Brazilska privreda cveta zahvaljujući Kini i Rusiji

Marsio Pohman je već nekoliko meseci na čelu brazilskog Zavoda za statistiku (IBGE). Taj ekonomista, kojeg je na dužnost postavio predsednik države Lula da Silva, već na početku svog mandata ima radosne vesti za svog šefa. Brazil je opet među deset najvećih svetskih ekonomija s ostvarenim rastom od 2,9 odsto i BDP-om od 2,17 biliona američkih dolara u 2023. godini.

Privreda najveće južnoameričke države tako nastavlja pozitivan trend iz 2022. za vreme mandata spornog predsednika Žaira Bolsonara. Zato je bivši predsednički kandidat Kiro Gomes za američku Si-En-En zlobno prokomentarisao da Lula „nije ništa“ promenio u Bolsonarovoj ekonomskoj politici.

Poljoprivreda kao motor ekonomskog rasta

Jedan od razloga za rast brazilske privrede je krajnje efikasna agrarna industrija. Zahvaljujući rekordnoj proizvodnji soje i kukuruza brazilska poljoprivreda je prošle godine zabeležila rast od 15,1 odsto. To je novi rekord.

Osim toga, ekonomski uspeh te zemlje usko je povezan i s odlukom Lule da Silve da Brazil u aktuelnim geopolitičkim sukobima zadrži na strani Pekinga i Moskve. Ta odluka se ekonomski isplatila.

Kina je najvažniji ekonomski partner Brazila

„Međunarodna trgovina Brazila danas više nije zamisliva bez Kine“, kaže za DW profesor Roberto Gular sa Univerziteta Brazilija. „Kina je najvažnija zemlja za brazilski izvoz, 2023. je Brazil u tu ogromnu azijsku državu izvezao robu u vrjednosti od 104 milijarde dolara. To je tri puta više od izvoza u SAD.“

On ističe da je Kina u poslednjih deset godina takođe povećala svoje investicije u Brazilu, ali i diverzifikovala svoj angažman u brazilskoj privredi. Gular navodi da je Kina veoma prisutna u automobilskoj industriji, energetici i poljoprivredi.

Važna je i Rusija

On takođe ukazuje da je i Rusija važna za Brazil, pre svega zbog veštačkog đubriva. Zbog embarga koji su zapadne zemlje uvele nakon ruske agresije na Ukrajinu, Brazil je postao treći po važnosti uvoznik fosilnih goriva iz Rusije.

„Konačno, ne sme se zaboraviti da su Brazil, Rusija i Kina članice BRIKS-a i partneri u Novoj razvojnoj banci, čija je glavna uloga ulaganje u infrastrukturu“, kaže Gular. BRIKS je ekonomski savez rastućih ekonomija, Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, koji se sve više otvara i za nove članice.

Brazil – otvoren za sve strane

Istina, tu pozitivnu sliku kvare neuspesi poput onog koji beleži državni naftni koncern „Petrobras“, čija je vrednost nedavno znatno pala na burzi. Ipak, trenutno sve ukazuje da bi Brazil mogao da postane motor napretka u Južnoj Americi. Skoro svake nedelje stižu milijarde teške najave investicija stranih proizvođača automobila koji Brazil vide kao tržište budućnosti. To će srednjoročno imati pozitivan efekat, čak i ako Brazil ponovo sebi dozvoli veće državne izdatke i tako optereti svoj budžet.

Ekonomski stručnjak Felipe Rodrigez s brazilskog Univerziteta Federal Fluminense (UFF) smatra da je njegova zemlja u dobroj poziciji i zato što je otvorena za sve strane: „Brazilska trgovina s Kinom je veoma izražena, ali Brazil je još uvek trgovinski partner i sa SAD.“ Ipak, kako prenosi Rodrigez, trgovinska razmena sa SAD je smanjena, a sa Kinom je ostvaren suficit od 51 milijarde dolara.

Osim toga, Brazil se u okviru Merkosura, odnosno zajedničkog tržišta zemalja Južne Amerike, zalaže za sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini s Evropskom unijom, kao i s pojedinim azijskim zemljama, recimo sa Japanom.