Bosna i Hercegovina nije na Marsu, ali ima što niko nema

To je rečeno na današnjoj onlajn panel diskusiji „25. godišnjica Dejtonskog mirovnog sporazuma“ koju su zajednički organizovali forum ZFD Srbija (Forum Ziviler Friedensdienst) i Centar za studije mira Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Da je Dejtonski sporazum „odradio svoje“ kazala je Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica na Institutu za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu.

Često se kao glavni doprinos Dejtonskog sporazuma navodi „to što je zaustavio krvavi rat, ali gledajući trendove poslednjih godina rekla bih da i ta karakteristika održavanja mira postaje sve slabija i pitanje je da li sporazum može održati mir“, rekla je Šelo Šabić.

Razlozi kontinuirane krize su, kako je obrazložila, strukturne prirode, „pominje se da treba pronaći nove ljude (u politici), međutim Dejton strukturno stvara podlogu za bilo koga da zloupotrebi alate koji mu daje da bi BiH održavao disfunkcionalnom.“

BiH se, navela je Šelo Šabić, neretko „opisuje kao poseban slučaj pa tu imamo određenu empatiju ili frustraciju jer su tu sukobljene različite grupe i religije“.

Međutim, kako je dodala, „BiH nije na Marsu i u drugom univerzumu, ono što važi drugde važi i za nju“, posebno u vezi sa nastojanjem te države da postane članica Evropske unije.

„Endemska korupcija nagriza zdravo tkivo BiH i takođe potiče iz Dejtona, zbog utvrđenog etniciteta kao jedine monete za participiranje i potkusurivanje, a inicijalno Dejton nije bio takav“, rekla je panelistkinja.

Ona je podsetila da je „prema Dejtonu BiH zemlja tri konstitutivna naroda i ostalih“, a ti ostali se, naglasila je, „konstantno i uredno marginalizuju“.

Političke vođe u BiH nemaju interesa da primene odluke Evropskog suda za ljudska prava u tom smislu, rekla je Šelo Šabić.

„BiH je ekonomski potpuno unazađena“, objasnila je, „jedna je od najsiromašnijih zemalja, a nema razloga da je tako. Imamo egzodus iz celog regiona, ali je BiH na prvom mestu, 40 odsto mladih je nezaposleno, četvrtina stanovništva je radno aktivna, što može ugroziti mir kao najveći doprinos Dejtona“.

Promena Ustava je neophodna za promene, rekla je Šelo Šabić, koja, međutim, ne misli da međunarodna zajednica treba da sazove novu konferenciju, poput dejtonske.

„Kapacitet za promene mora doći iznutra, a međunarodna zajednica može pomoći jer ima odgovornost pošto je donela mirovni sporazum, bila je prisutna u BiH i ima interes stabilne BiH“.

Kritika političkih elita u BiH, prema njenim rečima, nepotrebna je, kao i trošenje energije u očekivanju „da će sadašnje strukture predati vlast, postati transparentnije i odgovornije“.

„Nemaju razlog za to dok vladaju, upravljaju resursima i ne odgovaraju“, rekla je Šelo Šabić.

Lokalni izbori u BiH održani prošle nedelje „pokazali su da ima kapaciteta za promene, ali takvih uspeha bilo je i do sada, pa nije bilo zamaha koji bi to reflektovao na celu zemlju“; „neka vrsta mobilizacije građana kao proces edukacije i emancipacije u jednoj maloj zemlji gde ljudi govore istim jezikom i imaju isto nasleđe smatram neminovnim korakom, a Dejton ne dopušta takvu vrstu emancipacije“, zaključila je Senada Šelo Šabić.

„Međunarodna zajednica uvučena je u etnonacionalističku zamku sve tri strane u BiH. To je bila osnova za mirovne pregovore tokom rata i sve do Dejtona i zato je dejtonski Ustav takav. S jedne strane imate aspekte modernog ustava, a s druge etnoteritorijalni aranžman“, rekao je Volfgang Petrič, bivši visoki predstavnik u BiH (od 1999. do 2002).

„Pozitivno je da mir imamo 25 godina, a to nije tek nešto, to je puno. To je veliko dostignuće izvedeno pod američkim liderstvom“, kazao je Petrič dodavši da „dok su se Evropljani ujedinjavali, zemlje bivšeg komunističkog bloka su se raspadale“.

„Taj potpuno suprotstavljen razvoj učinio je komplikovanijim za Evropu da shvati zašto se to tako dogodilo“, konstatovao je ovaj bivši austrijski diplomata.

„U BiH vidimo potpunu dominaciju etničkih partija, to se videlo i na lokalnim izborima, mada je veoma dobrodošao razvoj događaja u Banjaluci gde je duboko korumpirani Dodikov režim poražen od budućeg gradonačelnika koji ima 26 godina. Takođe je veoma pozitivno što u Sarajevu nenacionalističke partije očigledno postaju jače“, rekao je Petrič koji je takođe naveo da će „promene doći samo ako civilno društvo bude jače i angažovanije“.

Ekonomija je ključna, dodao je, rekavši da su „protesti od pre nekoliko godina imali divan slogan na tri jezika – ‘Gladni smo'“.

Osvrnuvši se na geopolitičke promene, Petrič je pomenuo uticaj Kine u regionu, kao i angažman i Kine i Rusije u Srbiji, „a sada i veoma jak američki, ali videćemo kako će biti sa Bajdenom“.

