Britanska berza izgubila poziciju najvrednijeg tržišta u Evropi

Francuska je preuzela prvo mesto, pošto je ukupna vrednost akcija njenih kompanija povećana kretanjem valuta i potražnjom za francuskom luksuznom robom.

To je prvi put da je Pariz pretekao London od 2003. godine, otkako se vodi ta evidencija, pokazuju podaci Blumberga.

Očekuje se da će Velika Britanija pasti u recesiju ove godine, kako inflacija raste.

Ukupna vrednost britanskih akcija sada je oko 2,821 biliona dolara, dok francuske vrede oko 2,823 biliona, navodi Blumberg.

Akcije srednjih kompanija u Velikoj Britaniji posebno loše stoje, pošto ljudi smanjuju potrošnju, a preduzeća se bore sa većim troškovima.

Londonski indeks akcija FTSE 250 – koji čine srednja preduzeća – pao je za skoro 17 odsto u poslednjih 12 meseci.

Britanske kompanije su, takođe, pogođene padom funte zbog loših poteza bivše premijerke Liz Tras, što je poskupelo uvoz robe i sirovina.

Nasuprot tome, kretanja valuta su išla u korist francuskih kompanija, tvrdi Blumberg.

Francuski proizvođači luksuzne robe zabeležili su oporavak potražnje, posebno u Kini, što je pomoglo da se poveća ukupna vrednost njenog tržišta akcija.

Akcije kompanije LVMH, koja je vlasnik modnog brenda Luj Viton, porasle su 22 odsto u poslednjih šest meseci, dok je Erme u porastu za 37 odsto.

Kineski kupci su činili oko 35 odsto globalne potražnje za luksuznom robom pre pandemije, prema podacima Blumberga.

Kao i u drugim zemljama, u Velikoj Britaniji su ove godine skočile cene energije i hrane delom zbog rata u Ukrajini.

Mnogi britanski vlasnici kuća takođe su suočeni sa naglim porastom troškova hipoteke, nakon što su odluke Liz Tras povećale troškove zaduživanja u Britaniji.

To je dodatno uticalo na postojeće probleme u ekonomiji, uključujući konstantno slabu funtu i slabljenje trgovine nakon Bregzita.

U periodu između jula i septembra ekonomija Velike Britanije je smanjena za 0,2 odsto, a Banka Engleske upozorila je da se zemlja suočava sa najdužom recesijom ikada.

Prošle godine Amsterdam je istisnuo London kao najveći finansijski trgovački centar u Evropi, iako se to zasnivalo na ukupnoj vrednosti trgovanih akcija, a ne na vrednosti kompanija.