„Finska ima iskustva sa zloćudnim uticajem Rusije, zato je važna za Srbiju“: Božović predlaže rešenje za Zapadni Balkan

Njena najkritičnija prednost je njeno veliko iskustvo u suprotstavljanju ruskom uticaju, koji je primarna ranjivost država Zapadnog Balkana, posebno Srbije, koja je najpodložnija ruskom uticaju, ocenio je, između ostalog, Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, u analizi za Kalevi Sorsa Foundation iz Finske.

Božović ističe da su dva rata – Ukrajina i na Bliskom istoku – istakli su ranjivost Evrope.

Ovakav razvoj događaja predstavlja Evropsku uniju sa novim nizom okolnosti koje zahtevaju konsolidaciju njene snage, reorganizaciju njenih unutrašnjih sposobnosti i nastavak njene uloge svetionika mira, demokratije i slobode širom kontinenta.

Božović navcodi da u takvim promenljivim geopolitičkim pejzažima, Evropska unija nema kapacitet da odbrani Ukrajinu ili utiče na prekid neprijateljstava na Bliskom istoku.

Očigledno, EU mora da nastavi da podržava Ukrajinu, ali takođe ima priliku da rešava probleme u svom neposrednom susedstvu, posebno na Zapadnom Balkanu.

Rusija dokazala da može da izazove nemire

Početak ruske invazije na Ukrajinu dodatno je, navodi, zakomplikovao dinamiku unutar Zapadnog Balkana. Rusija je pokazala ne samo svoju sposobnost da zaustavi napredak regiona ka integraciji u EU, već i svoju sposobnost da podstakne nemire, izazove nestabilnost i zastraši Evropu sugerišući mogućnost otvaranja „drugog fronta“ na Balkanu.

Iako nema moć da podstakne rašireni rat u regionu, Rusija je pokazala da može da izazove nemire – na severu Kosova, čemu smo svedočili prošlog septembra napšadom u Banjskoj – signalizirajući na taj način EU i njenim zapadnim saveznicima svoje aktivno i destruktivno prisustvo na Zapadnom Balkanu.

Ovaj zloćudni uticaj se pretežno sprovodi preko režima predsednika Aleksandra Vučića u Srbiji. Vučićeva administracija, uz Lukašenkovu u Belorusiji, ističe se u Evropi po odbijanju da uskladi srpsku spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU.

Usred rata u Ukrajini, Putin je nagradio srpske zvaničnike jer što su se pridržavali takozvane vojne i spoljnopolitičke neutralnosti, koja, u stvari, koristi isključivo moskovskom režimu.

Pored Belorusije, Srbija ostaje jedina zemljakoja nije uvela sankcije Rusiji. Umesto toga, odlučila je da produbi saradnju sa Rusijom od početka agresije na Ukrajinu.

Time Rusija ometa evropske integracije i reformske procese Srbije. Rusija je takođe proširila svoj uticaj na severno Kosovo, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, pa čak i Severnu Makedoniju.

Da li to zahteva izolaciju Srbije? Ne. Treba li napustiti napore ka jačanju demokratije i vladavine prava na Zapadnom Balkanu? Sigurno ne.

Svako zanemarivanje zapadnih partnera, bilo delimično ili potpuno, samo učvršćuje rusku mrežu uticaja i dodatno podriva mir u regionu.

Nordijske države mogu pomoću u rešenju izazova na Zapadnom Balkanu

Kao prvo, Evropska unija treba da se pozabavi političkom nestabilnošću šest malih država Zapadnog Balkana. EU mora da potvrdi da Zapadni Balkan spada u njenu sferu uticaja i interesa.

Ona treba da pokaže funkcionalnost svojih političkih mehanizama i svoj kapacitet da uspešno integriše Zapadni Balkan. Takve akcije bi značajno ojačale samopouzdanje i kredibilitet EU, jer da bi se postala globalna sila potrebno je prvo dokazati svoju efikasnost kao regionalne sile.

Drugo, došlo je vreme da zemlje članice EU preuzmu deo tereta evropskih integracija Zapadnog Balkana, pokazujući dodatnu solidarnost sa naporima EU za konsolidaciju.

Opšte je poznato da je postojeći model proširenja EU iscrpio njene kapacitete i poverenje, što zahteva podmlađeni pristup, posebno uz pomoć samih država članica EU.

Ovde, baltički model integracije u EU, povezan sa Finskom, zaslužuje razmatranje.

Dok su tri baltičke države tokom 1990.tih krenule na svoj put ka članstvu u EU, tri nordijske države članice EU — Danska, Švedska i Finska — udružile su se sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom.

Ove nordijske zemlje pružile su Baltiku obuku za javne službenike, pomoć u harmonizaciji zakona, izgradnji institucija i uspostavljanju neophodnih procedura za donošenje odluka i implementaciju.

Takođe su olakšali komunikaciju sa institucijama EU. Ovakav pristup se najavljuje kao najuspešniji primer evropskih integracija od 2004. ako ne i u čitavoj njenoj istoriji.

Neutralnost nordijskih zemalja jedan je od razloga za primenu baltičkog modela na Zapadnom Balkanu. Uloga najvećih država članica ili susednih zemalja, bila bi problematična za Zapadni Balkan jer imaju političke interese u regionu.

To bi moglo potkopati poverenje građana u EU i proces integracije.

Dakle, šest država članica EU – Finska, Danska, Švedska, Irska, Holandija i Estonija bile bi odlični partneri. To su stabilne demokratije bez posebnih političkih interesa na Zapadnom Balkanu.

Osim toga, snažno su posvećeni EU.

Srbiji potrebni partneri poput Finske

Relevantnost Finske za zapadni Balkan prevazilazi njena demokratska dostignuća i ekonomsku stabilnost. Njena najkritičnija prednost je njeno veliko iskustvo u suprotstavljanju ruskom uticaju, primarna ranjivost država Zapadnog Balkana, posebno Srbije, koja je najpodložnija ruskom uticaju.

Zalaganje za baltički model na Zapadnom Balkanu pokrenula je profesorica Vesna Pusić, bivša hrvatska ministarka spoljnih poslova, tokom međunarodne konferencije PLENUM u Zagrebu 2022.

Ona je artikulisala neophodnost uspešnog okruženja Srbije kako bi se suprotstavila ruskom uticaju, naglašavajući potrebu za uspešnom pričom o integraciji do 2030. godine kako bi se povratio kredibilitet i agilnost EU, što je posebno važno za Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i zapadni Balkan.

Crna Gora je, uprkos svojoj maloj veličini i ekonomiji, spremna za članstvo u EU, ali se suočava sa političkim krizama koje su izazvale proruske frakcije i uz pomoć Srbije.

Njihov cilj je da skrene evropski put zemlje. Finska, zajedno sa Estonijom, Švedskom, Danskom, Holandijom i Irskom, može podržati Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu u njihovim demokratskim reformama i naporima za evropske integracije.

Podrška bi takođe simbolizovala povratak Evrope na Zapadni Balkan.

Srbiji, sa svojom značajnom proevropskom opozicijom i društvenom potrebom da izbegne decenijski uticaj Moskve, potrebni su snažni i odlučni partneri poput Finske da bi se ponovo uskladili sa Evropom.

Baltički model evropskih integracija mogao bi poslužiti kao vitalni instrument za evropeizaciju regiona, osiguravajući mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi, zaključuje Božović.