Brisel u odgovoru na energetsku krizu pozvao na zaštitu siromašnih

Energetska kriza je izazvala široko nezadovoljstvo i kritike planova za prestanak korišćenja fosilnih goriva ipak, mnoge zemlje su se nadale zajedničkoj akciji a ne spisku sugestija, pišu svetski mediji, a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Suočeni sa naglim porastom cena prirodnog gasa i potencijalno teškom zimom, zvaničnici Evropske unije predstavili su 13. oktobra paket predloga čiji je cilj da pomogne članicama u borbi protiv tekuće energetske krize istovremeno štiteći najugroženije, piše Vašington post.

Evropska komisija je saopštila da bi članice trebalo da se fokusiraju na zaštitu domaćinstava s niskim prihodima i malih preduzeća od skokova cena. Rečeno je da zemlje to mogu učiniti pružajući direktnu pomoć ugroženim potrošačima ili kompanijama, privremeno smanjujući poreze, dozvoljavajući odlaganje plaćanja računa i uspostavljajući mrežu koja osigurava da ljudima ne bude isključena struja.

Iako uputstvo ne sadrži opsežne mere koje su neki lideri zahtevali, ono, prema oceni vašingtonskog list, predstavlja najznačajniji korak koji je EU preduzela povodom rekordno visokih cena energenata koje prete da uspore oporavak od krize izazvane pandemijom i potkopaju planove o prestanku korišćenja fosilnih goriva.

Dok su neke zemlje tražile da se značajno revidira tržišta gasa i električne energije, EU ima ograničenu sposobnost da se direktno meša u energetsku politiku svojih članica, pa su, prema mišljenju Brisela, nacionalne vlade u najboljoj poziciji za preduzimanje akcija.

Rast cena takođe je podvukao postojeće i dugotrajne tenzije među liderima EU, dodaje Vašington post. Premijeri, poput mađarskog Viktora Orbana, za povećanje cena energenata okrivili su politiku Brisela u borbi protiv klimatskih promena, rekavši da EU mora da preispita svoje ambiciozne ciljeve.

Neki analitičari su takođe rekli da EU se prebrzo udaljava od fosilnih goriva i da članicama nije osigurala odgovarajuće snabdevanje obnovljivim izvorima u slučaju nužde.

Vlade EU želele su da Brisel popravi energetsku krizu, ali im je umesto toga Evropska komisija uručila politički vodič u stilu „uradi sam“, napisao je Politiko.

Od rane jeseni, cene energenata u članicama EU dostigle su rekordne vrednosti – cena prirodnog gasa povećala se za više od 400 odsto, dok su veleprodajne cene struje porasle za 200 odsto, izazivajući široko nezadovoljstvo i pojačavajući pritisak na nacionalne vlade.

Uspaničeni ministri energetike, kako ističe Politiko, zahtevali su da Komisija preuzme vodeću ulogu i da ponudi neka rešenja. Komesarka za energetiku Kadri Simson odgovorila je na njihove molbe, ne novim propisima, već, kako ističe Politiko, saopštenjem o cenama energije – vodičem do mogućih opcija koje članice mogu da koriste za smanjenje računa za energiju bez kršenja zakona EU.

Ipak, zaključuje Politiko, uputstvo Evropske komisije će verovatno poslužiti kao pokriće za ministre koji su naišli na kritike potrošača i opozicionih stranaka koje vape za daljom akcijom; vlade sada mogu ukazati na dostupna sredstva i reći da su preduzeli sve korake koje dozvoljava EU.

Uputstvo Evropske komisije za odgovor na nagli skok cena energenata verovatno će razočarati članice koje traže hitan odgovor, ukazuje Gardijan, dodajući da su umesto akcionog plana, vlade zemalja dobile spisak sugestija šta bi mogle da preduzmu prema postojećim pravilima EU.

Evropska komisija je, između ostalog, najavila da će razmotriti ideju o zajedničkoj kupovini hitnih rezervi gasa – što zagovara Španija, jedna od zemalja najviše pogođenih rastom cena energenata.

Ipak, ističe list, mnoge zemlje izražavaju skepticizam da li članice EU imaju apetit za ovu zajedničku akciju. Kao i sa zajedničkom nabavkom vakcina protiv korona virusa u EU, učešće bi bilo dobrovoljno. Lideri EU će ideju razmotriti na samitu sljedeće sedmice, ali neke zemlje su već izrazile oprez.

Rastuće cene energije snažan su podsetnik na to koliko je Evropa zavisna od fosilnih goriva i trebalo bi da posluže ubrzanju prelaska na obnovljive oblike energije, ocenjuje CNN, ističući da se EU suočava sa naglim skokom cena energenata usled povećane globalne potražnje dok se svet oporavlja od pandemije i manjih od očekivanih isporuka gasa iz Rusije.

„Zima dolazi i za mnoge su troškovi struje veći nego što su bili deceniju“, rekla je evropska komesarka za energiju Kadri Simson novinarima 13. oktobra, kazavši da je iskustvo poskupljenja energenata jasan poziv na uzbunu da EU ubrza prelazak na čistu energiju.

Simson je rekla da će liderima EU predložiti paket mera za dekarbonizaciju evropskog tržišta gasa do 2050, dok bi druge mere za poboljšanje stabilnosti tržišta energije mogle uključivati povećanje kapaciteta skladišta gasa i zajedničku kupovinu gasa na nivou EU.

Očekuje se da će veleprodajne cene gasa – koje su skočile do rekordnih vrednosti u Francuskoj, Španiji, Njemačkoj i Italiji – ostati visoke i tokom zime. Evropska komisija naglašava da se očekuje da će cene pasti na proleće, ali će ostati veće od proseka proteklih godina.

Većina zemalja EU, dodaje CNN, oslanja se na elektrane na gas kako bi zadovoljile potražnju za električnom energijom, a prema podacima Eurostata, oko 40 odsto tog gasa dolazi iz Rusije. Simons kaže da početna procena Komisije ukazuje na to da je ruski Gazprom ispunjavao svoje dugoročne ugovore „pružajući malo ili nimalo dodatnih snabdevanja“.