Foto: EPA-EFE/NEIL HALLBritanski premijer je započeo jedan od najvažnijih govora u svojoj karijeri kada je počela da pada kiša.
Potpuno bez emocija Riši Sunak je držao pogled uperen u kameru dok su se kapi slivale.
Dok je došao do sadržaja svoje poruke – raspisivao je izbore 4. jula – sako mu je blistao od vode.
A onda je počela muzika.
Iza kamere neko je pustio pesmu „Things Can Only Get Better“ muzičke grupe D:Ream iz Severne Irske nezvanična himna bivšem premijeru Toniju Bleru iz 1997. koga je pregazila Konzervativna stranka Rišija Sunaka.
Još jedan…dva…tri…četiri… beskrajna minuta, Sunak je prešao kroz redove svog govora kao da se ništa ne dešava.
A onda, mokar, okrenuo je leđa kamerama i krenuo ka legendarnim crnim vratima Dauning strita broj 10, ukazuje Politico u tekstu o komičnosti britanske političke scene.
Ako mislite da to zvuči kao scena iz političkih skečeva niste u potpunosti u krivu.
To je deo najnovijeg dela najsmešnijeg i najdugovečnijeg britanskog kulturnog izvoza: njegove izborne politike.
„Bila je to najbritanskija stvar – stajao je tamo dok je padala kiša ne preduzimajući ništa po tom pitanju. To je bila neka vrsta metafore za našu zemlju“, rekao je Met Ford, voditelj komičnog podkasta „Politička partija“.
Zamislite Borisa Džonsona, tada gradonačelnika Londona, koji se zaglavio na pola zipline, sa šlemom jarko plave boje i zastavom u rukama.
(Na kraju je morao da bude odvučen užetom.)
Šta je sa Terezom Mej, koja nije uspela da izbaci svoju zemlju iz Evropske unije, a zatim je zbog toga odmah smenjena sa funkcije.
Na putovanju u Afriku, upala je u ples koji je jedan komentator uporedio sa plesom „bebe robota žirafe“.
A tu je i Liz Trus. Njena implozija na mestu premijera bila je toliko dramatična da je britanski tabloid emitovao direktan prenos u „trci“ između zelene salate i premijerke uz pitanje ko će trajati duže. Povrće (to jest, zelena salata) je pobedilo.
The Daily Star lettuce has come out victorious in the battle of the year – to see whether it could outlast Prime Minister Liz Truss in #LizVsLettuce
[THREAD] pic.twitter.com/sP7QDgqcfr
— Daily Star (@dailystar) October 20, 2022
Britanska politika je smešnija od politike drugih zemalja, smatra Stiv Gimbel, profesor filozofije na koledžu Getisburg u Pensilvaniji i autor knjige „Nije li to pametno: Filozofski prikaz humora i komedije“.
„U izvesnom smislu, to seže do rimskog pojma satire“, kada su pesnici poput Juvenala i Horacija koristili karikaturu da posrame političke ličnosti da promene svoje načine delovanja, kaže Gimbel.
„U slučaju britanske politike, oni se samokarikiraju“, dodaje.
Epizode koje najviše golicaju rebra u Britaniji dešavaju se u trenucima bez nadzora.
„Pompoznost Britanaca ovo čini smešnijim“, rekao je Forde.
„Parlament i sve njegove tradicije i sav njegov tajanstveni jezik i njegovo veličanstveno okruženje. Postoji element sistema klasa. To su ljudi koji iskreno veruju da su bolji od nas, a ispostavilo se da su jebeni idioti“.
„Na kraju izgledaju kao Riki Džervejs (britanski komičar, reditelj) u Kancelariji“, rekao je Gimbel.
„Postoji neka vrsta gluvoće u tonu kada postavite tu mitologiju protiv savremenog sveta“.
Konačno, tu je štampa. Sa mirisom krvožednika i upornošću u pitbulu, britanski novinari se hvataju za pogrešne korake i loše ponašanje koji bi u drugim zemljama mogli biti odbačeni galskim sleganjem ramenima ili osmehom.
Zbacivanje Džonsona sa mesta premijera jer je njegovo osoblje plesalo i jelo torte tokom karantina u vreme epidemije Covid-a bilo je (skoro bukvalno) njegovo lice.
Jedan od najvećih skandala u novijoj istoriji parlamenta odnosio se na poslanike koji su poreskim obveznicima naplaćivali ekstravagancije poput plutajuće kućice za patke i održavanja jarka.
„Mislim ko jebote ima jarak, a oni pokušavaju da nateraju poreskog obveznika da plati za njegovo isušivanje?“ rekao je Ford.
Letnji izbori su već podarili gledaocima dve oluje u šoljici za čaj: Sunakovu odluku da odbaci komemoraciju Dana D u Normandiji i vrati se u London na unapred snimljeni intervju, i niz otkrića o konzervativnim ličnostima koje su se navodno kladile o vremenu za kad će biti raspisani izbor neposredno pre premijerove kišom natopljene najave.
Da li će dolazeća laburistička vlada Ujedinjenog Kraljevstva značiti da će britanska politika postati manje smešna?
„Cinik u meni kaže ‘Sumnjam'“, rekao je Gimbel.
Šale će, kako je rekao, biti samo drugačije prirode. „U slučaju laburista, ono što vidite je osećaj moralne superiornosti i brige o tome da ste na pravoj strani istorije, a kada se ta maska skine, ispostaviće se da su samocentrični i nemoralni kao i svi drugi“.
Zamislite mračni pad Tonija Blera nakon invazije na Irak i njegove nedavne odnose sa autokratama u mestima kao što su Kazahstan i Azerbejdžan.
Drugim rečima, Britanija bi trebalo da se pripremi za oštriju, manje udobnu vrstu humora.
Zbogom, Mr. Bin. Stiže Džoker.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
