Britanija pooštrava sankcije Rusiji

Ovo je poslednji pokušaj Ujedinjenog Kraljevstva da odvrati ruskog predsednika Vladimira Putina od napada na Ukrajinu. Najava sankcija je usledila nakon što je Britanija saopštila da je voljna da razmesti dodatne snage u Estoniji i drugim NATO saveznicima u istočnoj Evropi.

“Uvešćemo novi zakon da bismo mogli da pogodimo mete, uključujući one koje su ključne za kontinuitet Kremlja i ruskog režima”, rekla je Tras za Bi-Bi-Si. “Cena invazije na Ukrajinu će biti žestoka, a mi bismo targetirali ruske finansijske institucije, energetske kompanije, oligarhe bliske Kremlju.”

Očekuje se da početkom ove nedelje Kijev posete i šefica britanske diplomatije i britanski premijer Boris DŽonson uprkos pritisku s kojim se suočava Dauning strit zbog “partigejt skandala”. Očekuje se da izveštaj više državne službenice Sju Grej, koja predvodi istragu u vezi s tim pitanjem, bude objavljen danas.

Kako je preneo Gardijan, izvori iz Ministarstva spoljnih poslova su saopštili da postojeći režim sankcija omogućava Ujedinjenom Kraljevstvu da targetira samo one koji su povezani sa destabilizacijom Ukrajine dok će novi zakon dozvoliti širenje targetiranja “strateških interesa” Rusije.

Zakon će verovatno morati po brzom postupku da se progura u Parlamentu, pošto je oko 100.000 ruskih vojnika nagomilano u Rusiji i susednoj Belorusiji, stvarajući, kako je Tras ocenila, “pravu pretnju invazijom”.

Vlada je optužena da je dozvolila nesmetani protok novca povezanog s Kremljom kroz London, a u pojedinim slučajevima da pojedinci povezani s Rusijom daju donacije vladajućoj partiji.

Centar za američki napredak, američka ekspertska grupa bliska predsedniku SAD DŽozefu Bajdenu, upozorila je da će “iskorenjivanje oligarha povezanih s Kremljom biti izazov s obzirom na bliske veze između ruskog novca i vladajuće Konzervativne stranke, štampe i njene finansijske industrije i industrije nekretnina”.

Ekspertska grupa je predložila uspostavljanje zajedničke radne grupe SAD i Ujedinjenog Kraljevstva u cilju “podsticanja snažnijeg delovanja britanske vlade”. “Činimo više. Uvodimo novi zakon”, rekla je Tras za Bi-Bi-Si, upitana za izveštaj ekspertske grupe.

Britanija je zajedno sa SAD intenzivirala svoju retoriku o pretnji Rusije Ukrajini, pri čemu je London prošle nedelje upozorio na moguću zaveru o državnom udaru. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je relativizovao rizik, tvrdeći da se Kijev od 2014. suočava s konstantnom vojnom pretnjom od Moskve.

Rusija negira da planira napad iako je Kremlj saopštio da nije zadovoljan prošlonedeljnim odgovorom SAD na njegove zahteve u domenu bezbednosti. Moskva želi da se Ukrajina nikada ne pridruži NATO i zahtevala je povlačenje vojnih snaga iz zemalja bivšeg Varšavskog pakta u istočnoj Evropi.

Britanija je juče izgleda ponudila da udvostruči broj svojih vojnika u istočnoj Evropi dok je Bajden rekao da Vašington “u bližoj budućnosti” neće razmestiti “previše” dodatnih snaga, najviše nekoliko hiljada.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao juče da borbene trupe neće da uđu u Ukrajinu u slučaju napada Rusije. “Nemamo planove da razmestimo NATO borbene trupe u Ukrajini”, rekao je, a kasnije dodao. ”Postoji razlika između toga da neko bude NATO članica i snažan i visoko vrednovan partner kao što je Ukrajina.”

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao juče da Moskva želi odnose “međusobnog poštovanja” s Vašingtonom. “Želimo dobre, ravnopravne odnose uz međusobno poštovanje sa SAD kao i sa svakom zemljom u svetu”, rekao je Lavrov za Prvi kanal ruske televizije, preneo je moscowtimes.com, pozivajući se na AFP. “Učeći iz gorkog iskustva, ne želimo da ostanemo u poziciji gde se svakodnevno ugrožava naša bezbednost.”

Lavrov je juče rekao da se linija odbrane NATO “i dalje pomera ka istoku” i da je došla “veoma blizu Ukrajine”. On je dodao da bivša sovjetska republika Ukrajina “nije spremna” da se pridruži Alijansi i da “neće doprineti snaženju bezbednosti NATO”.