishodu Francuske revolucije jednom odgovorio: „Još je prerano da bi se znalo!“.

Sofia Beš, naučna saradnica u Centru za evropske reforme, smatra da EU „nije bila na nivou“, čime je „Kini stvorila prostor da uleti“ i „u konkurenciji narativa, nastupila je efektno“, a njena pomoć se „vešto propagira, da Kinu prikažu u najboljem mogućem svetlu“.

EU je u međuvremenu „sasvim promenila stav“ i sada ulaže „izuzetno velike napore“ da pomogne svima, ali „prerano je reći koji će narativ pobediti“.

Da bi se stvari stavile u pravi odnos, Beš je navela izjavu nemačka kancelarka Angela Merkel da su evropske zemlje Kini u ranim fazama krize poklonile veliki iznos pomoći i opreme, te je sadašnja kineska pomoć Evropi samo „stvar reciprociteta“.

Ian Bžezinski, istraživač u Inicijativi Atlantskog saveta za buduću Evropu, smatra da je medju geopolitičkim ciljevima Pekinga i to da “ ‘blic-krig’ s pomoći“ Kine „dodatno podstiče rastuće razočaranje Evrope Sjedinjenim Državama“.

Bžežinski je rekao da duga istorija Evrope jeste da je ona i pokretač i meta geopolitike, ali „daleko je ona od naivne kada je reč o Kini koju je EU prošle godine proglasila ‘sistemskim rivalom’ „.

Većina u Evropi razume da Peking pružanjem pomoći ima više ciljeva, a njegov „geopolitički plan usred pandemije verovatnije će se ispuniti ako SAD ostanu usredsređene samo na sebe i nezainteresovane za dobrobit svojih najbližih saveznika i partnera“, zaključio je Bžežinski.

Đovana De Majo, iz Instituta Brukings, smatra da se Kina „ušunjala kroz pukotine prvobitnog oklevanja EU i Sjedinjenih Država“, i „predstavila se kao spasiteljka Italije“, iako je „veći deo dostavljenog materijala zapravo regularno kupljen“.

Toliko materijala koji stiže iz Kine nije nikakvo čudo, piše De Majo, jer „Kina ima komparativnu prednost u izvozu medicinske opreme, kako zbog toga što je sama proizvodi, tako i jer je pandemija COVID-19 u Kini u opadanju“.

Majkl Daklos, iz Centra Atlantskog saveta za Bliski Istok, takodje smatra da je Kina postigla važne poene u Evropi, spretno koristeći greške EU, kao i Pariza i Berlina.

Ali, stvari su počele da se menjaju pošto su se aktivirali i Brisel i Evropska centralna banka, a javno mnjenje u Evropi, rekao je on, „shvatiće da svakodnevni život zavisi od saradnje evropskih vlada i zdravih odluka EU, a ne od Komunističke partije Kine“, ma koliko Evropljani sada bili „podložni ofanzivi šarma Kine“.

Rejčel Rico, iz Fondacije „Robert Boš“, pominje da su „američko-evropski odnosi potonuli još dublje“ kako je jačala kriza izazvane pandemijom, a „Kina na te podele gleda kao na priliku“ da „usred haosa i zbrke udje dublje, a nastupajući dobronamerno“.

Ipak, smatra Rico, blagonaklonost s kojom Evropa to prima, privremena je, da bi, „kada se život i geopolitika vrate u normalu, odnosi Kine i Evrope mogli izgledati fundamentalno drugačije“ nego sada, te pred njima „put može biti vrlo neravan“.

Ana Vizlander, direktorka Atlantskog saveta za Severnu Evropu, smatra da je „Balkan dobro mesto da se shvati borba narativa EU i njenih konkurenata“.

Tako Katerina Soku, grčka novinarka i saradnica u Inicijativi Atlantskog saveta za buduću Evropu, podseća da je preko sanduka poklonjenog sanitetskog materijala iz Kine koji je 21. marta stigao u Atinu, bio transparent s rečima Aristotela – na grčkom i kineskom: „Prijateljstvo je jedna duša u dva tela“.