Brisel predlaže nova pravila za upravljanje Šengen prostorom

Ciljane promene će dovesti do bolje koordinacije i bolje će opremiti zemlje članice da se suoče sa novim izazovima kada upravljaju kako zajedničkom spoljnom granicom Unije tako i unutrašnjim granicama unutar Šengen zone, navodi se u saopštenju EU.

Komisija želi da dozvoli prebacivanje iz jedne države članice u drugu ilegalnih migranata privedenih blizu njihove zajedničke granice, u okviru nacrta reforme šengenskog prostora predstavljenog danas.

Evropsko izvršno telo takođe planira da utvrdi propise oko mogućnost jedne države da produži kontrole na svojim unutrašnjim granicama u okviru Šengen zone i da uskladi mere donete na spoljnim granicama naspram zdravstvenih pretnji kao što je pandemija.

Iako je Šengen zona u principu prostor slobodnog kretanja bez unutrašnjih granica između 26 zemalja, (22 zemlje EU plus Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska), više zemalja je ponovo uspostavilo nasumične kontrole na svojim granicama poslednjih godina posle migrantske krize 2015. godine i terorističke pretnje. U skorije vreme restrikcije koje su države članice uvele u borbi protiv kovida-19 dodatno su rascepkale taj jedinstven prostor slobodog kretanja.

Šest zemalja – Francuska, Nemačka Danska, Austrija, Norveška i Švedska od 2015.godine svakih šest meseci produžavaju te granične kontrole koje su dozvoljene prema aktuelnim Šengen propisima za vanredne situacije i privremeno.

„Kao i sve uspešne stvari Šengen treba da bude ojačan da bi se suočio sa brojnim izazovima“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas predstavljajući predlog.

Predsednik Francuske Emanule Makron, čija zemlja preuzima predsedavanje Unijom u provoj polovini 2022. godine je naveo reformu Šengena kao jedan od svojih proriteta, tražeći veću efikasnost protiv neregularne migracije.

U jednom delu predloga se odgovara na taj zahtev, Komisija otvara mogućnost jednoj zemlji članici da prebaci nelegalnog migranta u susednu članicu preko koje je došao umesto da mora da ga vrati u zemlju porekla kao što je sada slučaj.

„Sa današnjim predlozima pazićemo da se kontrole na granicama uvode samo kao poslednja mera, na osnovu zajedničke procene i na potrebno vreme“, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.