dačić i vučićFoto: BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ/EV

Loš nastup Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Aleksandra Vučića na decembarskim izborima mogao bi, kako se tvrdi, da učini vladu još više zavisnom od svog proruskog mlađeg partnera, piše briselski portal Brussels Signal.

Vučićeva stranka, koja nema većinu u parlamentu, trenutno vlada uz podršku promoskovske Socijalističke partije Srbije (SPS). Ukoliko Vučić izgubi još više mandata, mogao bi na kraju više da se oslanja na SPS, dajući toj stranci veći uticaj u približavanju Srbije Rusiji, ocenjuje se.

„Što snažniji opozicioni nastup učiniće Vučića zavisnijim od proruskog SPS-a“, kaže Mihaela Curca, mlađa istraživačica u Centru za prevenciju sukoba i rano upozoravanje u Bukureštu.

Vučić je raspustio Skupštinu i raspisao izbore za 17. decembar. On se suočava sa neprijatnim pitanjima o umešanosti Srbije u naoružavanje boraca koji su učestvovali u nasilnom septembarskom obračunu sa policijom na severu Kosova.

SNS je na poslednjim izborima 2022. izgubila apsolutnu većinu kada je osvojila 43,5 odsto glasova. SPS koji je naklonjen Rusiji, je sa 11,6 odsto osvojenih glasova, izašao je kao kingmejker.

Srbija i Rusija su se zbližile od ruske invazije na Ukrajinu.

Vučić je odbio da uvede sankcije Rusiji, dok je Moskva regrutovala stotine Srba da popune svoju vojsku u Ukrajini.

Moskva „podržava pretenzije Srbije na Kosovo“, napominje Curca.

Procenjuje se da se oko 200.000 Rusa doselilo u Srbiju od početka rata, gde im za razliku od drugih u Evropi nije potrebna viza. Time je Srbija postala jedna od glavnih destinacija za Ruse od početka rata.

U Beogradu su se pojavili murali sa natpisom „Smrt Ukrajini“. Drugi pozdravljaju uspehe ruske vojske i grupe Vagner.

Najprofitabilnija kompanija u Srbiji – Nafta industrija Srbije, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasproma.

Šef srpske proruske obaveštajne službe Aleksandar Vulin, koga su SAD sankcionisale u julu, podneo je ostavku nakon raspisivanja izbora, rekavši da ne želi da njegove sankcije budu politička smetnja Vučiću.

Međutim, „Putin ima više saveznika u vladi – uključujući Vučića, (ministra spoljnih poslova i lidera SPS) Ivicu Dačića i (šefa krajnje desnice Srpske radikalne stranke) Vojislava Šešelja“, kaže Ivana Stradner, istraživačica u Fondaciji za odbranu demokratije u Vašingtonu.

Putinu je potreban Balkan koji bi koristio kao moneta za pregovaranje sa Zapadom, da bi sejao haos u regionu i pregovarao sa Zapadom ako ne žele da sukobi eskaliraju, dodaje ona.

Neki veruju da su izbori u Srbiji, čak i kada država navodno teži članstvu u EU, sve više izbori samo po imenu.

Vučić bi možda želeo veću zastupljenost SPS u parlamentu kako bi ublažio svoj odnos sa Rusijom i dao mu snagu protiv Brisela i Vašingtona.

„Ne mislim da je ovo stvarno takmičarsko okruženje. Ja u ovom trenutku Srbiju smatram graničnim autokratskim režimom“, kaže Jasmin Mujanović, politikolog sa sedištem u Los Anđelesu i autor knjige o demokratiji na Balkanu.

Ali, „postavlja se pitanje u kojoj meri bi Vučić mogao da smatra poželjnim uvođenje različitih aktera u vladajuću koaliciju, u pogledu toga kako želi da se pozicionira u odnosu na EU i SAD“, dodaje on.

Vučić možda želi samo da „održi Srbiju na dugom i beskonačnom putu prijema u EU“, kaže Stradner.

Srbiji treba EU koja pomaže političkom opstanku Vučića, ali ne želi da se „pridruži organizaciji koja bi ga naterala da ojača vladavinu prava“, dodaje ona.

U novoj koaliciji će verovatno biti Dačić i ekstremna desnica, koji su se značajno učvrstili na prethodnim izborima.

„Mislim da je verovatno da ćemo videti kako te ekstremno desničarske stranke dobro rade“, kaže Mujanović.

Što se tiče drugih opozicionih partija, kao što su Pokret Slobodnih građana (koja trenutno ima 15 mesta) i desničarska Nada za Srbiju (sa 14), „opozicija se tek okuplja“, kaže Masimo Morati, istraživač demokratije iz Beograda.

Ove opozicione stranke „nadaju se prelaznoj vladi, ali su možda propustile veliku šansu koju su im pružili protesti ovog proleća i leta“, kaže on.

Međutim, čini se da „fragmentirana priroda opozicionih partija podriva njihovu sposobnost da Vučiću predstavljaju ogroman izazov“, kaže bivši ministar u Vladi koji ne želi da ga citiramo po imenu.

Na kraju krajeva, vanredni izbori u Srbiji su „između Vučića i Vučića“, kaže Stradner.

Oni „takođe pokazuju da se politika iz 90-ih vratila“, pri čemu Vučić podriva prozapadnu političku opoziciju dok jača ekstremno desničarske srpske grupe da se pozicionira kao umereni lider Zapada, dodaje ona.

„Ovo je Miloševićev priručnik“, kaže Stradner.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari