Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVPoslednjih godina, ruski političari u egzilu počeli su da primećuju Nomu Zarubinu, mladu Ruskinju koja živi u SAD, na događajima koje su organizovali antikremljanski aktivisti u SAD i Kanadi.
Obično bi snimila selfi sa istaknutim ruskim izgnanikom, a zatim bi poslala zahtev za prijateljstvo na njegov ili njen nalog na društvenim mrežama na Fejsbuku, LinkedInu ili VK.
Zarubina (34), je izazvala izvesnu sumnju, ali pošto njena aktivnost nije išla dalje od posećivanja javnih događaja i negovanja kontakata među antikremljanskim aktivistima u egzilu, niko je nije izazivao.
Iako je u prošlosti sarađivala sa Ruskim centrom u Njujorku i sa Koordinacionim savetom ruskih sunarodnika SAD (KSORS) koji finansira Kremlj, uspela je da pridobije poverenje nekoliko istaknutih antikremljanskih grupa u egzilu, ukazuju u analizi za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prati aktivnosti ruske tajne službe.
Razumljivo, njeno hapšenje od strane FBI-a 3. decembra izazvalo je veliku zabrinutost među Rusima u egzilu.
Ona je privedena i optužena po dve tačke za davanje lažnih izjava agentima FBI-ja u vezi sa njenim vezama sa FSB, najvećom ruskom obaveštajnom službom.
Zarubinu su vodila dvojica službenika, identifikovana kao „službenik FSB-a 1“ i „službenik FSB-a 2“.
Prema FBI, Zarubina je regrutovana kao agent od strane „oficira FSB-a 1“ najkasnije u decembru 2020. godine kada je dobila kodno ime „Alisa“. Dobila je zadatak da izgradi mrežu kontakata među američkim novinarima i političarima, kao i da neguje veze sa Rusima u egzilu.
Zarubine tajne aktivnosti u SAD nadgledane su iz Tomska, industrijskog grada u Sibiru koji je udaljen 9,000 kilometara od Njujorka.
To zvuči kontraintuitivno i protivno tradicionalnom ruskom obaveštajnom modusu operandi. Prema našem iskustvu, ruske agente generalno strogo kontrolišu njihovi rukovodioci, uglavnom stacionirani na osmom spratu ruske misije pri UN u 67. ulici, u kojoj se nalazi ruska rezidentura – centar špijunskih aktivnosti Kremlja u SAD.
Agenti i rukovaoci bi komunicirali putem tajnih sastanaka u njujorškim parkovima, ostavljajući poruke u skrovištima tokom Hladnog rata, a u novije vreme preko privatnih WiFi mreža.
Ali za Zarubinu, centar špijunskih aktivnosti bila je četvorospratna zgrada projektovana u staljiniskom imperijalnom stilu u kojoj se nalazilo regionalno odeljenje FSB-a u Tomsku. Njeni rukovodioci verovatno nikada nisu putovali na Zapad. Ipak, oni su deo ruskih napora za prikupljanje obaveštajnih podataka, i to veoma aktivnih.
Ideja o korišćenju regionalnih službi državne bezbednosti za operacije u inostranstvu prvi put je predstavljena na vrhuncu Hladnog rata — 1966. godine KGB je uspostavio mrežu obaveštajnih jedinica u regionalnim kancelarijama u republikama i regionima. Njihov glavni zadatak je bio da regrutuju strance koji posetili svoje krajeve.
Mete su obično bili Amerikanci i drugi zapadnjaci. KGB je naredio da se regionalna odeljenja koja sprovode takve aktivnosti rukovode dva centralno izrađena dokumenta – „O stanju obaveštajnog rada protiv SAD i merama za njegovo jačanje“ i uputstvom KGB br. 23 „O jačanju borbe protiv SAD kao glavnog neprijatelj naše države“.
Izmišljen je poseban špijunski termin razvedka s territorrii (prikupljanje obaveštajnih podataka sa teritorije).
Kancelarije su zaista bile uspostavljene, Putin je nekada služio u takvoj jedinici u Sankt Peterburgu, ali na mnogim mestima regionalni oficiri nisu imali mnogo posla jer su strancima putovanja po Sovjetskom Savezu bila ozbiljno ograničena.
Stvari su se promenile nakon raspada Sovjetskog Saveza, što je bilo praćeno masovnim egzodusom Rusa. Obaveštajne jedinice regionalnih odeljenja – takozvana prva odeljenja odeljenja FSB u regionima – preuzele su novu funkciju. Trebalo je da rade sa Rusima koji su napustili zemlju, ali su još uvek imali veze u matici.
To se pokazalo kao veoma efikasan pristup. Jedna je stvar pristupiti regrutovanju Amerikanca ili Rusa u SAD, gde je regrut u ranjivoj poziciji i uvek u opasnosti da bude prijavljen FBI.
Obaveštajci u tim jedinicama ne moraju da budu obučeni na stranim jezicima ili da budu upućeni u svet, samo treba da budu dobri u korišćenju tradicionalnog FSB alata, koji se uglavnom odnosi na to kako izvršiti pritisak na metu za regrutaciju.
Prema nezavisnim procenama, između 2000. i 2020. godine Rusiju je napustilo do pet miliona ljudi. Ovaj broj ne uključuje masovni egzodus ranih 1990-ih, ili talas emigracije nakon 2022. koji je iznosio još oko milion ljudi.
Za razliku od Sovjetskog Saveza, Putinova Rusija ne zatvara vrata onima koji su otišli – građanin može da putuje u Rusiju, pod uslovom da se protiv njega ili nje ne vodi istraga.
Mnogi emigranti, čak i oni koji su napustili zemlju iz političkih razloga, stalno posećuju otadžbinu, uglavnom iz porodičnih razloga: potpuna invazija na Ukrajinu traje već skoro tri godine, a naravno, rođaci kod kuće obolevaju ili umiru. Prilično je lako doći kući i reći zbogom.
Kada su tamo, u gradovima i regionima Rusije, oficiri FSB čekaju da ih pozdrave.
Za neke, susret sa regionalnim službenikom FSB-a završava se u zatvoru, kao i za Kseniju Karelinu, rusko-američku baletsku igračicu koju su uhapsili agenti regionalnog odeljenja FSB u Jekaterinburgu i osuđena na 12 godina zatvora zbog doniranja 51 dolara u ukrajinsku dobrotvornu organizaciju.
A za druge, to je zahtev da postanu ruski agent i to je veoma teško odbiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
