Borelov "muški klub" dominira u diplomatskoj službi EU 1Foto: EPA-EFE/ JOHANNA GERON POOL

U svojoj kratkoj istoriji diplomatska služba Evropske unije već je imala tri žene na najvišim položajima.

Međutim, ona nikada nije bila oličenje rodne ravnopravnosti kako se to možda činilo, a žene unutar i izvan Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), koja je ustanovljena 2011, dodatno su razočarane imenovanjima na najvažnija mesta od kada je Žozep Borel preuzeo rukovodeću funkciju, piše politico.eu.

Ta imenovanja kritičari iz EEAS vide kao vrh ledenog brega – kao simbol dominacije muškaraca na vodećim pozicijama.

Ovi i drugi potezi – poput planova za koje se smatra da predstavljaju razvodnjavanje pažnje kada je o rodnoj ravnopravnosti reč – su među ženama iz EEAS pojačale osećanje da je to isključivo klub (često južnoevropskih) muških rukovodilaca koji su malo zainteresovani za osnaživanje žena, uprkos obećanjima da će raditi na tome.

Borel je 2019. godine preuzeo funkciju šefa spoljne službe EU, koju su prethodno držale Federika Mogerini i Ketrin Ešton.

Godine 2016, još jedna žena, nemačka diplomatkinja Helga Šmid, postala je generalna sekretarka EEAS. Ali, kada je ona otišla, Borel je u decembru izabrao muškarca da je zameni na tom mestu – italijanskog diplomatu Stefana Sanina.

Prošlog meseca još jedna visoka funkcija otišla je u muške ruke: veteran Evropske komisije Olivije Bejli imenovan je za šefa radne grupe EU za strategiju vakcinacije.

„Već sam umorna i muka mi je od toga što se stalno ponavljam… Bilo je mnogo obećanja ali malo toga je sprovedeno u praksi. Svojim najnovijim imenovanjima, Borel ne ispunjava obećanja“, rekla je za politico.eu Hana Nojman, nemačka članica Evropskog parlamenta iz Zelenih, koautorka prošlogodišnjeg parlamentarnog izveštaja o jednakosti polova u spoljnoj i bezbednosnoj službi EU.

U izveštaju se navodi da muškarci drže 87 odsto visokih i 75 odsto srednjih rukovodećih mesta u EEAS, kao i da su Borelova poslednja imenovanja „rezultirala strukturom sa ekskluzivno muškim zamenicima generalnog sekretara“.

Podaci EEAS o rodnoj ravnopravnosti su u oštrom kontrastu sa jednom drugom institucijom koja se takođe nalazi u blizini u Briselu – Evropskom komisijom.

Komisija je 2019. godine uspela da ostvari zadati plan da 40 odsto žena zauzima srednje i visoke rukovodeće položaje.

Sadašnja predsednica EK Ursula fon der Lajen, prva žena na ovoj poziciji, ima gotovo rodno ujednačen tim – ona je jedna od 13 žena, uz 14 muških kolega.

EEAS je, sa svoje strane, postavila cilj da žene zauzimaju 40 odsto viših pozicija do 2025. godine, a osim toga je izložila i akcioni plan za rodnu ravnopravnost i snaženje položaja žena u resoru spoljnih poslova.

Ali, kritičari tvrde da ove reči nemaju podršku u delima. Borelov šef kabineta Pedro Srano i njegov zamenik su muškarci.

Ne samo da su sva tri zamenika generalnog sekretara muškarci, već među osam rukovodećih direktora EEAS ima samo tri žene.

„Najmanje što neko ko je na Borelovom mestu može da učini jeste da napravi primer time što bi imenovao ženu za šefa ili zamenika šefa kabineta“, rekao je jedan diplomata. Manjak žena na vodećim funkcijama je naročito upadljiv zbog toga što gotovo polovinu radne snage EEAS čine žene, navodi se u izveštaju o ljudskim resursima ove organizacije iz 2019. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari