Božo Petrov – predsednik Hrvatskog sabora

Dakle, onoliki medijski izveštaji o ucenjivanju i trgovanju funkcijama bili su izmišljeni, a medijska mrzovolja prema ekipi Bože Petrova bezrazložna.

Lider Mosta nezavisnih lista Božo Petrov je rekao da je „postignut kompromis u kome se svako osjeća podjednako dobro i podjednako loše“, a način na koji su pregovori vođeni govori da će „biti stabilna vlada“.

U četvrtak posle podne, dok je o ponudi HDZ-a odlučivalo Nacionalno veće Mosta, HRT je emitovao temu dana u kojoj su učestvovali Milorad Pupovac i predstavnik mađarske manjine Robert Jankovič. Iz te je emisije, u kojoj su manjinci izražavali podršku Plenkoviću, a Pupovac to podvukao izjavom da je bilo dosta i da Hrvatska više nema vremena za gubljenje (na beskonačne pregovore), emitovana poruka Mostu da Plenković, evo, i bez njih ima potrebnu većinu sa kojom će u ponedeljak od predsednice Hrvatske zatražiti mandat. U toku emisije je stigla i vest da je Most HDZ-u rekao – da.

Prema onome što je saopšteno, Most nezavisnih lista je dobio (gotovo) sve što je tražio, ali je Petrov rekao da je Most želeo više odgovornosti, ali biračka volja je takva kakva je. Nije jasno na šta je tačno mislio. Tek Mostu je pripalo mesto potpredsednika Vlade koji će biti i ministar uprave, te ministarstva unutrašnjih poslova, pravosuđa, zaštite životne sredine i energetike. Dobio je i odjednom odlučujuće važno mesto predsednika Hrvatskog sabora, ali će morati da ga vremenski deli sa HDZ-om – Božo Petrov će predsednik Sabora bit dve godine, a zatim će tu funkciju na naredne dve godine preuzeti neko iz HDZ-a. U medijima je pominjan bivši ministar inostranih poslova Gordan Jankdoković, ali Plenković to kadrovsko rešenje juče nije potvrdio.

Mada su obe strane tokom tronedeljenih pregovora demantovale da se spore oko funkcija, juče je potvrđeno da su se jedino oko funkcija i dogovorili. Sad ostaje, rečeno je, da se vidi koje će ih ličnosti vršiti.

Stručnjaci obe strane nastaviće da rade na programu buduće vlade, a najviše što se o tom programu zna je blagonaklona izjava Plenkovića o sedam uslova Mosta. Nije detaljno precizirano da li je tih sedam uslova prihvaćeno i kada će biti realizovano.

Pomalo euforično odobravanje javnosti koje okružuje novog šefa HDZ-a Andreja Plenkovića i uverenje da će Brisel zdušno podržavati vladu evroparlamentarca Plenkovića, izazvali su prave lomove u hrvatskim političkim strankama van novonastale koalicije HDZ-Mosta. Tako da Plenković nije blefirao kad je juče rekao da će u ponedeljak pred predsednicu Hrvatske otići „možda i sa više od 90 potpisa“. Hrvatski sabor ima 151 poslanika. On je rekao da računa na 15 poslanika Mosta; mada je Most na izborima dobio 13 poslaničkih mesta, u međuvremenu mu se priključio jedan poslanik Živog zida, a ko je petnaesti poslanik-preletač juče još nije bilo obelodanjeno. Uglavnom, jedna po jedna stranka se raspada i njeni delovi se pridružuju novonastaloj vladinoj većini. Tako da Plenković sigurno može računati i na osam poslanika nacionalnih manjina i pet poslanika Hrvatske seljačke stranke, čije je rukovodstvo dva puta u poslednjih šest meseci menjalo političku stranu – iz HDZ-ove u SDP-koaliciju i nazad – i koja prolazi kroz opasnu krizu.

Mada se spekulisalo da bi nacionalne manjine mogle da dobiju mesto potpredsednika Sabora ili još pre mesto državnog sekretara u vladi, takvo kadrovsko rešenje juče nije pominjano. Iz izjava predstavnika manjina, pre svega Pupovca, može se zaključiti da manjinci nisu insistirali na čisto političkim pitanjima nego gotovo svim silama na pitanjima regionalnog ekonomskog razvoja „od Vukovara do Knina“, kako je rekao Pupovac, u čemu će naći partnere u nekim političkim strankama sa kojima se oko mnogo čega drugog ne bi složili. Recimo onima zainteresovanim za razvoj nekad bogate Slavonije, koja se u međuvremenu prometnula u jedan od najsiromašnijih delova Hrvatske.