Brisel traži od Hrvatske dokaze o proveri navoda o nasilju nad migrantima

Johanson je najavila i posetu delegacije Evropske komisije (EK) Hrvatskoj.

U pismu u koje Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid, evropska komesarka traži da Hrvatska podeli sa Evropskom komisijom broj navoda koje su hrvatske vlasti primile i istražile u protekla tri meseca i koliko ih je rezultiralo pratećom akcijom.

„Iako bi zakoni država trebalo da utvrdjuju postupke koji su u vezi sa istragama žalbi o radu granične policije ili bilo kojih drugih organa za sprovodjenje zakona, volela bih da dobijem i dodatne informacije o tome kako su u takvim istragama osigurane objektivnost i nepristrasnost, kao i uopšte o procesu istrage“, navodi Johanson u pismu koje je poslala krajem oktobra 2020. godine.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove poručila je hrvatskom ministru unutrašnjih poslova da nastavi sa naporima na svim frontovima, uključujući i dodatnu podršku ombudsmanki, te jačanju nezavisnog sistema praćenja.

Uključivanje hrvatske ombudsmanke, prema Ilvi Johanson, važno je u jačanju nadzora poštovanja temeljnih prava na spoljnim granicama, a posebno, kako navodi, u slučaju pojedinačnih žalbi.

„Želela bih da vas ohrabrim da dodatno podržite ombudsmanku u njenom teškom zadatku da istraži relevantne slučajeve i pozdravila bih uveravanje vaše strane da su razgovori koje ste vodili s njom dali konkretne pozitivne rezultate“, podvukla je Johanson u pismu.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove je potvrdila da će delegacija Evropske komisije posetiti Hrvatsku u toku novembra „kako bi razmotrili pitanja u vezi sa poštovanjem osnovnih prava“.

S druge strane, u pismu je upozorila hrvatskog kolegu da postoji značajno neslaganje u podacima o ilegalnim prelascima granice.

Tim pitanjem, navodi RSE, bave se dve institucije  – Eurodac, koji predstavlja evropsku bazu podataka o otiscima prstiju u azilu i Fronteks, koji pomaže zemljama EU i zemljama pridruženim Šengen zoni da upravljaju svojim spoljnim granicama.

Prema navodima Evropske komisije iznetim u pismu, „neslaganja izmedju statistike Eurodac i brojeva Fronteksa i dalje su značajna“.

Ilva Johanson je zbog toga zatražila od hrvatskog ministra unutrašnjih poslova da „otkrije okolnosti“ koje sprečavaju zagrebačke vlasti da se pridržavaju obaveza registracije prema Uredbi Eurodac i pravilima izveštavanja Fronteksa.

„Ovo je takođe važno s obzirom na sprovodjenje svih tekućih akcija kako bi se osiguralo da i dalje budu ispunjeni uslovi za potpunu primenu šengenske pravne tekovine“, upozorila je u pismu evropska komesraka za unutrašnje poslove.

Evropski ombudsman je ove nedelje potvrdio da je otvorio istragu protiv Evropske komisije zbog propusta ove institucije da osigura da hrvatske vlasti poštuju osnovna prava u kontekstu operacija upravljanja granicom. Istraga je otvorena na zahtev medjunarodne organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International – AI).

U proteklim mesecima, kako AI tako i druge medjunarodne organizacije, izrazile su zabrinutost zbog načina na koji hrvatske vlasti upravljajaju granicama, skrećući pažnju na navodna kršenja ljudskih prava koja su povezana s ilegalnim vraćanjem migranata i izbeglica, takozvanim „push-backovima“, kao i drugim graničnim operacijama.

U kontekstu evropskog finansiranja koje dobija za operacije upravljanja granicom, Hrvatska je trebalo da uspostavi „mehanizam monitoringa“ kako bi osigurala da su operacije upravljanja granicama u potpunosti uskladjene s temeljnim pravima i zakonima Unije.