Brisel ima plan za borbu protiv lažnih vesti na Internetu

Kako za RTS javlja dopisnik iz Brisela Dušan Gajić, nije bio značajnijeg događaja u Evropi u poslednje vreme, a da se nije govorilo o uticaju lažnih vesti koje se šire preko interneta i društvenih mreža. Od referenduma o Bregzitu, do referenduma u Kataloniji, izbora u više zemalja, govorilo se o uticaju lažnih vesti, svesno plasiranih dezinformacija kojima tehnologija i društvene mreže omogućuju brzo i neometano sirenje bez filtera.

Sada su na delu pokušaji da se ova stvar uredi i reguliše, ali jedno je sigurno – kad u Briselu kažu ili fejk njuz ne misle isto što i kolega u Beloj kući Donald Tramp, koji tu etiketu redovno stavlja medijima i novinarima čije mu se izveštavanje ne dopada. Zato u Briselu sada izbegavaju izraz lažne vesti i, umesto njega, govore o dezinformacijama na internetu, ali u oba slučaja reč je o istom problemu.

Čak četiri evropska komesara izašli su pred novinare proteklih dana da predstave akcioni plan protiv širenja dezinformacija na internetu. Komisija traži od država članica i društvenih mreža, poput Fejsbuka ili Tvitera da se suprotstave ovoj pretnji, za koju kažu da dolazi najviše iz Rusije, ali i od populista unutar same Evrope.

Potpredsednik Evropske komisije Andrus Ansip podseća da dezinformacija nije nova stvar, pošto je već vekovima sredstvo političkog uticaja. Ali ono što je novo u ovom veku, smatra Ansip, jesu brzina, agresivnost i lakoća sa kojom se dezinformacije šire.

Komisija zato predlaže sistem za rano uzbunjivanje preko kojeg bi zemlje članice u realnom vremenu razmenjivale podatke o dezinformacijama. Od društvenih mreža i pretraživača, kao što je Gugl, očekuje se da jasno naznače plaćeni sadrzaj od informacija i da u najkraćem roku zatvore lažne naloge i one koje šire lažne vesti.

Evropski komesar za bezbednosna pitanja Džulijan King najavljuje da će društvene mreže i druge platforme od sada, do izbora u maju, svakog meseca izveštavati o akcijama koje su preduzele protiv dezinformacija. Ako ne vidimo dovoljan napredak, razmotrićemo uvođenje zakonskih direktiva u ovoj oblasti, predočio je King.

Evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel najavljuje pomoć stvaranju nezavisne mreže evropskih istraživača, koji će proveravati činjenice. Kako je objasnila, njihov ključni zadatak će biti borba protiv dezinformacija, ukazivanjem na činjenice, u skladu sa principima slobode izražavanja i medija. Zatvaranje lažnih naloga, sprečavanje zarade onih koji šire lažne vesti su mere koje internet igrači primenjuju dobrovoljno, ali bi mogle postati zakonska obaveza.

U Komisiji kažu da je cilj fer kampanja i sprečavanje stranih aktera da manipulišu demokratskom raspravom. Kritičari, međutim, upozoravaju da predložene mere nisu dovoljne da zaštite evropske izbore od lažnih vesti. Digitalne kompanije nevoljno i sporo odgovaraju na zahteve vlasti, a spoljni akteri, poput Rusije, u ovoj oblasti ulažu neuporedivo više nego Brisel i zemlje članice.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić konstatuje da su društvene mreže postale neizbežni i sastavni deo političke komunikacije. On ukazuje da rasprostranjeno mišljenje da su populisti dobili prvu rundu u toj borbi, jer su brzo shvatili moć mreža da brzo i jednostvano šire jake poruke, maksimalno pojednostavljene, bez konteksta i provere.

Regulisannje i uvođenje u red ove oblasti neće se desiti preko noći. S druge strane, i oni koji sebe ne smatraju populistima, uključujući i evropske zvaničnike, sve aktivnije koriste moć društvenih mreža i pokušavaju da drže korak sa poslednjim trendovima.

Angela Merkel je, recimo, vrlo aktivna na Instagramu, a predsednik Evropskog Saveta Donald Tusk sve više skreće pažnju javnosti i medija svojim Instagram pričama.