Borelj: EU će podstaći ekonomiju, trgovinu i demokratske reforme na Balkanu

On je, u video razgovoru s novinarima agencije Beta i još nekih zapadnobalkanskih medija, dodao da bi možda prikladnije bilo da se ukaže na „perspektivu regiona ka Evropskoj uniji“, ali je podvukao da nema sumnje da EU želi da nastavi politiku prijema u članstvo partnera na Zapadnom Balkanu.

„Velika želja Evropske komisije jeste bila da se izradi plan ekonomskog oporavka i investicija u region, što je treći stub naših odnosa sa Zapadnim Balkanom“, kazao je Borelj.

Visoki predstavnik EU je na pitanje agencije Beta da li najavljena podrška Evropske komisije od 3,3 milijarde evra za neposrednu pomoć regionu za otklanjanje posledica epidemije korona virusa znači i da bi Unija mogla i nekom vrstom „Maršalovog plana“ da pomogne region da se izvuče iz dve decenije ekonomskog i društveno-socijalnog zastoja, Borelj je rekao da to i jeste cilj Ekonomskog i investicionog plana koji će EK obnarodovati na jesen.

„Cilj tog plana je“, po njegovim rečima, „da se spoji dugoročni plan oporavka, podsticanja ekonomskog rasta, uvećanja trgovine i podrške nužnim reformama koje traži put ka Evropskoj uniji“.

Evropska komisija i Unija će se, dodao je on, takođe usredsrediti na transportno i energetsko povezivanje, infrastrukture neophodne za ekonomski razvitak, kao i na „zelene koridore“ i digitalni preobražaj, što su sve prioriteti Evropske komisije.

„Beograd i Priština treba sami da se dogovore o normalizaciji odnosa“

Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borel izjavio je danas da EU nije ta koja Srbima i kosovskim Albancima treba da kaže oko čega treba da se dogovore već konačno rešenje za normalizaciju odnosa moraju naći Beograd i Priština.

„Naša uloga treba da bude posrednička i ne bismo smeli da budemo ‘veći katolici od pape'“, rekao je Borel u razgovoru s novinarima agencije Beta i još nekih medija sa Zapadnog Balkana.

Borel je kazao da ne može predskazivati kakav bi rezultat mogao dati sutrašnji susret na vrhu EU-Zapadni Balkan kad je reč o obnovi dijaloga Beograd-Priština.

Na pitanje da li izmedju EU i Vašingtona ima podudarnosti u planovima za rešenje odnosa Beograda i Prištine, posebno oko menjanja granica, Borel je uzvratio da „svaki sporazum Beograda i Prištine može imati bočne posledice za region“.

„Menjanje granica je vrlo osetljivo pitanje“, naveo je on i rekao da razume različite stavove nekih članica, ali da je zadatak specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka jedino da posreduje i podstakne dijalog.

„Ali načelno to mora biti slobodan i pošten dijalog dve strane“, naveo je Borel i dodao da ne sme prenebregnuti činjenica da je već „otkočena“ trgovina Srbije i Kosova, dok srpski policajci i sudije učestvuju u radu kosovskih institucija „što pokazuje da je izvestan pomak napravljen“.

Na pitanje Bete da li njegova izjava da Srbija i Kosovo „moraju stvoriti uslove za dijalog od koristi za sve“ znači da u te uslove spada i obavezno uključivanje Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd, Priština, kao i zvaničnik EU, dok je za njegovu primenu jemstvo dao i NATO, Borel je uzvratio da smatra da „to jeste uslov koji mora biti ispunjen“.

Visoki predstavnik EU je podvukao da Brisel želi da aktivno podstakne dijalog “koji je predugo zakočen“, a Evropska unija ulazi „bez zadnjih misli“ u napore da se to postigne i zato je i imenovan specijalni izaslanik za to pitanje.

„Neke članice EU priznaju, a neke ne priznaju Kosovo kao državu, shodno svojim željama“, ukazao je Borel i rekao da je, na njegov predlog, EU imenovala Miroslava Lajčak za specijalnog izaslanika koji treba da „podstakne i posreduje u dijalogu Beograd-Priština“.

On je primetio da je i sam posetio Kosovo i da je EU angažovana na pitanju dijaloga koji je jedini način da se reši problem odnosa Beograda i Prištine, a ocenio je i da je na Kosovu zapetljana politička situacija i zastoj jer nema vlade, bez koje nema ni obnove dijaloga.

Evropska unija može posredovati u dijalogu „samo ako ljudi na obe strane budu spremni da primene taj dijalog, a stabilizacija prilika na Kosovu je preduslov da se to pokrene“.

Zamoljen da kaže hoće li pitanje priznavanja Kosova od svih članica Unije biti deo rešavanja bitnih problema u regionu, Borel je uzvratio da Evropska komisija ima poseban sporazum s Kosovom, ali da o priznavanju entiteta ili država odlučuju samostalno države članice EU.