„Kad se oglasi sirena, imaš 70 sekundi da odeš do skloništa“: Reporter N1 Branislav Šovljanski za Danas iz Izraela

Kako nam je rekao sa lica mesta, Izraelci stalno ponavljaju da nisu svi Palestinci Hamas, ali da za Hamas imaju najgore moguće reči.

„Nazivaju ih teroristima, čak i životinjama, to često koriste. Kažu da to nisu ljudi nego životinje koji ubijaju decu i pale ljude. To misle o Hamasu“, kaže Šovljanski.

Čak i ljudi koji su najviše stradali u tim kibucima, nastavlja reporter N1, mnogi od njih su se bavili humanitarnim radom.

„I sa tim ljudima smo pričali. Oni su čak organizovali lečenje palestinske dece. Dva puta nedeljno su išli po decu obolelu od raka i vodili ih u izraelske bolnice da primaju hemoterapiju“, kaže Šovljanski.

„Onda je Hamas uradio to što je uradio“, kaže.

Šovljanski ističe da je Izrael izdao saopštenje da humanitarna kriza nije velikih razmera.

Kako kaže reporter N1, u izraelskim napadima na Gazu, stradalo je preko 2.000 dece, 5.000 civila.

„Njih 1.500 ih je još pod ruševinama, još ih nisu izvukli. Više od 100 vazdušnmih napada svaki dan imaju Izraelci otkako je sve to počelo. Kažu da je Hamas taj koji je zaplenio milion litara goriva i da ga ne dostavljaju bolnicama, a da bolnicama nedostaje goriva jer nemaju struje. Nedostaje gorivo za inkubatore, nemaju vode. Stižu vesti da piju slanu vodu, zagađenu vodu i da ima sve više bolesnih u tim nehumanim uslovima u kojima ljudi žive. Izrael ne propušta ništa. Ni humanitarnu pomoć. Mislim da su u tri, četiri navrata ušli iz Egipta sa humanitarnom pomoći, što je njima nedovoljno“, kaže nam Šovljanski dodajući da su grupe humanitarne pomoći brojale 17, 19, 20 kamiona.

On pravi paralelu kazavši da je u uslovima kada nije rat, Palestincima 25 kamiona dostavljalo pomoć.

„Sad im treba preko 100 kamiona dnevno. To ne stiže“, kaže.

Šovljanskom i snimatelju Slobodanu Španiću ovo nije prvi put da izveštavaju iz ratom zahvaćenih područja.

Njih dvojica su izveštavali i sa ukrajinskog ratišta.

Ispostavilo se da su Španić i Šovljanski odleteli za Izrael poslednjim avionom Er Srbije.

Kako nam je rekao let je bio zanimljiv jer je kompletna posada bila muška.

On kaže da poslednjih pola sata leta, zbog bezbednosnih procedura kada se uđe u izraelski vazdušni prostor, nema kretanja u avionu.

„Svi moraju da sede. Čak i članovi posade sednu. Nisu hteli da nam kažu iz Er Srbije, iz bezbednosnih razloga, kojom rutom idemo tamo“, kaže Šovljanski.

Prvobitni plan je bio da ostajemo sedam dana, kaže, sa mogućnošću da produžimo.

„Međutim, sutradan smo čuli da je Er Srbija otkazala sve letove do kraja novembra. Biće zanimljiv taj povratak nazad jer je većina kompanija sveta otkazala svoje letove. Uglavnom lete samo izraelske kompanije“, kaže Šovljanski.

Kako je rekao u razgovoru za Danas, u Gazu ne može da se uđe iz Izraela, zato što Izrael drži sve zatvoreno.

„Mi smo pre dva dana išli sa izraelskom vojskom, to je bilo organizovano za strane novinare, ovde u Izraelu, u obilazak jednog kibuca koji je najgore prošao Beri (Be’eri). On im je postao simbol toga što je Hamas uradio tog 7. oktobra kada su izvršili teroristički napad. Stradalo je mnogo ljudi, 108 njih je ubijeno u tom kibucu“, prepičava Šovljanski.

Dodaje da su im ljudi opisali kako je izgledalo u 6.30 ujutru kada su hamasovci počeli da upadaju na motorima.