Pobedu kandidata demokrata u Sjedinjenim Državama Petrič vidi kao „veoma pozitivnu“, ali je naglasio da u BiH i regionu „EU treba da bude na sedištu vozača“.

Bivši visoki predstavnik je istakao da je „budućnost BiH veoma povezana s regionalnim aranžmanima“, te da je odgovornost Hrvatske i Srbije veoma važna.

„Ne treba misliti da će stabilokratija doneti progres“, zaključio je.

U Dejtonskom sporazumu postoje sistemske greške, rekao je Ivo Komšić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i bivši član Predsedništva BiH.

„Država sa ovakvim uređenjem vrlo teško može funkcionisati – sa dva asimetrična entiteta, Federacijom BiH sa 10 kantona i RS kao unitarnom tvorevinom. Nadležnosti između entiteta i države nisu jasno definisane, kao i nadležnosti između kantona“, rekao je Komšić.

„Ovakva BiH nije demokratska, to se pokazalo, intervenisao je i Evropski sud za ljudska prava, manjine nisu predstavljene u institucijama, a postoji i ograničenje kakvog nema nigde na svetu – da Srbin iz Federacije ne može biti član Predsedništva, kao i Hrvat i Bošnjak iz RS“, kazao je.

„Država sa toliko nivoa vlasti je neracionalna. Šezdeset odsto dohotka države ide na administraciju i zbog toga ljudi postaju siromašniji“.

Komšić je skrenuo pažnju na „različite percepcije Dejtona“.

„Te percepcije iz Dejtona su ovde donete i prevedene u ratne politike. Lideri koji su vodili rat faktički su ostali na vlasti. Različite percepcije imaju i potpisnice mirovnog sporazuma, Srbija i Hrvatska. Srbija je u Dejtonu priznala Hrvatsku kao nezavisnu i suverenu državu i obratno, i isto tako su Srbija i Hrvatska priznale BiH kao suverenu i nezavisnu državu. Danas se Srbija i Hrvatska duboko mešaju u unutrašnje stvari BiH, nekad više, nekad manje, i imam utisak da se takmiče u tom mešanju. Iz Beograda se dolazi u RS kao da je to njihova gubernija, a iz Hrvatske u Hercegovinu i srednju Bosnu kao da je to njihova gubernija. Ne poštuju državni protokol, hrvatski premijer se nikom ne javlja kad dođe u Mostar, kao da je to njegov grad. U Ustavu piše da je Sarajevo glavni grad BiH, kao i Federacije BiH i RS, ali to Srbija i Hrvatska ne priznaju. Oni samo pričaju o promeni Ustava na gore – utvrđivanjem etničkog principa“, konstatovao je Komšić.

„Tvrdnjama da je prednost Dejtonskog mirovnog sporazuma to što je doneo mir ulazimo situaciju da mir uvek posmatramo u odnosu na rat. To je permanentna postkonfliktna napetost bez reformske paradigme“, rekao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i predsednik Saveta „Igmanske inicijative“ za Srbiju.

„Da je Dejton bio oročen na, na primer, pet godina, uočile bi se sve njegove mane i našla neka rešenja za konsolidaciju BiH. Trebalo je, po meni, napraviti novi ustav kako bi BiH postala funkcionalna država, a to je tada bilo moguće, jer još nisu bili izrasli nacionalni lideri“, naglasio je Popov.

On je podsetio da se „2006. shvatilo da je ovakva BiH u raljama nacionalista osuđena na propadanje, ali je već postalo kasno“ i osvrnuo na neuspele pokušaje jačanja centralne vlasti kakvi su bili „Aprilski paket“ i „Butmirski proces“.

„Svedoci smo, četvrt veka od Dejtona, daljeg urušavanja, jer je BiH bliža disoluciji nego konsolidaciji“, rekao je Popov.

Zagovaranje unitarne BiH od Harisa Silajdžića, pa Bakira Izetbegovića davalo je alibi u RS da traže disoluciju, nadovezao se.

„Srbija ne samo da se ne ograđuje od izjava Dodika, već često od naših zvaničnika čujemo svojatanje RS i onda se pitamo da li duh Karađorđeva i dalje lebdi nad BiH. Kad je predsednik Hrvatske Zoran Milanović primio predstavnike hrvatskog naroda iz BiH „govorilo se o promeni izbornog zakona, ali to cilja na stvaranje trećeg entiteta“.

„Dejtonski sporazum je“, zaključio je Aleksandar Popov, „kočnica razvoja BiH“.

Incko se „ne meša u svoj posao“

„Evropa kao da je previdela jubilej četvrt veka Dejtonskog sporazuma, što je previd onih zemalja koje bi trebalo da vode računa da se stanje u BiH promeni nabolje. Dok su prethodnici koristili svoja ovlašćenja, sadašnji visoki predstavnik u BiH (Valentin Incko) kao da se ne meša u svoj posao. On, kao i međunarodna zajednica, deluje ili pogrešno ili sa zakašnjenjem“, rekao je Aleksandar Popov podsetivši da je Incko bio „dao rok Dodiku da se skine tabla na osnovnoj školi sa imenom Radovana Karadžića – od šest meseci“. „Takvim delovanjem ojačao je utisak da predstavnicima tri naroda niko ništa ne može“, dodao je Popov. Volfgang Petrič je kazao da je Kancelarija visokog predstavnika u BiH „tu predugo“.