Foto: EPA-EFE/OLIVIER MATTHYSRusija je 17. jula, gotovo godinu dana nakon što je sporazum potpisan u Istanbulu, odlučila da ne obnovi inicijativu za crnomorsko žito (BSGI) koja omogućava Ukrajini da nastavi da izvozi poljoprivrednu robu na svetska tržišta tokom rata, piše Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU i potpredsednik Evropke komisije, u autorskom članku za britanski Gardijan.
Kako je istakao Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, ova inicijativa je bila „svetionik nade u svetu kome je očajnički potrebna“.
Pre ruskog agresorskog rata, Ukrajina je bila ključni globalni snabdevač hranom: petina svetskog ječma dolazila je iz Ukrajine, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice.
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine, kada je zaposela žitna polja i silose i blokirala ukrajinske luke, globalne cene hrane su skočile na rekordne nivoe i ugrozile preko potrebnu snabdevanje hranom za mnoge zemlje uvoznice.
BSGI je imao za cilj da ponovo uspostavi vitalnu rutu za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i snizi globalne cene hrane.
Uprkos mnogim izazovima, sporazum je postigao ključnu svrhu.
Od avgusta 2022. izvoz skoro 33 miliona tona žitarica i hrane iz Ukrajine u 45 zemalja igrao je ključnu ulogu u smanjenju globalnih cena hrane za 25 odsto pošto je rekord dostigao nedugo nakon ruskog napada.
Prema podacima o javnoj trgovini, više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, otišlo je u zemlje u razvoju.
Pored toga, BSGI je obezbedio kontinuiran pristup žitu za Svetski program za hranu (VFP).
Ukrajina je ove godine isporučila 80 odsto pšenice nabavljene za podršku humanitarnim operacijama u najnesigurnijim zemljama kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen.
Bez Crnomorske rute, VFP mora da nabavlja svoje žito negde drugde po višim cenama i sa dužim rokom isporuke u trenutku kada se svet suočava sa krizom hrane bez presedana.
Odluka Rusije da ne obnovi inicijativu doneta je uprkos apelima generalnog sekretara UN.
Rusija prebacuje krivicu i tvrdi da njen sopstveni poljoprivredni izvoz nije bio dovoljno olakšan.
Ovo ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz napreduje.
Rusija je dobila značajne koristi od memoranduma o razumevanju sa UN o izvozu đubriva, koji je posredovao paralelno sa BSGI.
UN su nemilosrdno radile na razjašnjavanju regulatornih okvira i angažovanju sa privatnim sektorom na pronalaženju namenskih rešenja u bankarskim i osiguravajućim sektorima.
Ovi napori su sprovedeni u bliskoj saradnji sa EU i njenim partnerima.
Nasuprot lažima koje širi Rusija, EU je zaista osigurala da sankcije nemaju uticaja na globalnu bezbednost hrane.
Ne postoje sankcije za ruski izvoz hrane i đubriva u treće zemlje, a EU je pružila opsežne smernice ekonomskim operaterima, pojašnjavajući da su ovi transferi u treće zemlje dozvoljeni.
Uprkos ovim dobro poznatim i proverljivim činjenicama, Rusija je odlučila da se povuče iz BSGI u julu, koristeći hranu kao oružje i ugrožavajući globalno snabdevanje hranom.
Nekoliko sati nakon povlačenja, Rusija je počela da uništava ukrajinska skladišta žita i lučku infrastrukturu svakodnevnim ciljanim napadima, ne samo u samom Crnom moru već i na Dunavu.
Kao neposredna reakcija, veleprodajne cene pšenice i kukuruza zabeležile su najveći rast od početka ruskog agresorskog rata.
Povećana volatilnost cena hrane će verovatno trajati sve dok Rusija namerno stavlja opstruiše globalno snabdevanje hranom, pogoršavajući globalnu krizu troškova života – što je najakutnije za ljude u zemljama zavisnim od uvoza.
Ovo je neprihvatljivo i treba ga odlučno osuditi.
Dok se svet suočava sa poremećenim snabdevanjem i višim cenama, Rusija se sada približava ranjivim zemljama, posebno u Africi, sa bilateralnim ponudama ograničenih isporuka žitarica, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila.
Ovo je cinična politika da se hrana namerno koristi kao oružje.
Kao odgovor na neodgovorne postupke Rusije, EU je aktivna na tri glavna pravca.
Prvo, nastavićemo da podržavamo neumorne napore UN i Turske da se obnovi BSGI.
Drugo, nastavićemo da jačamo naše „puteve solidarnosti“ kao alternativne rute za ukrajinski poljoprivredni izvoz da dođe do globalnih tržišta kroz EU.
Ove rute su do sada omogućile izvoz više od 41 milion tona ukrajinske poljoprivredne robe, a mi to povećavamo koliko god je to moguće da bismo ublažili posledice ruskog ukidanja BSGI.
Treće, povećali smo našu finansijsku podršku zemljama i ljudima kojima je to najpotrebnije, obezbeđujući 18 milijardi evra (15,5 milijardi funti) za rešavanje problema bezbednosti hrane do 2024.
Pozivamo međunarodnu zajednicu i sve zemlje da pojačaju pomoć u podršci globalnoj bezbednosti hrane.
Tražimo od svih naših partnera da podstaknu Rusiju da se vrati pregovorima kao što je to već uradila Afrička unija, kao i da se uzdrži od napada na ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu.
Sa jasnim i jedinstvenim glasom, možemo naterati Rusiju da nastavi svoje učešće u BSGI. Svet ima zajednički interes za odgovorno upravljanje globalnom sigurnošću hrane.
Dugujemo to ljudima kojima je najpotrebnije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
