Borci Azova iz Mariupolja odvedeni u bivšu kaznenu koloniju

Ruski parlament najavio je da će danas doneti rezoluciju da spreči razmenu boraca puka Azov, koji su se više nedelja nalazili unutar čeličane Azovstal dok je Mariupolj bio pod opsadom, javljaju ruske novinske agencije.

Skoro 1.000 ukrajinskih vojnika koji se nalaze u Azovstalu predalo se ove nedelje, saopštilo je u sredu rusko Ministarstvo odbrane. Više od 260 je otišlo u ponedeljak, a skoro 700 juče.

Mnogi su ranjeni, a nije jasno koliko boraca je još ostalo u čeličani.

Ranije je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla da su pregovori za oslobađanje boraca u toku, kao i planovi za oslobađanje boraca koji su još uvek unutar velike čeličane. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su “najuticajniji međunarodni posrednici uključeni” u planove. Zvaničnici nisu rekli koliko ih je ostalo unutra.

Trupe u čeličani bile su poslednji bastion otpora u Mariupolju, koji je već neko vreme praktično u ruskim rukama.

Mariupolj je bio na meti Rusije u prvim danima invazije. Britansko ministarstvo odbrane navelo je u sredu u svom dnevnom obaveštajnom izveštaju da se Ukrajina žestoko borila u ovom strateškom lučkom gradu, što je koštalo Rusiju vremena i vojnika dok je pokušavala da zauzme kopneni koridor od svoje matične teritorije do poluostrva Krim, koji je oduzela Ukrajini 2014.

“Uprkos tome što su ruske snage opkolile Mariupolj više od 10 nedelja, snažan ukrajinski otpor je odložio sposobnost Rusije da preuzme punu kontrolu nad gradom“, saopštilo je ministarstvo. “Ovo je osujetilo njegove rane pokušaje da zauzme ključni grad i nanelo gubitke među ruskim snagama”.

Više od 260 ukrajinskih boraca – od kojih su neki teško ranjeni i izneti su na nosilima u ponedeljak iz ruševina fabrike Azovstal. Oni su se predali ruskoj strani u dogovoru o kojem su zaraćene strane pregovarale. Portparol ruskog Ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov, rekao je u sredu da su se 694 ukrajinska vojnika predala u poslednja 24 sata, čime je ukupan broj porastao na 959.

Sedam autobusa sa nepoznatim brojem ukrajinskih vojnika iz fabrike viđeno je kako u utorak stiže u bivšu kaznenu koloniju u gradu Olenivka, oko 88 kilometara (55 milja) severno od Mariupolja.

Ruske trupe su pretresle vojnike koji su napustili fabriku, ukrcali ih u autobuse i odvezli u dva grada pod kontrolom separatista koje podržava Moskva. Više od 50 boraca je teško ranjeno, prema tvrdnjama obe strane.

Bilo je nemoguće potvrditi ukupan broj boraca dovedenih u Olenivku ili njihov pravni status. Dok su i Mariupolj i Olenivka zvanično deo ukrajinskog istočnog regiona Donjecka, Olenivka je pod kontrolom separatista koje podržava Rusija od 2014.  i čini deo nepriznate „Narodne republike Donjeck“.

Pre nego što su pobunjenici preuzeli vlast, kaznena kolonija br. 120 bila je objekat visoke bezbednosti dizajniran za držanje zatvorenika osuđenih za teška krivična dela.

Snimci koje je snimio AP pokazuju da su konvoj pratila vojna vozila sa prokremljskim znakom „Z“, dok su se sovjetske zastave vijorile sa stubova duž puta. U jednom od autobusa viđeno je oko dvadesetak ukrajinskih boraca.

Ukrajinska ombudsmanka za ljudska prava rekao je da ruska vojska takođe drži više od 3.000 civila iz Mariupolja u drugoj bivšoj kaznenoj koloniji u blizini Olenivke.

Ombudsmanka Ljudmila Denisova rekla je da je većina civila zadržana u pritvoru mesec dana, ali da su oni koji se smatraju “posebno nepouzdanim“, uključujući bivše vojnike i policiju, zadržani dva meseca. Među pritvorenicima je oko 30 dobrovoljaca koji su isporučivali humanitarne zalihe u Mariupolj dok je bio pod opsadom, rekla je ona.

Dok je Ukrajina izrazila nadu da će borci biti oslobođeni, Vjačeslav Volodin, predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta, bez dokaza je rekao da među braniocima ima “ratnih zločinaca“ i “moramo učiniti sve da ih privedemo pravdi“.

Glavno rusko federalno istražno telo saopštilo je da namerava da ispita vojnike kako bi “identifikovalo nacionaliste“ i utvrdilo da li su umešani u zločine protiv civila. Takođe, glavni ruski tužilac zatražio je od Vrhovnog suda zemlje da proglasi ukrajinski puk Azov terorističkom organizacijom. Operacija napuštanja čeličane i njenog lavirinta tunela i bunkera označila je početak kraja skoro tromesečne opsade koja je Mariupolj pretvorila u svetski simbol prkosa i patnje.

Prema Ukrajini, rusko bombardovanje je ubilo preko 20.000 civila, a preostale stanovnike – možda jednu četvrtinu predratnog stanovništva južnog lučkog grada od 430.000 – ostavilo sa malo hrane, vode, toplote ili lekova.

Tokom opsade, ruske snage su izvele smrtonosne vazdušne napade na porodilište i pozorište gde su se civili sakrivalii. U pozorištu je kako se pretpostavlja ubijeno blizu 600 ljudi.

Sticanje pune kontrole nad Mariupoljom, na jugu istočnog regiona Donbasa, bilo bi više simboličan podsticaj za ruskog predsednika Vladimira Putina nego vojna pobeda, rekao je penzionisani francuski viceadministrator Mišel Olhagaraj. “U stvari, Mariupolj je već pao“, rekao je on.

Ali zbog “neverovatnog otpora“ branilaca Azovstala, Ukrajina takođe može da tvrdi da je bila na vrhu, rekao je on.

Obe strane će moći da se ponose ili da se pohvale pobedom, pobedama različitih vrsta, rekao je on.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak uporedio je ukrajinske branioce sa znatno brojnijim Spartancima koji su se borili protiv persijskih snaga u staroj Grčkoj. „83 dana odbrane Mariupolja ući će u istoriju kao Termopili KSKSI veka“, napisao je na Tviteru.