Boris Džonson kao premijer imao grdne muke da shvati naučne podatke u vezi sa kovid-pandemijom

U svom privatnom dnevniku, čiji su odlomci predstavljeni na javnom saslušanju u vezi pandemijom, Valas je, kako prenosi Bi-Bi-Si, naveo da je Džonson bio „slab i neodlučan“.

Svoj komentar Valas je komisiji objasnio kao „momenat frustracije u kasne večernje sate“ usled načina na koji je tadašnja britanska vlada donosila odluka.

Kako ocenjuje Asošijeted pres, Valasovo svedočenje željno je iščekivano, i on se, sa drugim saradnicima, iznova suočavao sa problemima u nastojanju da Džonson shvati šta mu nauka poručuje, i da se tadašnji premijer u brojnim situacijama predomišljao.

„Mislim da ću biti u pravu ako kažem da je naš premijer digao ruke od nauke negde sa 15 godina. I mislim da će i on odmah priznati da nauka nije jača strana, i da se mučio sa (naučnim) konceptima, pa smo zaista morali da mu ih ponavljamo – i to često“, rekao je Valas pred komisijom.

Iz njegovog dnevnika može se saznati i da je Džonson često bio „zblanut“ dok je proučavao grafikone i podatke u vezi sa virusom i pandemijom, i da je bilo „užasno“ gledati ga dok pokušava da shvati šta mu statistika poručuje.

Valas je, međutim, rekao da je Džonson nije bio jedini zapadni lider koji se mučio sa naučnim podacima, i da su mnogi među njima imali problema da shvate dokaze koji su im predočavani i savete koji su im pružani – naročito u prvoj fazi pandemije, početkom 2020. godine.

„Želeo bih takođe da kažem da mi je u sećanju ostao jedan sastanak sa mojim kolegama savetnicima iz Evrope a na kojem je jedan od njih – neću reći iz koje zemlje – istakao da lider te zemlje ima ogromne probleme sa eksponencjalnim krivuljama, i da je telefonska veza (preko koje se sastanak održavao) eksplodirala od smeha, jer se isto to dešavalo u svakoj zemlji“, posvedočio je Valas.

Zatim je pojasnio: „Prema tome, ne mislim da je kod našeg premijera u to vreme postojala unikatna nesposobnost da se uhvati u koštac sa nekim od tih (naučnih) koncepata, već da je ponekad moralo naporno da se radi kako bi se obezbedilo da on shvati šta mu konkretni grafikon ili podatak poručuje“.

Valas je rekao da je Džonson, kad je zbog kovida i sam pao u postelju u aprilu 2020. godine, bio „nesposoban da se koncentriše“ onda kad mu stvarno nije bilo dobro, ali da posle oporavka „nije bilo očiglednih razlika u odnosu na to kakav je bio tada i kakav je bio nekada“.

Džonson – koji će, kako navodi BBC, i sam svedočiti pred komisijom – bio je, prema Valansovim rečima, „vrlo sekptičan“ u pogledu dugog trajanja pandemije, pa je u jednom trenutku čak sugerisao da bi virusu trebalo omogućiti da „proleti“ kroz stanovništvo.

U svom svedočenju, Valas je kritikovao tadašnjeg ministra zdravstva Meta Henkoka jer je izlazio u javnost govoreći stvari „sa suviše entuzijazna i prerano… a bez ikakvih dokaza“.

Takođe je rekao da ključne mere u borbi protiv pandemije, poput „lokdauna“ nisu uvedene dovoljno rano.

Sa više od 232.000 umrlih od COVID-a 19, Britanija je imala jednu od navećih stopa umiranja od ove zarazne bolesti koja je početkom 2020. godine zahvatila ceo svet.

Javno saslušanje o pandemiji u Britaniji ima za cilj da javnost izvuče zaključke i stekne saznanja o onome što se stvarno dešavalo u to vreme, pa niko neće biti proglašavan krivim ili nevinim.