Borisu Džonsonu zabranjen ulazak u britanski parlament

Zadatak četiri poslanika Konzervativne stranke, kao i dvojice laburista i jednog liberaldemokrate, bio je da utvrde da li Boris Džonson stvarno nije imao saznanja o zabavama i žurkama u zgradama vlade dok je zemlja bila zaključana zbog pandemije koronavirusa ili je lagao parlament.

Ovo je prvi put otkako je Toni Bler zemlju poslao u rat u Iraku, tvrdeći pred poslanicima da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, da su se javnost, ali i parlamentarci zapitali da li premijer, prvi čovek izvršne vlasti, pokazuje otvoren prezir i nepoštovanje za vodeće telo zakonodavne vlasti – parlament.

Izveštaj, inače štivo od pedesetak strana, kasni dva dana zato što je Odbor morao ponovo da se sastane i razmotri ostavku Borisa Džonsona, koju je podneo odmah pošto mu je taj dokument poslat na preliminarni uvid.

Oni koji su uspeli da barem letimično pregledaju svih pedesetak strana, ističu da je Izveštaj mnogo gori po bivšeg premijera nego što se očekivalo.
Očekivani zaključak Odbora je da je Džonson svesno i sa predumišljajem lagao parlament.

Neočekivana kaznena mera je tromesečna suspenzija bivšeg predsednika vlade sa funkcije poslanika.

Pošto je podneo ostavku i Odbor se ponovo sastao da razmotri njen kritički sadržaj, pala je i odluka da se Džonsonu uskrati propusnica za parlament, koju imaju svi bivši poslanici i koja im omogućava ograničen pristup Vestminsteru kako bi mogli da se nađu ili ručaju sa bivšim kolegama ili prisustvuju nekom od brojnih izlaganja pojedinaca i grupa, koja se svakodnevno održavaju u bočnim prostorijama parlamenta, koje neodoljivo podsećaju na starinske učionice sa skamijama.

O izveštaju i kaznenim merama Odbora za privilegije raspravljaće i glasati Donji dom britanskog parlamenta.

Tada će preporuke Odbora prerasti u obavezujuće odluke.

Sam Džonson je u svojoj ostavci Odbor okarakterisao kao „pristrasan“, a Izveštaj kao „politički lov na veštice“.