Britanci su hiljade Avganistanaca koji su radili za njih tokom višegodišnje zapadne okupacije Avganistana ostavili u zemlji, a njihovi životi su u opasnosti zbog osvete talibana koji su pre godinu dana preuzeli vlast.
Na brifingu u britanskom parlamentu, koalicija organizacija za ljudska prava, devet ekspertskih grupa koje se bave Avganistanom, kritikovalo je politiku britanske vlade za preseljenje kao “neopravdano restriktivnu“, piše Gardijen.
Rekli su da je duboko zabrinjavajuće što vlada trenutno ne nudi bezbedan put za mnoge avganistanske žene i devojke ili potlačene manjinske grupe.Vlada je otvorila dva programa, Afganistansku politiku preseljenja i pomoći (ARAP), koja je dovela 10.100 Avganistanaca koji ispunjavaju uslove u Veliku Britaniju i šemu za preseljenje avganistanskih građana (ACRS), koja će omogućiti do 20.000 da se ovde nastani.
“Godinu dana od povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz Avganistana, šema ARAP još uvek ne funkcioniše kako treba i ometaju je tekući suštinski i proceduralni problemi“, navodi se u izveštaju, koji su sastavili, između ostalih, Hjuman rajts voč, Alijansa Sulha, koja predstavlja avganistanske prevodioce , Azadi dobrotvorna organizacija i grupa bivših državnih službenika pod nazivom Alijansa za diplomatiju i razvoj Avganistana.
Njihovu zabrinutost ponovile su britanske organizacije koje su radile sa Avganistancima na ispunjavanju navedenih ciljeva misije Ujedinjenog Kraljevstva u zemlji i koje su kritikovale primenu plana preseljenja kao proizvoljnu i bespotrebno zlu.
Od 250 bivših zaposlenih u Adam Smith International, koji su radili na britanskim projektima u Avganistanu i aplicirali za ARAP, samo 24 je dobilo odobrenje za preseljenje u UK. Nijedan zahtev nije odobren otkako je evakuacija iz Kabula završena krajem avgusta 2021.
Neuspeh u legalnom iseljavanju naveo je mnoge Avganistance da pokušaju da nelegalnim putevima dođu do Broitanije i oni su zato najbrojniji u ilegalnim prelazima Lamanša.
Daniel Pimlot, direktor u Adam Smith International, rekao je: „Većina ljudi sa kojima smo bili u kontaktu čula je malo ili ništa od vlade Ujedinjenog Kraljevstva, a nekolicini su prijave odbijene”. Pimlot je dodao: „Sramotno je što je Velika Britanija ostavila ove ljude u Avganistanu u bog zna kakvoj budućnosti”.
Među onima koji su ostavljeni napušteni i u strahu za svoje i živote članova porodica je grupa od 109 nastavnika koji su radili za Britanski savet. Jedan od nastavnika, Mahmud, opisao je kako ga je njegov rad kao stalno zaposlenog u Britanskom savetu u istočnom Avganistanu koji je jačao „britanske vrednosti demokratije uključujući jednakost, različitost i inkluziju“ sada doveo u veliku opasnost.
Čak i pre hitne evakuacije iz Kabula, 14. avgusta prošle godine, Mahmudu su talibani poslali dva preteća pisma, jedno sa upozorenjem da je on „špijun britanske vlade“ i da je njegovo „ubistvo legitimno“.
“Od tada su talibani upali u moju kuću i ja sam se selio 11 puta. Talibani su bičevali moju tada osmogodišnju ćerku da je nateraju da kaže gde sam”, ispričao je on za britanski list.
Na parlamentarnom brifingu je rečeno da je alarmantno da su avganistanske žene i devojke i ugnjetavane manjinske grupe koje nisu bile kvalifikovane za ARAP i nisu mogle da pristupe ACRS, morale da čekaju do isteka roka 15. avgusta za „izražavanje interesa“ u okviru takozvanog puta tri element programa ACRS „dok se njihova situacija dalje pogoršava“.
Na brifingu je preporučeno proširenje ARAP šeme, a od UK se traži da ubrza bezbedan prolazak Avganistanaca koji ispunjavaju uslove iz Avganistana i da poveća broj Avganistanaca koje će primiti sa sadašnjih 20 hiljada.
Izražena je zabrinutost i zbog teškog položaja mnogih Avganistanaca koji su stigli u Britaniju. Oko 10.500 trenutno živi u hotelima skoro godinu dana nakon dolaska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.