„Da li postoji verovatnoća sukoba velikih razmera? Da, postoji“: Britanija bliža konfliktu nego ikada pre

Jedan visoki zvaničnik rekao je da je tajna jedinica od 4.500 ljudi bila najprometnija u najmanje jednoj deceniji, i rekao da je brza smena ministara otežala osiguravanje da ključni političari donose odluke na osnovu informacija.

Na pitanje da li se slaže sa Grantom Šapsom, ministrom odbrane, koji je u govoru prošlog meseca rekao da se Velika Britanija i zapad „kreću iz posleratnog u predratni svet“, zvaničnik je, govoreći pod uslovom anonimnosti, naveo kontinuirani napad Rusije na Ukrajinu i mogućnost proširenja sukoba, dodajući da je i dalje moguće da će Kina pokušati da silom zauzme Tajvan.

„Da li postoji verovatnoća sukoba velikih razmera? Da, postoji. I to je verovatnije nego što je bilo u bilo kom nedavnom trenutku“, navode zvaničnici što odražava period nestabilnosti produbljen ratom Izraela i Gaze i kampanjama bombardovanja koje predvode SAD protiv Huti pobunjenika u Jemenu i milicija koje podržavaju Iran u Iranu i Siriji.

Poseban izazov, dodali su, bio je suočavanje sa „fluktuacijom donosilaca odluka“ tokom godina konzervativnih previranja. Tri premijera, četiri sekretara spoljnih poslova i dva sekretara odbrane obavljali su funkciju od kraja 2019. godine.

Visoki zvaničnici i vojni lideri su imali „odgovornost da obrazuju“, tvrdio je visoki zvaničnik odbrane, priznajući da su političari često dolazili na odbrambene i spoljnopolitičke uloge sa malo iskustva u međunarodnim ili vojnim poslovima.

Izuzetak je Dejvid Kameron, bivši premijer kojeg je prošle godine neočekivano imenovao Riši Sunak za ministra spoljnih poslova.

Šaps je prošlog septembra dobio posao ministra odbrane uprkos tome što nije imao iskustva u vojnim poslovima.

Odbrambena obaveštajna služba nije statutarno špijunska agencija kao što su MI5, MI6 i GCHK, ali ipak čini ključni deo britanske tajne države, sa zadatkom da nadgleda vojne pretnje, aktivnosti i sukobe širom sveta. Izvan Londona, njegova glavna operacija je u RAF Vitonu, u Kembridžširu.

Desetine timova rade u bazi, okupljenih u redakciju veličine fudbalskog terena u zgradi koja se zove Pathfinder. Pultovi za nadgledanje koji prikazuju mape, satelitske snimke, snimke dronova ili druge izvore iz zona sukoba ili drugih regiona raspoređeni su u saće kako bi se omogućio timski rad.

Složen spektar aktivnosti uključuje korišćenje daljinskih snimaka za identifikaciju potencijalnih lokacija za rakete i radare Huti, koje su SAD i Velika Britanija tri puta bombardovale od sredine januara. Identični alati se koriste za procenu štete i procenu žrtava sa distance.

U skladu sa praksom Five Eyes, sva neobrađena obaveštajna informacija se dele sa SAD, Kanadom, Australijom i Novim Zelandom, a zvaničnici iz svih zemalja rade unutar Pathfinder-a.

Jedan tim, DI Watch, radi na 24-časovnoj bazi, zadužen za kontinuirano praćenje izveštaja o nasilju ili sukobu. Ako se smatra potrebnim, upozorenje za različite vlade trebalo bi da bude proizvedeno u roku od 10 minuta, a slajd sa kontekstom i grafikom, slično curenju u Discord u SAD, trebalo bi da se distribuira u roku od sat vremena.

Obaveštajni tim otvorenog koda oslanja se na satelitske snimke za praćenje razvoja vojnih objekata u Rusiji, Kini i drugde. Prošlog meseca, deo njenog rada poslat je panelu eksperata UN-a koji pokazuje satelitske fotografije severnokorejskih pošiljki tereta u Rusiju, za koje se kaže da su oružje.

Druga grupa je specijalizovana za mapiranje lokacija pomoću dronova i lasera ​​i redovno pomaže britanskoj policiji. Njegove 3D vizuelizacije pomažu službenicima da obezbede velike događaje u Velikoj Britaniji, dok je tim dronova pomogao da se otkriju otisci stopala koje je ostavio ubica studentkinje Hala Libi Skvajer dok je bacio njeno telo u reku.

Tim za procenu sposobnosti prati oružje koje su razvili protivnici. Njihov nedavni rad uključivao je ispitivanje DF-27, kineske hipersonične rakete koja se pojavila 2022. Ima domet od oko 3.100 milja (5.000 km) i može da putuje pet puta većom od brzine zvuka, što otežava oborite ubrzo nakon lansiranja.

Drugi zvaničnik odbrane je naglasio da se Peking i dalje smatra dugoročnom pretnjom zbog svoje veličine i tehnoloških mogućnosti, uprkos nizu trenutnih sukoba. Rekli su da je bilo „oluja na Bliskom istoku i uragana u Ukrajini, ali Kina je klimatska promena“.