Borelj pozvao EU da snabdeva Kijev oružjem dugog dometa

„Ukrajinci imaju specifične potrebe. Rusi ih bombarduju izdaleka, tako da moraju imati sposobnost da dostignu istu udaljenost, isti domet“, objasnio je on posle razgovora sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom u Stokholmu.

Britanska vlada objavila je u četvrtak nabavku krstarećih raketa „Storm šedou“. Moskva je tu odluku ocenila kao „izuzetno opasnu“ jer to oružje može da pogodi ciljeve na udaljenosti od 500 kilometara.

„Glavne teme mog današnjeg razgovora s ministrima spoljnih poslova EU biće artiljerijska municija dugog dometa i pregovori o pristupanju u kratkom roku“ Ukrajine EU, objasnio je ukrajinski ministar, pozvan da se pridruži sastanku evropskih ministara spoljnih poslova i njihovih kolega iz zemalja regiona Indo-Pacifika.

„Umesto pitanja kada će početi kontraofanziva (ukrajinskih snaga), svako treba da se zapita da li su uradili dovoljno da ukrajinska kontraofanziva počne i bude uspešna“, rekao je on pre sastanka s Borelom.

„Dmitro Kuleba nam je objasnio situaciju na terenu. U regionu Bahmuta (centar borbi s ruskim snagama na istoku Ukrajine, gde ona tvrdi da ima dobitke), Ukrajini je potrebno oko 1.000 artiljerijskih granata dnevno (…) – to daje ideju o intenzitet borbi“, prokomentarisao je šef evropske diplomatije.

„Mi snabdevamo oružjem i municijom, ali moramo da ubrzamo isporuke i popunimo naše zalihe“, insistirao je on, pozdravljajući vojnu pomoć od 2,7 milijardi evra koju je Nemačka danas dodelila Kijevu.

„Ako to ne obezbedimo, Ukrajina neće moći da se odbrani“, rekao je on. „S ovim ratom koji vodi Rusija, u pitanju je postojanje te zemlje kao nezavisne i suverene“, ukazao je Borel.

„Kuleba će imati priliku da o tome govori tokom našeg sastanka sa zemljama Indo-pacifičkog regiona“, rekao je on i podvukao da danas nisu razgovarali o članstvu Ukrajine u EU.

„Pristupanje Ukrajine je odlučeno i proces je u toku“, rekao je Borel za AFP.

To što Ukrajina nije povratila suverenitet nad čitavom svojom teritorijom nije razlog za odlaganje, naglasio je on i nave da je „Kipar primljen u članstvo, a da nije povratio celu svoju teritoriju i to pitanje ostaje otvoreno“ u toj ostrvskoj zemlji čiji je sever pola veka pod turskom vlašću.