„Tajfun“ u Briselu: Kalas neće oklevati kao Žozep Borelj

Pitajte većinu centralnih i istočnih Evropljana o Briselu i oni će reći da je njegova mentalna mapa zaglavljena u 20. veku, pišu u analizi za CEPA.org Natali Idalgo Martinez, koja izveštava opokriva transatlantskim odnosima između SAD i Evrope, evropsku bezbednost i geoekonomiju i Francis Haris, glavni urednik CEPA.

Dakle, dolazak komesara iz novijih država članica označio je značajan trenutak promene pošto je izvršna vlast EU počela svoj novi mandat 1. decembra. Među njima je baltički trijumvirat tri bivša premijera, po jedan iz svake od tri države.

Imenovanje Estonke Kaje Kalas za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost najviše upada u oči, ali značajne uloge imaju i Andrius ​​Kubilius, Litvanac koji će voditi odbrambeni portfelj Komisije, i Valdis Dombrovskis, koji se vraća kao ekonomski komesar.

„U nemirnom svetu u kome glasovi iz takozvane istočne Evrope nastoje da se čuju, Kalas i Kubilijus neće biti samo dašak svežeg vazduha već tajfun“, kaže Edvard Lukas iz CEPA.

Taj par teško da je mogao biti bolje izabran jer se blok suočava sa mračnom situacijom na svojim istočnim granicama.

„Ljudi koji su odrasli pod komunizmom shvataju slobodu ozbiljnije od onih koji nikada nisu morali da brinu o tome“, kaže Lukas.

Razumevanje koje Kalas ima o pretnji sa kojom se kontinent suočava samo će biti izoštreno istorijom njene zemlje.

Ona je prva visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost čije hapšenje traži Kremlj i prva čija je porodica strpana u stočne vagone radi deportacije u Sibir.

Zidovi njene stare kancelarije u Talinu nosili su imena 66 estonskih premijera i ministara vlade koje je ubila Rusija. Ona je optužila zapadnoevropske kolege za naivnost u njihovim odnosima sa Putinovim režimom.

Sve to je podvučeno njenom odlukom da svoj prvi dan kao visoka predstavnica provede u Ukrajini, gde je izjavila da EU želi da zemlja pobedi u ratu.

„Kalas zapravo zna nešto o spoljnim poslovima, nešto čemu su se velike države članice do sada opirale kako ta osoba ne bi prekršila svoju egoističnu potrebu da bude ‘državnik'“, kaže bivši estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves, istaknuti saradnik CEPA. „To će se, nadam se, promeniti sa Kalas“.

Elokventna i pragmatična, 47-godišnja liberalka donosi značajno političko iskustvo kao uglavnom uspešna premijerka. Ovaj rekord će ojačati njen kredibilitet kada je u kontaktu sa svetskim liderima, smatra Džejms Moran, viši naučni saradnik u briselskom Centru za evropske političke studije. Vatrena i glasna kritičarka Kremlja, ona će u najmanju ruku promeniti ton odgovora EU na Putinovu agresiju.

Njen dolazak teško da bi mogao doći u važnijem trenutku. Sa Donaldom Trampom koji se vraća u Belu kuću u januaru i ukrajinskim snagama u povlačenju, potpuno je nejasno šta se sada može dogoditi sa podrškom SAD Ukrajini.

U krajnjoj liniji, EU može biti primorana na užasan izbor – pronaći značajne sume za samostalnu podršku Ukrajini ili prepustiti Vladimira Zelenskog i njegove ljude njihovoj sudbini.

I jedno i drugo bi imalo duboke posledice, ne samo pronalaženje potrebnih milijardi kroz povećanje duga ili smanjenje potrošnje s jedne strane, ili prihvatanje miliona novih izbeglica i pobedničke Rusije na istočnoj granici NATO/EU, s druge strane.

Nema sumnje da će se Kalas zalagati za prvu opciju – kao premijerka Estonije, povećala je potrošnju svoje zemlje na odbranu iznad tri odsto BDP-a 2023. i postala drugi najveći donator Ukrajine po doprinosu BDP-u.

Drugim rečima, ona se neće pokolebati na način na koji je to učinio njen prethodnik. Boreljov put u Moskvu u februaru 2021. bio je diplomatski fijasko koji je podvukao percepciju slabosti EU ubrzo nakon zatvaranja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Kasnije je ovo putovanje opisao kao „otvaranje očiju“, reči koje su nezamislive od Kalas.

Iako će verovatno biti jasnija i doslednija od Borela, Kalas ima svoje prepreke koje treba da prevaziđe. Ona će morati da dokaže da njena diplomatija ide dalje od istočnog krila EU i da osigura da ne koncentriše sve svoje napore na rusku pretnju, kaže Pablo del Amo, naučni saradnik na madridskom Kraljevskom institutu Elkano.

„Ona mora da uskladi svoje iskustvo i diskurzivnu putanju protiv Moskve sa drugim perspektivama i interesima“, rekao je on. „Uključujući i Kine, Bliskog istoka i globalnog juga, gde Kina i Rusija nastoje da izvrše uticaj“.

Kalas je obećala da će „čuvati geopolitičku i ekonomsku bezbednost EU“ suočenu sa proširenom podrškom Pekinga napadu Rusije na Ukrajinu i nelojalnom trgovinskom konkurencijom sa EU. Njen položaj signalizira konfrontativnije držanje.

Njena tvrđa linija prema Kini mogla bi da se pokaže od pomoći u ublažavanju razlika sa SAD i podsticanju saradnje na zajedničkom transatlantskom pristupu Pekingu, posebno nakon Trampovog povratka u Belu kuću. Ali to može uznemiriti neke unutar EU.

Ona će takođe naslediti fragmentiraniji pristup EU Bliskom istoku, gde je 27 članica teško podeljeno između pro i antiizraelskih pozicija.

Pronalaženje zajedničkih stavova o rastućem spektru hitnih međunarodnih pitanja biće teško pitanje.

„Najjača zaštita koju imamo od agresije Rusije i za poziciju Evrope u svetu je evropsko jedinstvo“, rekla je Kalas. Njen izazov je da ga izgradi.