„Brat Kamala i Majka zmajeva“: Gardijan analizira izbore u SAD

Uzmimo, na primer, Nensi Pelosi, „Majku zmajeva“ – glavnog lika u igri prestola – kako je predstavljena na konvenciji.

Sama Kamala Haris bila je označena kao Brat (derište) u trenutku kada je Džo Bajden odstupio, ali majka Harisove – koja je imala indijsko nasleđe i odgajala je Haris kao samohrani roditelj – proglašena je uberbratom, više derištem od čak i njene ćerke, ukazuje kolumnistkinja Gardijana Nesrine Malik, autorka knjige „Nama su potrebne nove priče: Izazivanje toksičnih mitova iza našeg doba nezadovoljstva“.

Komentatori su sugerisali da dečko od pevačice Tejlor Svift, NFL igrač Travis Kelsi, ima mnogo zajedničkog sa predsedničkom kandidatkinjom demokrata i njenim potpredsednikom Timom Valcom, i šire sa „muškarcima“ demokratama koji se ne stide da pričaju o svojim ženama i devojkama i zauzmu pozadinu.

Haris je uhvatila ovu labavu amalgamaciju kinematografskog performansa i kulturnog duha vremena tako što je liberalima pružila ono što im je preko potrebno: „Bijons trenutak“.

Ona doživljava svoju „renesansu“, piše kolumnista Njujork tajmsa Čarls M. Blou – referenca na spektakularnu pirotehničku turneju koja je uzdigla Bijonse u status pop ikone.

Glasina da se i sama Bijonse pojavljuje kao iznenadni gost u DNC-u izazvala je mnogo spekulacija, kao da će samo njeno prisustvo blagosloviti kampanju i odrediti njen politički legitimitet.

Memovi, slavna i kulturna simbolika postali su jezik ne samo političkog učinka, već i političke analize i medijskog izveštavanja.

Svetovi društvenih medija i politike su se u potpunosti spojili, stvarajući neku vrstu proširenog zabavnog događaja.

Sama transforamcija Haris, u roku od nekoliko dana, od potpredsednice sa relativno malim uticajem i malog prisustva u džagernauta (lik iz Marvelovih firmova) u kakvog je postala, uključivala je užurbano prepisivanje scenarija.

Samo godinu dana nakon što je preuzela potpredsedničku funkciju, pitanje je bilo „gde je pošlo po zlu“ za Haris.

Bila je „zakočena u javnoj svesti“. Početkom prošle godine, Njujork tjams je izvestio da su se „čak i neke demokrate na koje su njeni savetnici upućivali novinare privatno poverili da su izgubili nadu u nju“.

Njena brza rehabilitacija u političku Bijonse delimično potiče od panike. Na trenutak je izgledalo kao da će Bajden zaista odbiti da se povuče – što bi donelo definitivnu pobedu Donaldu Trampu.

Zatim mu je pokušaj atentata na Trampa dao sopstveni narativni podsticaj, koji se kroz meme, muziku i onlajn reakciju na sličan način spojio da Trampa predstavi kao moćnog pobednika protiv slabe aktuelne ličnosti.

Haris se pojavila kada se činilo da je sve izgubljeno. Zaplet se nije toliko izokrenuo koliko je bio nasilno izokrenut, nudeći Haris kao spoj kulturnih referenci za dobro raspoloženje i sadržaja koji se pamti.

Sve ovo izgleda simptomatično i za političke strepnje liberala i za njihovo povlađivanje promenljivim navikama političke potrošnje.

Za kreatore mišljenja za koje se predsedništvo Baraka Obame pretvorilo u Trampovu noćnu moru, ova grozničava rehabilitacija Haris izgleda kao hitna dužnost.

Ove tendencije su takođe ubrzane realnom perspektivom drugog Trampovog mandata i sveprisutnom senkom koju je bacio od 2016. Od njegovih prvih izbora, desničarski pokret čija moć leži u gadosti i gnušanju je rastao pod Trampovom vlašću.

Demokrate se možda nadaju da alternativa ovom mraku leži u predstavljanju Haris kao „predsednice radosti“, kako ju je nedavno nazvao Bil Klinton.

Privrženost senzaciji, a ne suštini, može izgledati razumno ako pretpostavite da se ne može osloniti na biračko telo u donošenju odluka na osnovu detalja i ispitivanja – i ako verujete da je najsigurniji imenitelj koji povezuje birače u podeljenoj naciji da im predstavi politika koja se ne oslanja na njihovu materijalnu realnost niti artikuliše jasnu viziju bolje budućnosti, već se radije oslanja na njihov status potrošača uzbudljivog spektakla.

Čini se kao strategija visokog rizika na izborima sa visokim ulozima, na kojima demokrate mogu doći do saznanja da je glasač nepredvidiv, hirovit i nepokolebljiv po partijskim linijama ili političkim konvencijama. Ili jednom rečju, „derište“.