„Borimo se za slobodnu budućnost“: Čečenski bataljoni na strani Kijeva

„Jednom sam čuo jednog Ukrajinca kako kaže: ‘Možete da radite šta hoćete ovde u Ukrajini, ali vi ste za nas i dalje teroristi i gangsteri'“, priča za Gardijan ovaj čečenski dobrovoljac, koji je iz bezbednosnih razloga tražio da bude identifikovan samo po svom kodnom imenu Tor (38).

„A ja sam mu odgovorio: ‘Znaš u čemu je razlika između tebe i mene, ili moje nacije i tvoje? Nas nije briga šta Ukrajinci misle o nama, nije nas briga šta Amerikanci, Rusi ili Britanci misle o nama. Zapravo, nije nas briga ni šta Čečeni misle o nama. Mi moramo da radimo ono što moramo“, kaže on.

Zloglasna čečenska milicija Ramzana Kadirova koju podržava Kremlj je dobro poznata svima.

Podrugljivo je nazivaju TikTok vojska zbog sklonosti da izvode teatralne vojne operacije pred kamerama u svrhu šerovanja na društvenim mrežama, a smatraju da će njihovoj slavi najviše doprineti snimci na kojima se vidi kako terorišu civile u drugim zemljama i u svojoj domovini, gde Kadirov vlada pomoću okrutnosti i straha.

Manje je poznato da postoje tri čečenska bataljona koji su na strani Ukrajine i bore se na najzahtevnijim krvavim prvim linijama fornta, za razliku od Kadirovljevih trupa, koje vrebaju iz pozadine.

Bataljon Džokar Dudajev je jedan od onih koji se bore uz ukrajinske snage Volodimira Zelenskog, što čine još od kada je Rusija prvi put izvršila invaziju na Ukrajinu i nezakonito aneksirala Krim 2014.

Nazvan po prvom postsovjetskom predsedniku nezavisne Čečenije, formiran je kao „bataljon za održavanje mira – zato počivajte u miru, Rusi“, kaže Tor.

Mnogi od boraca u njemu su prva ili druga generacija čečenskih emigranta koji su pobegli od Kadirovljeve tiranske uprave kada se on uzdigao kao Putinov moćnik iz postsovjetskih čečenskih ratova koje je Moskva vodila nastojeći da uguši nezavisnost.

Ovi Čečeni kažu da se bore za Ukrajinu zato što je to postala najbolja šansa da budu oslobođenje one zemlje koje žive pod onim što oni opisuju kao „ruski jaram“.

Oni koji su neko vreme živeli u Ukrajini dodaju da im je ova zemlja pružila slobodu da praktikuju svoju muslimansku veru.

Percepcija Čečena u Ukrajini je „veoma loša“, kaže Tor, pošto ju je „zatrovala“ reputacija Kadirovljevog režima i propagande koju gura Moskva, što uključuje i navodnu pretnju od „radikalnog islamizma“ za koju tvrde da je Čečeni predstavljaju.

„Više od 30 godina traje neprekidna propaganda protiv nas. Oni kažu da smo varvari, životinje, predatori, da ne umemo normalno da govorimo“, priča Tor.

Bataljon operiše pod komandom ukrajinske vojske ali njegovi članovi ne dobijaju nikakve prihode iz budžeta za odbranu.

Oni su stalno u potrazi za novim donacijama.

Njihov klub, u podrumu jedne zgrade u Kijevu, prepun je ukiseljenog povrća, pancirnih prsluka i mitraljeza, piše Gardijan.

Jedan sombrero koji visi na vešalici za kapute deluje kao iznenađujuć prizor.

„Imamo jednog meksičkog donatora. Bio je ovde nekoliko puta, donirao nam je dva vozila“, objašnjava Tor.

Postoji još neobičnosti u vezi sa ovim bataljonom.

Komandant bataljona je Adam Osmaev (41), bivši učenik Viklif koledža, prestižne državne škole u Kotsvoldsu, svojevremeno student ekonomije na Univerzitetu Bakingem.

Rođen u Groznom, glavnom gradu Čečenije, Osmaev je sin visokog zvaničnika u čečenskoj naftnoj industriji iz sovjetske ere.

Poslat je u Englesku kada je imao 13 godina.

Napustio je fakultet da bi se pridružio borbi protiv Rusije kada je Čečenski rat izbio 1999.

Danas se, razumljivo, drži van radara.

U oktobru 2017, Osmaev je bio ranjen a njegova supruga, koja je bila snajperista u bataljonu, je ubijena kada su agenti ruske tajne službe otvorili vatru na njih iz kalašnjikova dok su se automobilom vraćali u svoju kuću u blizini Kijeva.

„On je veoma dobra osoba i pravi je profesionalac. Veoma je motivisan za borbu za nezavisnost Ukrajine i još uvek ima snažno ubeđenje da će pre ili kasnije Čečenija biti nezavisna“, kaže Tor.

Uspesi ovog bataljona od 24. februara, kada je počela invazija Rusije na Ukrajinu, su zaista impresivni.

Oni su vodili sabotažne i izviđačke aktivnosti u severnom delu Kijeva u martu dok su Rusi pokušavali da osvoje glavni grad Ukrajine, a zatim su učestvovali u oslobađanju grada Izjuma na severoistoku zemlje.

Poslednje dve sedmice su proveli u Bahmutu, na istoku Donjeckog regiona.

„Ukrajinci ovde nemaju odbrambene pozicije zato što su Rusi uništili sve petospratne zgrade“, kaže narednik pod kodnim imenom Maga.

„Rusi imaju mnogo teške artiljerije a ukrajinska vojska nema dovoljno da bi zadržala sve ove pozicije. Nema dovoljno minobacača da se Rusi zadrže. Ruska taktika je da se sve uništi i da ostanu samo ruševine kada pešadija stigne. To je taktika koju su koristili u Čečeniji“, objašnjava on.

Furstrirajuće je, kažu ovi Čečeni, što zapad još uvek nije shvatio potrebu da Ukrajinci budu odgovarajuće naoružani.

Smatra se da je dostava američkih Himars raketnih sistema omogućila oslobađanje južnog regiona Herson krajem prošle godine.

Tor kaže da sporost nemačke vlade u premišljanju da li da pošalje tenkove Leopard 2 predstavlja „zločin“.

„Samo dajte Ukrajini oružje koje im je potrebno i oni će učiniti sve ostalo i spasiti situaciju bez potrebe da vi prolivate svoju krv“, poručuje on.

Kada je reč o brobi za zemlju čiji stanovnici uglavnom nemaju pozitivan stav prema Čečenima, Tor smatra da se percepcija menja.

„To su stavovi starije generacije i isto je u Čečeniji, gde postoje ljudi koji i dalje veruju u komunizam, koji i dalje veruju da moramo da budemo Rusi“, kaže on.

„Borimo se za slobodnu budućnost za nas i za Ukrajinu i za mlađu generaciju. Za nas je ta mlada generacija važnija od stare sovjetske generacije. Ne možemo da računamo na mišljenje žrtava ruske propagande, a moram da kažem da i ne marimo mnogo za to“, zaključuje Tor.