BRIKS u 2024: Ni papirni tigar, ni bauk

To je udarac, ali BRIKS će ga preživeti: Argentina se verovatno neće pridružiti tom savezu početkom januara – nova vlada je to najavila putem tvita. Ipak, BRIKS-u će se priključiti još pet zemalja: energetski teškaši Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Iran, kao i Egipat i Etiopija. Proširenjem, odnosno stvaranjem tzv. BRIKS-a Plus, taj savez jača svoju ulogu glasa Globalnog juga i dobija veću težinu u međunarodnoj politici. Proširenje se odvija pod predsedavanjem Rusije. I kada predsednik Vladimir Putin u oktobru postavi crveni tepih za samit u Kazanju, u Rusiji, na fotografiji će biti dvostruko više šefova država i vlada nego ranije.

Članice BRIKS-a su postigle veliki uspeh otkako su bankari Goldman-Saksa 2001. godine stvorili akronim „BRIC“ za investicioni fond, otkako su se lideri Brazila, Rusije, Indije i Kine prvi put sastali 2009. i otkako je Južna Afrika 2011. godine postala prva afrička zemlja koja se pridružila BRIKS-u. Taj uspeh posebno iznenađuje, jer demokratije poput Brazila, Indije i Južnoafričke Republike pragmatično rade sa autokratijama Kinom i Rusijom, prelazeći ideološke granice. Čak ni smrtonosne borbe između indijskih i kineskih trupa na spornoj granici 2020. nisu slomile BRIKS.

Razlike i ukrštanja

Značajan potencijal za konflikte sa sobom donose i nove zemlje-članice: Egipat i Etiopija se bore oko voda Nila. Saudijska Arabija i Iran se već decenijama žestoko bore za prevlast u Persijskom zalivu.

Ali bez obzira ne sve razlike, Johanes Plageman, politikolog sa hamburškog instituta GIGA, identifikovao je minimalni konsenzus: „Želja za međunarodnim poretkom kojim manje dominira Zapad.“

To ne znači neprijateljstvo prema Zapadu. BRIKS može da donosi odluke samo jednoglasno. Zato u budućnosti ni Kina, ni Rusija, ni Iran ne mogu lako da nametnu svoj stav. Za većinu zemalja BRIKS-a trebalo bi da važi ono što je indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džaišankar naglasio u septembru govoreći o svojoj zemlji: „Indija nije zapadna, a nije ni anti-zapadna“.

Izvan logike tabora

Članstvo u BRIKS-u, objašnjava politikolog Ginter Majhold, ne nudi samo jačanje pozicije u međunarodnoj politici. Ono takođe pruža priliku da se izbegne blokovsko razmišljanje u rastućem geostrateškom nadmetanju između Kine i Rusije s jedne i Zapada s druge strane. „Sa članstvom u BRIKS-u postaje jasno da ne želite da upadnete u tu blokovsku logiku, već da umesto toga želite da zauzmete nezavisan stav“, kaže Majhold, koji predaje na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

Ginter Majhold: Članstvo u BRIKS-u pruža priliku da se izbegne blokovski način razmišljanja

Signal te nezavisnosti jeste to da je Vladimir Putin početkom decembra, uprkos ruskom napadu na Ukrajinu, primljen sa svom pompom u budućim državama BRIKS-a, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima – i uprkos međunarodnoj poternici. U Abu Dabiju nije samo povorka lidera Kremlja prošla bulevarima obeleženim ruskim zastavama – borbeni avioni su iscrtavali boje ruske zastave na pustinjskom nebu. Uz toliko gostoprimstva prema Putinu, skoro da bi moglo da se zaboravi da se Emirati smatraju saveznikom SAD i da one u toj zemlji drže tri vojne baze.