„Oni imaju zaštitnu ogradu i zid koji ih razdvaja od Gaze i imaju jedan prelaz preko kog se redovno prelazi i imaju vojsku po tim kibucima. Ti kibuci su male zajednice, komune, ima ih 270 u Izraelu i broje od 80 do 2.000 stanovnika. Uglavnom su počeli da se bave poljoprivredom i kasnije su razvili još neke biznise. Najbliži su Gazi. Zanimljivo je da su ti ljudi u tim kibucima uglavnom levičari i zalažu se za mir sa Palestincima. Ima mnogo Palestinaca koji su imali dozvole da prelaze i rade u Izraelu, i mnogo njih je i radilo u tim kibucima. Radili su u kućama, kao majstori, zidari… u Gazi, recimo, za jedan dan dobiju 100 šekela a u tim kibucima za dan dobiju 800 šekela. To je neki odnos za dan“, kaže Danasov sagovornik.

Kako dodaje, ispalo je da je Hamas sve to organizovao tako što su infiltrirali neke ljude tamo koji su radili sa njima.

„Bukvalno su znali sve gde se šta nalazi. Imali su plan, godinu dana unazad, su planirali to. Neki papiri su im ispali kada su bežali i onda se saznalo da su to planirali. Znali su gde su im kuće, gde im je struja, šta će da preseku,. Razneli su bombama tu žicu i zidove. Upali su džipovima, kamionima sa mašinkama, motorima, iz vazduha su upadali paraglajderima i napravili masakr. Pobili su preko 1.400 ljudi, oteli preko 200 i otišli nazad. To se sve desilo tako brzo da je i Izrael bio zatečen, nisu znali šta im se dešava. Vojska nije stigla da reaguje i svi su ovde u šoku kako im se takom nešto desilo, pošto važe da imaju jednu od najboljih obavešrajnih agencija“, priča Šovljanski.

On ističe da je ono što su tamo videli – strašno.

„Kuće koje su zapaljene, raznete granatama, bombama… rupe od metaka po kućama, drveću.. Jedna najstrašnija scena koja se meni urezala jeste kuća u koju smo ušli u kojoj je živela petočlana porodica, sa troje dece. Sve su pobili, cela kuća je krvava. Osetiš miris paljevine i krvi koja stoji tu dve nedelje“, dodaje naš sagovornik.

Na pitanje kako su se ljudi u kibucu branili, Šovljanski odgovara: „U kibucima imaju male grupe od dva, tri čoveka, do deset, najviše, koji su organizovani lokalno i naoružani. Svi su naoružani. To je prva jedinica za reagovanje ako se nešto desi. Oni su uspevali da se odbrane, da razvlače to nekoliko sati dok nije stigla izraelska vojska da ih evakuiše“.

On dodaje da je sve vreme dok su bili tamo protivvazdušna odbrana Izraela pucala oko njih, jer Hamas i dalje ispaljuje rakete.

Ispaljeno je blizu 8.000 raketa na Izrael.

„Prvi dan kad smo došli zatekle su nas sirene za vazdušnu opasnost u Tel Avivu. Imaš po pojasevima koliko je koji pojas udaljen od Gaze. Kad se oglasi sirena imaš 70 sekundi da odeš do skloništa. Znači da je raketa već u vazduhu i da leti ka cilju koji je radar otkrio. Svuda imaju skloništa, po hotelima, kućama, zgrada… Imaš 70 sekundi da se skloniš dole do skloništa. Posle 70 sekundi znači da je sve prošlo. Oni imaju gvozdenu kupolu koja čuva aerodrom i velike gradove. Preko 95 odsto je uspešnost obaranja tih raketa. Ako nemaš sklonište moraš da legneš na zemlju i pokriješ glavu rukama. To je procedura koju ti objasne kad stigneš ovde.

U kibucu Beri gde smo bili, imaš 15 sekundi, kada se oglasi sirena, da se skloniš, čučneš, legneš… 15 sekundi – raketa ili je pala ili nije pala. Juče smo bili u Jerusalimu, oni su dalje od tel Aviva. Tamo nema sirena za vazdušnu opasnost jer Hamas ne može da dobaci raketama donde“, priča naš sagovornik.

On kaže da je u Tel Avivu skraćeno radno vreme, da se ljudi ne okupljaju masovno, osim demonstracija protiv vlade zbog svega ovog što se desilo, i porodica kidnapovanih koji traže da se uradi sve da se oslobode članovi njihovih porodica.

