Britanski Gardijan: Kako doći do izlaza iz pakla izraelsko-palestinskog sukoba?

Odgovarajući na ovo pitanje novinara, katarski zvaničnik je strpljivo objasnio da je njegova zemlja mnogo puta igrala ulogu posrednika.

Kako je dodao, Katar je organizovao razmene zarobljenika, humanitarnu pomoć i mirovne inicijative, učestvovao je u nedavnim pregovorima o povratku izraelskih i američkih talaca, te igrao ulogu posrednika u konfliktima u Avganistanu, Čadu, Libiji i Sudanu.

Ako postoji put za izlazak iz pakla sukoba Izrael-Gaza, za to će biti neophodni posrednici, kao što je gotovo uvek slučaj u ovakvim ratovima, navodi kolumnista Gardijana Sajmon Dženkins.

Ove godine se obeležava 50. godišnjica od Pariskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Vijetnamu.

Takođe, 30. je godišnjica sporazuma u Oslu kojim je, na neko vreme, postignut mir između Izraela i Palestinaca pod pokroviteljstvom Norveške.

Pre ili kasnije neko mora da ocrta putanju za izlazak iz pakla, kada borbe na terenu dospeju u pat poziciju i unutrašnja politika sukobljenih strana učini bilateralne pregovore nezamislivim.

Postoje glasine da se ovaj trenutak možda bliži u Ukrajini, te da se nade sada polažu u Tursku, Saudijsku Arabiju i, što je zagonetno, Kinu.

Prepreka se često nalazi u moćnim saveznicima, koji će strani koju favorizuju rado pružiti podršku protiv zajedničkog neprijatelja.

Ovi posrednički ratovi, koje vode Sjedinjene Države u Ukrajini i Rusija u Siriji, postaju sve neuhvatljiviji kada ti saveznici nemaju da izgube ništa osim novca u borbama i statusa u povlačenju.

Mnogo hvaljena postimperijalna uloga zapada kao globalnog policajca gotovo je urušena u uzastopnim neuspelim intervencijama.

Tragedija posleratne diplomatije predstavljala je propast Ujedinjenih nacija kao mirotvorca.

UNHCR i druge agencije UN su hrabro i neumorno radile u humanitarnoj ulozi.

Ali to zahteva posebnu kombinaciju nepristrasnosti i odlučnosti.

Iako je to tradicionalno uloga zemalja poput Švajcarske koja nema interesa u sukobu, ona takođe može da pripadne velikoj sili.

SAD su Izraelu i Egiptu donele period mira u Kemp Dejvidu 1978. i pregovarale o okončanju rata u Bosni u Dejtonu 1995.

Ni jedno ni drugo se nije pokazalo trajnim, ali to nije bila krivica mirotvoraca.

Uloga posredovanja je da prekid vatre učini verovatnim, a nastavak rata opscenim.

Ona je u tome da se obustavi neophodnost borbe dok se ciljevi rata navodno traže za pregovaračkim stolom.

Taj sto mora da bude prihvatljiv za obe strane. Domaćin mora biti nepristrasan u obavljanju najtežeg zadatka posredovanja, čineći bol kompromisa poželjnijim od onog koji donosi rat.

Ono što je užasavajuće danas, kao i kroz istoriju, jeste da se takav kompromis čini prihvatljivim samo kada je podstaknut iscrpljenošću izazvanom ubijanjem i razaranjem. Trenutak Katara je sigurno došao, zaključuje Dženkins.