Borelj: Ruski mediji šire dezinformacije, zabrana nije gušenje slobode govora

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj je u raspravi u Evropskom parlamentu o stranom medijskom uplitanju i dezinformacijama, odbacio kritike da EU odlukom o zabrani Sputnjika i televizije RT ugrožava slobodu informisanja.

„To nisu nezavisni mediji, to su instrumenti, oružje u ekosistemu manipulacije Kremlja“, rekao je Borelj.

Borel je rekao da su manipulacija informacijama i ometanje nešto što ruska propagandna mašinerija aktivno koristi kao prateći deo vojne kampanje u Ukrajini, šireći u ruskom stanovništvu lažne informacije o razlogu invazije i o situaciji u Ukrajini, prenela je evropska diplomatska služba EEAS.

Šef evropske diplomatije je dodao da EU nema „ministra za istinu“, ali da mora da se usredsredi na strane aktere koji namerno, koordinisano, pokušavaju da manipulišu našim informativnim okruženjem“.

EU je odlučila da na svojoj teritoriji zabrani aktivnosti Sputnjika i televitije RT sve dok Rusija ne obustavi napad na Ukrajinu i prestane sa širenjem dezinformacija u članicama Unije.

Borel je rekao da su ti mediji deo dobro podmazane proagandne mašinerije koja nudi pristrasne informacije o pravim namerama ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Proteklih nedelja, davno pre nego što je invazija počela, mediji Kremlja su pripremali teren, zamenom uzroka i posledice agresije i prikazujući Rusiju i ruski narod kao žrtvu“, rekao je Borel, dodajući da su ti mediji označili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao kriminalca, zapadnu marionetu i nacistu.

Navodeći da bi informacije trebalo da budu zaštićeno dobro, Borelj je istakao da, „ako je informacija sistematski kontaminirana lažima i izobličena, ni ljudi ne mogu jasno da sagledaju realnost i njihovo političko rasuđivanje takođe postaje izobličeno“.

Borel je najavio da o predložiti novi mehanizam koji će EU omogućiti da sankcioniše one koji su tvorci dezinformacija.

U izveštaju članova specijalnog parlamentarnog odbora o stranom uplitanju i širenju dezinformacija takođe se predlaže stvaranje posebnog režima za strano mešanje.

U izveštaju, koji je sastavila letonska poslanica Sandra Kalniete, između ostalog se upozorava da je Zapadni Balkan posebno na meti manipulacija iz Rusije, ali i Kine.

Rusija, kako se navodi, nastoji da iskoristi napetosti među etničkim grupama na Zapadnom Balkanu kako bi rasplamsala sukobe i podelila zajednice, što bi moglo da dovede do destabilizacije celog regiona.

Izražava se i zabrinutost zbog toga što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima.

Borel je rekao da je EU „intenzivirala rad kako bi pomogla partnerima u regionu da se suoče sa problemom uplitanja i manipulacije informacijama, posebno na Zapadnom Balkanu koji je sada intenzivno meta takvih kampanja“.

Kalniete je u raspravi rekla da je od ključne važnosti da se EU suprotstavi stranim pretnjama, kako bi sprečila da treće zemlje da nanesu štetu demokratiji.

„Nazovimo stvari pravim imenomRusija, Kina i drugi autoritarni režimi su upumpali više od 300 miliona dolara kako bi se uplitali u demokratske procese“, rekla je Kalniete koje je članica Evropske narodne partije (EPP).

Ona je rekla da je cilj njenog izveštaja da postavi dijagnozu i sugeriše mere protiv kampanje dezinformacija.

Predložila je i da onlajn platforme i kompanije suspenduju naloge na kojima se negira, glorifikuje ili opravdava ruski napad na Ukrajinu.

Evropska komesarka Vera Jurova je rekla da Putin želi da Rusi budu „apatični“, da se zabavljaju i da ne obraćaju pažnju na ono što se dešava, i pohvalila odluku kompanije za onlajn emitovanje filmova Netfliks da suspenduje svoje aktivnosti u Rusiji.

I Borel i Jurova su izrazili duboku zabrinutost zbog jačanja cenzure u Rusiji i zakona koji predviđa dugogodišnje kazne zatvora za novinare čije izveštavanje o ratu u Ukrajini nije u skladu sa zvaničnom verzijom Kremlja.

Jurova je istakla da je sada važnije nego ikada dopreti du ruskog naroda i pružiti mu informacije, i da za to treba koristiti sve raspoložive kanale.

Poslanici Evropskog parlamenta o izveštaju će glasati u sredu, 9. marta.