Brisel upozorava na rizike zlatnih viza

Ta praksa, od koje koristi imaju pre svega američki, kineski i ruski bogataši, „dovodi do odredjenog broja opasnosti, u pogledu bezbednosti, pranja novca ili utaje poreza“, navodi se u izveštaju.

Komisija će od članica zahtevati i da budu strože u proverama kandidata za „zlatnu vizu“ i „transparentnije“ oko načina na koji daju tu veliku privilegiju. „Zlatne vize“ su bile izvor više skandala.

Zemlje poput Malte, Kipra i Bugarske su posebno izdvojene zbog svog sistema koji omogućava da se u zamenu za investicije dobije državljanstvo i samim tim pravo lobodnog kretanja u EU. Druge zemlje, brojnije, investitorima ne daju državljanstvo već samo boravišnu dozvolu.

Provere kandidata, navodi Komisija, ne postavljaju pitanje bezbednosti dok su u pogledu pranja novca nodovoljne.

„Korumpirani i kriminalci lako mogu da nadju utočište u Evropi zahvaljujući netransparentnosti i nedostatku nadzora u programu zvanom ‘zlatne vize'“, navela je u svom izveštaju od pre nekoliko meseci NVO Amnesti internešnel.

Trenutna situacija favorizuje „donošenje diskrecionih odluka i korupciju“, navodi se u tom izveštaju i ocenjuje da je tokom poslednje decenijeu EU „prodato“ najmanje 6.000 pasoša i skoro sto hiljada boravišnih dozvola.

Malteški program „zlatnih viza“ bio je predmet istrage novinarke Dafne Karuane Galicije u trenutku kada je u oktobru 2017. ubijena.

U Portugalu je sud početkom januara oslobodio krivice većinu optuženih u dugom procesu za korupciju povezanu sa „zlatnim vizama“. Ta zemlja je ljudima spremnim da izdvoje najmanje pola miliona evra za nekretnine, investiraju najmanje milion evra ili zaposle 10 radnika omogućavala da dobiju boravišnu dozvolu.