Brama Čelani: Fasada alijanse neće prevariti Kinu. Šta Bajden čini da zaštiti Tajvan?

Koalicija je sada labava a bezbednosne rizike ne treba potcenjivati.

Vaskrsenje Quad je odrazilo promenu paradigme u spoljnoj politici SAD. Posle decenija angažovanja sa Kinom, uključujući pomaganje njenog ekonomskog uspona, američki kreatori politike – i demokrate i republikanci – shvatili su da je najveći trgovinski partner Amerike postao njen najveći strateški protivnik, koji je želeo da je zameni kao globalni hegemon.

Kao što je američki predsednik Džo Bajden naznačio u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2022, Kina je „jedini konkurent sa namerom da preoblikuje međunarodni poredak i, sve više, ekonomskom, diplomatskom, vojnom i tehnološkom moći da unapredi taj cilj“.

Kao i njegov prethodnik Donald Tramp, Bajden je posmatrao Quad kao suštinski instrument za održavanje „slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika“ – koncept koji je formulisao pokojni japanski premijer Abe Šinzo.

Dakle, Bajden je podigao diskusije o Quad sa nivoa ministara spoljnih poslova – koji su se sastajali svake godine od 2019. – na nivo sastanaka šefova država ili vlada, inicirajući nalet samita lidera 2021-23.

Ali prošlo je više od godinu dana od poslednjeg susreta lidera Quad, a s obzirom na to da su SAD fokusirane na predstojeće predsedničke izbore, malo je verovatno da će njihov sledeći samit biti održan pre 2025.

Razlog za ovaj pad je jednostavan: američki prioriteti su se promenili. Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine zajedno sa hibridnim ratom koji Zapad vodi kao odgovor, a da ne pominjemo ponovni sukob na Bliskom istoku omeo je napore SAD da pozicioniraju Indo-Pacifik u „srce“ svoje velike strategije.

Zapanjujuće je da najnoviji paket američke spoljne pomoći daje Ukrajini 60,8 milijardi dolara, a samo 8,1 milijardu dolara za bezbednost u Indo-Pacifiku, uključujući Tajvan, na koji se Kina ustremila.

Sa ograničenim resursima za Indo-Pacifik, Bajden, čini se, da se nada da može sprečiti rat oko Tajvana putem lične diplomatije sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Prošlog meseca, u telefonskom razgovoru sa svojim kineskim kolegom, naglasio je važnost održavanja mira preko Tajvanskog moreuza.

Čini se da Bajden veruje da pomirljiviji pristup prema Kini takođe može da spreči nastanak sveobuhvatnog kinesko-ruskog saveza.

„Partnerstvo bez ograničenja“ između Kine i Rusije, potvrđeno tokom nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu, dovoljno je problematično; Kina je već ublažila sankcije Zapada tako što je Rusiji pružila ekonomski spas u zamenu za jeftinu energiju i neke od najnaprednijih ruskih vojnih tehnologija, uključujući protivvazdušnu odbranu i sisteme za rano upozoravanje.

Potpuna vojna alijansa, sa Kinom koja direktno podržava ratnu mašinu Kremlja, bila bi najgora geopolitička noćna mora Amerike.

Problem za Bajdena jeste što su smirivanje Kine i jačanje QUAD – što je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nazvao „indo-pacifičkom verzijom NATO-a“ – suštinski nekompatibilni.

Nije možda slučajnost što se lideri QUAD nisu sastali otkako je Bajden poslao niz zvaničnika kabineta u Peking i sastao se sa Sijem u Kaliforniji prošlog novembra.

U stvari, Bajden je u poslednje vreme preusmerio fokus na manje provokativne inicijative poput „Squad“, nezvanične regionalne grupe u nastajanju koja uključuje Australiju, Japan i Filipine – zemlje koje već imaju sporazume o međusobnoj odbrani sa SAD.

Ali kakva je korist od anti-kineskog saveza bez Indije? To je, na kraju krajeva, jedina sila koja se zaista uhvatila u koštac sa Narodnooslobodilačkom vojskom u ovom veku: napeto vojno sukobljavanje duž sporne himalajske granice, izazvano prikrivenim teritorijalnim napadima Kine, upravo je ušlo u svoju petu godinu.

Štaviše, kao vodeća pomorska sila u Indijskom okeanu, Indija mora da igra centralnu ulogu u kontroli kineskog pomorskog marša ka zapadu od njene nove citadele, Južnog kineskog mora.

SAD takođe hvale svoje bezbednosno partnerstvo AUKUS-a sa Australijom i Velikom Britanijom. Ali ova grupacija neće moći da igra značajnu ulogu u bezbednosti Indo-Pacifika sve dok Australija ne bude opremljena podmornicama na nuklearni pogon, a to se neće desiti još jednu deceniju.

Do sada, Bajdenovi pokušaji u Kini dali su malo pozitivnih rezultata. Naprotiv, Si je u poslednje vreme pojačao pritisak na Tajvan, a kineske provokacije u Južnom kineskom moru su sve veće.

Ukoliko SAD ne promene svoj pristup, možda neće uspeti da odvrate Kinu od napada na Tajvan ili cementiranja strateške osovine sa Rusijom, baš kao što nisu uspele da odvrate Rusiju od invazije na Ukrajinu.

Da bi se održala bezbednost u Indo-Pacifiku, ne postoji zamena za jak QUAD sa jasnom strateškom misijom.

Umesto da razotkrivaju godine napora da se izgradi koherentna i kredibilna regionalna strategija, čime bi se omogućio još veći kineski ekspanzionizam, Bajden i njegove kolege vođe QUAD moraju da prionu na posao definisanju takve misije, a zatim da se posvete njenom sprovođenju.

U suprotnom, postoji rizik da QUAD postane neka vrsta Potemkinove grupacije. Fasada alijanse neće prevariti Kinu.

Autor je profesor strateških studija u Centru za politička istraživanja sa sedištem u Nju Delhiju i saradnik na Akademiji Robert Boš u Berlinu, autor je dela „Voda, mir i rat: Suočavanje sa globalnom krizom vode“ (Rouman i Litlfild, 2013).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji