Svakoga dana od flota viljuškara razmešta sanduke lala, ruža, hrizantema i hiljada drugih vrsta cveća na najvećoj svetskoj cvetnoj pijaci u Alsmeru, blizu Amsterdama.
Glavni operativac holandske firme Rojal FloraHoland Ime Pasma budno motri na radnike koji razvrstavaju cveće pre nego što ga upute dalje prema destinacijama širom Evrope.
Ali, ta dobro podmazana operacija gde se robotska preciznost stapa s bezbrojnim bojama i mirisima, suočena je s do sada najtežim izazovom – Bregzitom, prenosi novinska agencija Hina.
„Pripremamo se za razne prepreke. Najgori scenario bi bio Bregzit bez dogovora, ali pripremamo se i za to“, kaže Pasma.
Holandija je slavna po svojim lalama, a industrija cveća vitalan je deo njene ekonomije sa sedam milijardi evra godišnjeg utroška.
Britanija je s delom od 850 miliona evra treće najveće tržište holandskog cveća, nakon Nemačke i Francuske, navodi Hina.
Ali, politički haos koji se stvara oko britanskog izlaska iz Unije u mnogim preduzetnicima izaziva zebnju zbog potencijalno negativnih poslovnih posledica.
Nigde taj problem nije toliko izražen kao u industrijama čiji proizvodi moraju ostati sveži.
Cveće se u Britaniju šalje trajektima, 90 odsto, ili tunelom ispod Lamanša.
„To je svež proizvod koji takav mora ostati dan, dva dok ne stigne do kupca“, kaže Pasma.
Zbog Bregzita bi deo tog cveća, bilo da je za kućne vaze, venčane bukete ili nešto treće, mogao zaglaviti na granici.
Izađe li Britanija iz EU bez dogovora, vratiće se granice i carine.
„Zajedno s industrijom voća i povrća radimo na uspostavljanju „zelene linije“, neke vrste carinjenja i papirologije unapred, tako da naši kamioni kada stignu u luku imaju posebnu liniju za trenutno ukrcavanje“, objašnjava Pasma, prenosi Hina.
„Pripremamo to dve godine, ali još nismo sigurni kakav će biti politički rasplet. Čekamo odluku tako da možemo stvarno početi raditi na rešenju“, dodao je.
S tradicionalno bliskim trgovinskim vezama s Britanijom, Holandija je među zemljama koje Bregzit najviše brine.
Holanđani procenjuju da bi ih Bregzit bez dogovora mogao koštati oko 2,3 milijarde evra do 2023. godine, a u industriji cveća to već osećaju.
„Već vidimo da se stvari menjaju. Zbog devaluacije funte, ljudi u Britaniji manje troše na cveće u evrima“, kaže Pasma.
Dugoročno je, ipak, optimističan.
„Ljudi u Britaniji će i dalje stavljati cveće na sto, a ono će i dalje stizati iz Holandije“, rekao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.