Brisel ljut, ali ne želi krizu sa Italijom

Vladajuće partije Pokret pet zvezdica i Liga postavili su plafon budžetskog deficita od 2,4 odsto BDP-a, uz nastavak primene mere minimalnog prihoda za nezaposlene koja iznosi oko 800 evra, iako nije jasno odakle će za to naći novac. Odluka vlade u Rimu prkosi Evropskoj komisiji koja je zahtevala od Italije da obuzda svoje dugove. Najnovije mere kose se i sa predlozima tehnokratskog ministra ekonomije Đovanija Trije, koji je zagovarao manju potrošnju. Trija je pokušao da ograniči budžetski deficit na 1,6 odsto BDP-a, kako bi se izbeglo dodatno dugovanje Italije od 2.3 biliona evra.

Uprkos svemu, političke kolege Trije htele su pošto poto da „oslobode“ više novca kako bi ispunile izborna obećanja, koja uključuju osnovne prihode, smanjenje poreza i ukidanje planiranog povećanja starosne granice za penzionisanje. Odluka je očekivano izazvala oštre kritike ministra ekonomije EU Pjera Moskovisija. Kako je, međutim, rekao Moskovisi, Evropska komisija „nema interesa“ da pokreće krizu sa Italijom „niti da se rugamo pravilima Italije niti smanjujemo njen dug, koji ostaje eksplozivan“.

Vesti koje stižu iz Italije uticale su i na stanje na milanskoj berzi gde je zabeležen pad vrednosti akcija od dva odsto, dok je nekoliko banaka zabeležilo pad od najmanje pet odsto. Sve oči uprte su u najširi jaz za protekle tri nedelje između italijanskih i nemačkih prinosa od obveznica.

Italija, treća po veličini ekonomija u evrozoni, obećala je da će ozbiljnije smanjiti svoj dug, koji iznosi 132 odsto BDP-a i drugi je po veličini u zoni evra posle grčkog. Pre nego što su populisti preuzeli vlast, centristička vlada je imala plan da budžetski deficit snizi na 0.8 odsto do 2020. Imenovanjem tehnokrate za ministra finansija, Liga i Pokret pet zvezdica pokušali su da uvere i finansijska tržišta i Brisel da će sve biti u redu.

Lider Pet zvezda i zamenik premijera Luiđi di Majo stalno kritikuje budžetske restrikcije EU. On je rekao da nikakva šteta neće biti ako deficit premaši prag od tri odsto koji je postavio Brisel. Di Majo je zatim rekao da ako to može Pariz, može i Rim, misleći na francuski deficit javnog sektora koji će, prema očekivanjima, narasti na 2,8 odsto BDP u 2019. Zar Italija nije „suverena zemlja kao i Francuska“, zapitao se Di Majo.