Rusija profitira od predsedavanja BRIKS-om

Predsedavanje BRIKS-u i organizacija samita 2024. pružaju Rusiji nekoliko prednosti, procenjuje stručnjak instituta GIGA Plageman. Prvo, na unutrašnjem planu to pokazuje da Rusija ni u kom slučaju nije toliko izolovana kao što Zapad želi. „I onda, naravno, suština za Rusiju je takođe to da je u stanju da posluje zaobilazeći Zapad, da može efikasno da zaobiđe sankcije i da može profitabilno da prodaje svoje sirovine.“

Već sada se čak i saveznici Zapada unutar BRIKS-a jedva pridržavaju zapadnih sankcija Rusiji. Na njih se delimično gleda kao na signal upozorenja: sankcije protiv Rusije i Irana, zamrzavanje deviznih rezervi i isključenje iz međunarodnog platnog sistema SWIFT, podstakli su napore da se za svaki slučaj traže alternative finansijskom sistemu kojim dominiraju SAD. Izgradnja prave alternative je teška i zahteva vreme, ali Ujedinjeni Arapski Emirati, na primer, već dozvoljavaju da se isporuke gasa i nafte za Indiju i Kinu plaćaju lokalnim valutama, umesto američkim dolarima.

BRIKS čak nema sopstveni sekretarijat – ali ima svoju finansijsku instituciju: Novu razvojnu banku. Prijemom bogatih naftnih monarhija Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ta banka bi mogla da poveća svoj kapital. Berlinski politikolog Majhold objašnjava da to znači stvaranje alternativnih izvora finansiranja za nacionalne razvojne projekte, ali i za javne dugove – „koji nisu povezani s uslovima koji se obično pripisuju Svetskoj banci ili Međunarodnom monetarnom fondu“.

Vrednosti? Interesi!

Plageman očekuje dalje promene kao rezultat uspona globalnog Juga i relativnog gubitka moći Zapada: „U mnogim oblastima međunarodne politike, svet će postati transakcionalniji“. Autor nedavno objavljene knjige „Mi nismo svi – Globalni jug i ignorisanje Zapada“, objašnjava šta to konkretno znači: „Manje će se vrednovati ideološko usklađivanje, promocija demokratije, ljudska prava i tako dalje, već će sve veći fokus biti na ostvarivanju sopstvenih suštinskih interesa.“

„Ono što nemačka ministarka spoljnih poslova propagira širom sveta, a to su partnerski odnosi zasnovani na vrednostima kao osnova saradnje, neće se smatrati osnovom“, potvrđuje Ginter Majhold. „Ono što mi pokušavamo da prodamo kao poredak zasnovan na pravilima je ono gde članice BRIKS-a kažu: ’Nismo mi postavili pravila. I nema razloga da se pridružimo ili podvrgnemo tom pravilniku’.“ Pogotovo za manje moćne zemlje, „poredak zasnovan na pravilima uvek je bio malo više od licemerja na globalnom nivou“, kako su to nedavno samokritično konstatovali Džulijan Barns-Dejsi i Džeremi Šapiro u američkom časopisu „Forin polisi“.

Razgovor je važan

Plageman zagovara smiren pristup BRIKS-u. On savetuje da se na taj savez država gleda kao na partnera za saradnju – gde god to sadržinski ima smisla. „Ako velike međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije postaju sve manje sposobne za delovanje, preostale grupe, grupice i institucije moraju barem potencijalno biti u stanju da sarađuju. Nema smisla stvarati neprijateljstvo“, ističe Plageman.

Ginter Majhold je nedavno u dokumentu za uticajnu berlinsku istraživačku Fondaciju nauka i politika (SWP) izneo konkretan predlog kako bi Zapad i BRIKS mogli da započnu dijalog: kroz zajedničke forume za dijalog između glavnih pregovarača G7 i BRIKS-a. Oni čak ne bi morali ni da budu javni i mogli bi da se bave oblastima politike koje manje utiču na geopolitičko nadmetanje. Kao primer Majhold navodi zaštitu životne sredine, klimatsku ili globalnu zdravstvenu politiku.