Borelj: Ukrajinska kriza je sukob evropskog demokratskog poretka i režima u Rusiji

On je, u raspravi o ukrajinskoj krizi u Evropskom parlamentu, naglasio da se sve u toj krizi ne može svesti na širenje NATO, već da je to sukob ideja, ali je predočio spremnost EU da uloži sve napore da se krene u dijalog i da se vide „ohrabrjujući znaci“, ali i „veoma zabrinjavajući potezi“, poput zahteva ruske Dume da predsednik Putin da prizna nezavisnost dve „republike“, Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine.

Visoki predstavnik EU je predočio da „niko zna šta će Putin da uradi“, ali je istakao i spremnost EU i Zapada za pregovore s Rusijom, koja „ima bezbednosne brige koje se moraju uzeti u obzir“, uz spremne oštre poglavito finansijske sankcije ako bi Moskva krenula u vojnu intervenciju u Donbasu ili šire u Ukrajini.

„Pitanje širenja NATO ima važnu ulogu u ruskoj psihologiji i odnosima sa Zapadom, ali pokušati sve probleme ukrajinske krize svesti na širenje NATO je potpuno bez osnova, odnosno tvrditi da bi se sve rešilo ako bi Rusija dobila bezbednosne garantije, jeste potpuno pogrešno“, rekao je evropskim poslanicima Borelj.

Uz ocenu da širenje NATO nije samo po sebi problem i da „tome u prilog svedoči primer situacije u Belorusiji, koja je potpuno pod uplivom Rusije, a gde je (predsednik) Lukašenko jedva preživeo, a Belorusiji preti opasnost da na neki način bude uvučena u neku Veliku Rusiju“.

„Ne sme se otud sve svoditi na širenje NATO, već je u pitanju bitka“, podvukao je Borel, „dva politička i ekonomska sistema, onoga što predstavljaju naše vrednosti i onoga što su njihove vrednosti, našeg načina života i njihovog…to je u suštini borba ideja i to je mnogo važnije“.

Čelnik Evropske službe za bezbednost i međunarodna pitanja (EEAS) je naveo da „Rusija u ovoj krizi hoće da bude ponovo u središtu svetskih zbivanja i da se učvrsti kao ravnopravnan činilac s Amerikom koja se okreće Aziji, a moram priznati da je Putin u tome imao izvesnog uspeha jer svi sad o njemu govore“.

„Drugi cilj Putina je bio da vidi, pokuša da izazove razdor izmedju Evrope i Amerike, naročito posle američkog povlačenja iz Avganistana, a tu Rusi moraju biti razočarani, jer umesto razdora Evropa i SAD su pokazale jedinstvo“, mišljenja je Borel.

„A treći Putinov cilj je bio“ ,dodao je on, „da se ponovo uspostavi uticajna sfera iz sovjetske epohe, uz sav taj strah od širenja NATO „.

Visoki predstavnik EU je stavio do znanja da se „ne sme dozvoliti da se ponovo situacija s Krimom, kad su EU i Zapad iznenađeni, uveli sankcije i na tome se završilo“.

„Sad moramo jasno pokazati da bi bilo koji vojni upad Rusije, bilo u Donbas ili šire u teritoriju Ukrajine, veoma skupo koštao Rusiju i njene oligarhe i EU sad radi na usvajanju paketa sankcija koje moraju biti žestoke i ubedljive“, objasnio je Borelj.

„Ali“, dodao je on, „uporedo moramo raditi na dijalogu i diskusiji…odlučnost moramo udružiti s rešenošću da krenemo u dijalog s Rusijom ako Moskva odustane od vojne pretnje i pokaže spremnost, kako što je izjavio šef diplomatije Sergej Lavrov, da učestvuje u dijalogu“.