„Kad pričaš s njima oni kažu da se ne boje, da su navikli. Strašno je ovo što im se desilo, kažu da je to gore od Holokausta i da je najviše Jevreja ubijeno u jednom danu od Drugog svetskog rata. Podržavaju vojsku, hoće da se osvete, da se Hamas uništi. Ima i onih koji kažu da je za sve kriva izraelska vlada, (Benjamin) Netanjahu. Kažu da su vodili previše agresivnu politiku prema Palestincima u Gazi i da je ovo sve rezultat toga. Kad su proglasili ratno stanje redukovali su prevoz, sad su ga vratili u normalu. Na početku deca nisu išla u školu, sada idu jedan dan, ostale dane pohađaju onlajn nastavu. Morali su i to da urade, da svi objekti, obrazovne ustanove, imaju skloništa. Sednete u kafić da popijete kafu, konobar nosi pištolj za pojasom. Takva je atmosfera. Imaju oni te rezerviste koji nose, nema ih mnogo, koji su civilno obučeni i nose automatsku pušku. Idu momak i devojka, momak nosi automatsku pušku“, prenosi atmosferu Šovljanski.

On ukazuje da je sa snimateljem pričao u Jerusalimu sa rođakom jedne od kidnapovanih žena.

„Hamas je objavio snimak kako moli za život i moli da je ne povrede. Opisala nam je kakva je ta žena bila, da je bila umetnica, volela je muziku. To joj se desilo u tom kibucu na žurci gde je pobijeno 260 ljudi. Ona je tamo oteta. Pričali smo sa ljudima koji su preživeli napad u tom kibucu. Njih su evakuisali, raselili. Ljudi sa kojima smo pričali uglavnom su sami bežali kolima. Raseljeni su po hotelima i tim prihvatnim centrima koje su organizovali oko Jerusalima i Tel Aviva. Kažu da se ne osećaju bezbedno i traže od vlasti da im garantuju bezbednost“, ističe Šovljanski.

Dodaje da su razgovarali i sa Palestincima u ističnom Jerusalima koji tvrde da je Izrael odgovoran za sve jer su potpisali sporazum u Oslu pre 30 godina i da je tim sporazumom predviđeno da dobiju deo teritorije i svoju državu Palestinu, a da Izrael od tada to ne radi, već da su naprotiv zauzeli ceo Jerusalim.

„Izraelci su, kako pričaju, činili razne zločine prema Palestincima, ubijali, palili, sravnili delove grada… Sve to zajedno deluje da mira neće biti do ko zna kad, i pitanje je da li će ga uopšte biti“, kaže Šovljanski.

Skoro se pojavio snimak Hamasa koji oslobađa dve starije Izraelke. Na snimku se vidi kako se jedna od njih pozdravlja sa Hamasovim vojnikom. Isto tako, pojavili su se medijski natpisi da društvene mreže oganičavaju „propalestinski sadržaj“. Zbog toga, pitali smo našeg sagovornika da prokomentariše kako takva situacija izgleda iz ratnog područja na kome se on nalazi.

„Prvo je Hams pustio dve američke državljanke koje su poreklom iz Izraela, majku i ćerku. Onda su pustili dve starije žene od 83 i 85 godina. Ta starija žena se pozdravila sa jednim vojnikom Hamasa. Onda su bile pregledane u bolnici u Tel Avivu i zatim su imali konferenciju za medije. Opisale su šta su prošle. Opisala je da su prošli pakao sa njima. Da su je oteli, da je imala modrice od toga što su je na motoru odvezli u Gazu i sve su ih ubacili u tunele. Ta žena je rekla da su imali hranu, jeli su krastavce i beli sir isto kao i vojnici Hamasa. Spavali su na dušecima na podu. Imali su lekara koji ih je obilazio na tri dana i imali su lekove za one kojima su bili potrebni. Optužila je državu Izrael da nije učinila sve što je potrebno da ih odbrani. Optužila je i Izraelske odbrambene snage (IDF)“, kaže za Danas Šovljanski.

On kaže da su Izraelci usvojili restriktivan zakon jer su u ratu, što je uobičajeno, da ograniče informacije. Mogu da zabrane medije, a to su najviše uradili zbog Al Džazire jer su rekli da propagira Hamas i izlaže Izraelce u čitavom svetu različitim napadima.

Španić i Šovljanski ne znaju kada će da se vrate niti kako će to izvesti.

„Nadam se uskoro. Svi čekaju tu kompenu invaziju jer u tom slučaju može da se proširi sukob gore na severu sa Libanom. Oni već imaju razmenu vatre sa Hezbolahom. To može da postane mnogo ozbiljnije i opasnije. Iran podržava Hezbolah, oni imaju oko 100.000 vojnika koji su mnogo bolje naoružani od Hamasa. Izrael je već evakuisao stanovništvo na severu, negde oko 50.000 ljudi je raseljeno. Imaš i 200.000 Izraelaca koji su iz najugroženijih područija prebačeni u veće gradove“, kaže reporter N1 Branislav Šovljanski koji se nalazi u Izraelu.