Briselski analitički centar: EU često žmuri na Vučićevo urušavanje demokratskih standarda

To u opširnoj analizi piše briselski Centar za evropsku politiku (EPC) i konstatuje da „protesti pokazuju da postoji duboka kriza političkog legitimiteta u Srbiji, preko čega se više ne može prelaziti zatvorenih očiju u toj zemlji i inostranstvu“.

EPC upozorava da „Evropska unija dugo ‘glasno ćuti’ na politička zbivanja i često je žmurila na Vučićevo (predsednika Srbije Aleksandra) urušavanje demokratskih standarda u Srbiji za račun stabilnosti i saradnje u rešavanju spora Beograd-Priština, udaljavanju Srbije od Kremlja, snabdevanju evropske privrede bitnim sirovinama poput litijuma“.

Uticaj EU je u Srbiji zato vidno opao i, kako se napominje, podržavanje „stabilokratija“ je neodrživo na duži rok.

„Studenti i demonstranti u Srbiji imaju opštu podršku, a vidni su i znaci suprostavljenih gledišta u samoj vladajućoj koaliciji“, piše briselski institut čija mišljenja prate Evropska komisija i druga tela EU.

EPC piše da je „Vučić suočen sa sve snažnijim pritiskom da prihvati formiranje prelazne vlade koja bi utrla put za slobodne i poštene izbore“ i da, posle pogibije u Novom Sadu 1. novembra, „masovni višemesečni protesti predvođeni studentima, posebno 15.marta u Beogradu, mogu predstavljati vododelnicu u novijoj srpskoj istoriji“.

Demonstracije i naročito ogroman protest u Beogradu su bili, piše u analizi, „reakcija na skoro nikakav odgovor vlade i Vučića na tragediju (u Novom Sadu), zamagljivanje činjenica, represiju i nedelovanje“.

Briselski Centar podvlači da je „ta tragedija mogla smesta izazvati društvenu bunu, ali su protesti pokazali da postoji široka politička podeljenost zbog korupcionaških skandala, političke odgovornosti, nepostojanja medijskog pluralizma i navike vlasti da donosi nepopularne odluke“.

Takođe ukazuje na to da su „mirni protesti u Beogradu teško pogođeni izgleda udarom zvučnog oružja …a izostanak jasnih činjenica šta je to bilo i ko je odgovoran, još više je ojačao narodni gnev“.

Briselski Centar za evropsku politiku zaključuje da „opozicija mora izgraditi i pretočiti narodno nezadovoljstvo u jasnu političku viziju, u saradnji sa studentskim pokretom, drugim činiocima uključenim u proteste, a u mogućnosti i sa onima koji drugačije misle u vladajućoj koaliciji“.

To zahteva, kako se ukazuje, „ujedinjavanje oko istih načela, s ciljem da se reši sadašnja politička kriza i obnovi poverenje naroda u javne ustanove“.