Brazilska realnost i velika Lulina obećanja o zaštiti prašuma Amazonije

Lula da Silva je 16. novembra na klimatskom samitu COP27 u Egiptu rekao da će Brazil učini sve što je potrebno da postigne nultu deforestaciju u amazonskoj prašumi, ističe Tajms.

Novoizabrani brazilski predsednik rekao je razdraganoj publici da će rešavanje klimatskih promena biti jedan od najvećih prioriteta njegove vlade, nakon što je krčenje šuma, dodaje londonski list, poraslo na 15-godišnji maksimum pod njegovim suparnikom na izborima Žairom Bolsonarom.

Lula je delegatima na COP27 u Šarm el Šeiku rekao da je njegova zemlja ponovo otvorena za finansijske doprinose fondu za zaštitu prašume. Donatori, uključujući Njemačku i Norvešku, prestali su slati priloge u Amazonov fond pošto je on zamrznut pod Bolsonarovim, ali je Lula rekao da su obe zemlje nagovestile da će nastaviti isplate.

Iako nema sumnje da je novoizabrani brazilski predsednik pun ambicija kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, analitičari smatraju da će ostvarenje tih obećanja biti izazov, ukazuje BBC.

Lulu čeka teška bitka kod kuće u Brazilu, gde se suočava sa značajnim protivljenjem u Kongresu i podeljenim društvom oko njegovog povratka na vlast, ističe britanski javni servis.

Stručnjaci smatraju da Lula mora da preokrene Bolsonarovo nasleđe ponovnom izgradnjom agencija za zaštitu okoline i odmrzavanjem Amazon fonda. Takođe će morati da se suoči s kriminalcima u Amazonu, kazao je šef brazilske mreže Opservatorija za klimu.

Na prvom putovanju u inostranstvo posle pobede na prošlomesečnim izborima, Lula je uživao u optimizmu koji mnogi osećaju sada kada je ponovno na vlasti zaštitnik ekosistema koji je ključan za globalnu klimu, piše Njujork tajms.

Poziv na samit UN pre inauguracije, rekao je Lula u govoru 16. novembra, „priznanje je da svet želi da hitno vidi Brazil da ponovo učestvuje u raspravi o budućnosti planete“. Lula stupa na dužnost 1. januara.

Lulino ranije iskustvo u obuzdavanju krčenja šuma je mnogima na samitu dalo nadu i velika očekivanja za njegov sledeći predsednički mandat, navodi Njujork tajms, ističući da je 2003, kada je Lula prvi put postao predsednik, krčenje šuma u Amazoniji imalo jednu od najvećih stopa ikada. Do kraja njegova drugog mandata 2010. stopa krčenja šuma pala je za 67 odsto.

Međutim, naglašava list, u Brazilu se Lula danas suočava s političkom slikom koja je mnogo više polarizovana nego u vreme njegovog prethodnog mandata.

Mnogi stručnjaci smatraju da je sada seča šuma više povezana s organizovanim kriminalnom, dok su neki od najžešćih Lulinih kritičara upravo u Amazoniji, gde su lokalni čelnici za vreme Bolsonara profitirali od slabog sprovođenja zakona o zaštiti okoline.

Uprkos Lulinim visokim obećanjima, zadatak nove administracije je ogroman, ukazuje Asošiejtid pres.

Dok mnogi ljudi, posebno ekolozi i zvaničnici slave obećanja o zaštiti Amazonije, brazilski čelnici se tradicionalno suočavaju s velikim razvojnim pritiscima koji dolaze iz sektora kao što su poljoprivreda i rudarstvo, kao i od mnogih ljudi koji žive u Amazoniji i smatraju da oni odlučuju kako će se upravljati ogromnim područjem.

Amazonska prašuma je opustošena krčenjem šuma, a oko tri četvrtine nje već je izbrisano urbanim i infrastrukturnim razvojem i agresivnim praksama agrobiznisa, ističe CNN dodajući da naučnici upozoravaju da se brazilska prašuma približava tački nepovratnog propadanja.

Naučnici tvrde da je dragocena brazilska prašuma sve manje sposobna za oporavak od poremećaja poput suše, seče i šumskih požara, te da na nekim mestima već emituje više ugljen dioksida nego što ga apsorbuje, što bi moglo imati ogroman negativan uticaj na trendove globalnog zagrevanja.